Laž o Kosovu ne može večno da traje

Sastanak srpsko-ruske Međuvladine komisije za trgovinu, ekonomsku i naučnotehničku saradnju, koja se nije sastajala pune četiri godine, održan je pre nekoliko dana u Moskvi. To je bio povod za razgovor sa kopredsednikom ove komisije Sergejem Šojguom, ministrom za vanredne situacije Rusije.

- Parafirali smo Sporazum o načinu vraćanja duga Sovjetskog Saveza državama bivše Jugoslavije. Iznos tog duga je 1,32 milion dolara, od čega na Crnu Goru i Srbiju otpada 266,8 miliona - kaže na početku razgovora za NIN gospodin Šojgu.

O čemu je još bilo reči na sastanku?

- Komisija je formirala nekoliko radnih grupa koje su se, odvojeno, bavile odnosima u oblasti energetike, farmacije, turizma, saobraćaja... Ipak, najvažnija je činjenica da smo razmenili planove o privatizaciji. Naši privrednici su zainteresovani da učestvuju u privatizaciji u Srbiji i Crnoj Gori, a želeli bismo i da vaši privrednici učestvuju kod nas.

Kako biste ocenili privrednu saradnju između Rusije i Srbije i Crne Gore?

- Od 2000. godine postoji tendencija stalnog povećanja robne razmene između dve države. Tako je ona 2000. iznosila 450 miliona dolara, a već 2003 - 1,15 milion. Za devet meseci ove godine robna razmena se približila milijardi i po. Od toga je izvoz Rusije (uglavnom energenata) 912 miliona, a Srbije i Crne Gore 111 miliona dolara. Želeli bismo da se na dostojno visoko mesto u izvozu Srbije u Rusiju postave farmaceutska industrija, mašinogradnja, hrana... A Rusiju ne zadovoljava struktura izvoza u SCG, gde 84,8 posto predstavljaju nafta i gas.

Kao ministar za vanredne situacije nekoliko puta ste posetili Kosovo. Rusija je članica Kontakt grupe i time direktno može da utiče na budućnost Kosova i Metohije. Imate li predstavu kakva će ona biti?

- Mi se pridržavamo onih tačaka rezolucije UN u kojima se kaže da je Kosovo neodvojivi deo Srbije. Reći ću vam i kako ja ocenjujem situaciju tamo. Događaji ovog proleća su jasno pokazali ko i kako upravlja Kosovom. Ako govorimo o nedavnim izborima, ne možemo ih nazvati ni opštenarodnim ni demokratskim. Znate, jedan od naših imperatora izrekao je veoma sadržajnu misao: “Moguća je pobeda bajonetima, ali sedeti na bajonetima se ne može. Tamo je, otprilike, takva situacija. Ali, to ne može večno da traje. Ne može se svetska javnost večno praviti da tamo nema naoružanih formacija, da tamo traju demokratski procesi, da postoji ekonomski rast, da razni narodi žive u ljubavi, da nema stalnog progona nealbanskog stanovništva. Jednom to mora da se završi. Naš predsednik je prvi jasno i nedvosmisleno, direktno sa TV ekrana, izrazio svoje mišljenje povodom događaja ovog proleća.

Šta Rusija može da uradi da svet shvati šta se na Kosovu zaista događa?

- Mi radimo sve što je u našoj moći. Ali, to ipak mnogo više zavisi od političara u Beogradu. NJihove reči se sve više i više slušaju. Sada Koštunica ima mogućnosti da nastupa u Evropskom savetu i Evropskom parlamentu. Smatram da je najvažnije, u uslovima kakvi su kod vas, da u zemlji bude veoma jaka i ozbiljna konsolidacija svih političkih snaga. I zakonodavne, i izvršne vlasti i partija. Svi moraju biti svesni da je u opasnosti teritorijalni integritet zemlje, njena budućnost, i u ime toga treba da obuzdaju svoje lične ambicije. Ovim ja ni u kom slučaju ne dajem savete. To je moj stav kako treba da se ponaša političar u tako teškoj situaciji u zemlji.

Vi se u poslednje vreme često susrećete sa političarima o kojima je reč - razgovarali ste sa predsednikom Srbije Tadićem, pre toga sa predsednikom vlade Koštunicom. Da li ste im rekli svoje mišljenje o tome?

- Da, svaki put. Objašnjavamo im to na različitim primerima, uključujući i našu zemlju. Sve dok nije bilo konsolidacije vlasti, konsolidacije politike i ciljeva za opstanak naše zemlje, za ekonomski rast, za poboljšanje uslova života, ništa nije moglo da se uradi. Gomila političara je vukla svako na svoju stranu. Ali, hvala bogu, to je prevaziđeno, danas imamo predsednika, parlament, konsolidovanu vlast i idemo napred.

Kad je već reč o vašoj zemlji i vlasti u njoj, kako vi, kao jedan od lidera partije koja ima većinu u Dumi, čak 75 odsto poslanika, gledate na stalna prebacivanja opozicije da se u Rusiju vraća jednopartijski sistem?

- Izvinite, a zašto bi se onda dolazilo na vlast? Oni bi se drugačije ponašali da su pobedili? Mislim da bi isto. Zašto bi se dolazilo na vlast ako bi posle toga trebalo reći: mi smo pobedili na izborima, ali dajte da podelimo vlast s vama... Narod im ne veruje, on veruje nama. I za sve što radimo, odgovaraćemo opet mi. Ne pred političarima koji nas kritikuju, nego pred narodom.

Vi ste ministar sa najdužim stažom u ruskoj vladi. Na čelu ste Ministarstva za vanredne situacije već 14 godina. Koji je vaš recept za dugovečnost u vladi?

- U ovoj zemlji svaki sat pogine u požarima četiri čoveka, na putevima devet. Naše ministarstvo godišnje spase 90.000 ljudi. Demontiramo godišnje dve do pet hiljada avionskih bombi iz Drugog svetskog rata i više od 20.000 eksplozivnih naprava. Reagujemo na uragane, tajfune, cunamije, epidemije, poplave, zemljotrese, radijacije... Kod nas radi oko pola miliona ljudi, imamo 70.000 raznih mašina, svoju flotu, avijaciju... Ali, ne znam da odgovorim na vaše pitanje. Osnovni princip je da budemo izvan politike. Naša politika je spasavanje čoveka.