Sablja nad mafijom

Posle policijske blic akcije, u noći 6. decembra, u kojoj su u Napulju uhapšena 53 člana mafijaške organizacije Kamora, italijanski ministar unutrašnjih poslova Đuzepe Pizanu odao je priznanje svim korpusima za suzbijanje organizovanog kriminala, koji su, kako je naglasio, “hapšenjem velikog broja kamorista, ali i dvojice opasnih bosova iz klana Di Lauro, naneli snažan udarac Kamori”.

Iako svestan da je ovo tek sitna ogrebotina na telu opasne zveri, ministar je u javnosti nastupio gromoglasno i svečarski kao da je Italiju, maltene, definitivno oslobodio kriminala.

Četiri dana kasnije sud u Milanu oslobodio je predsednika vlade Silvija Berluskonija optužbe po svih pet tačaka tužbe koja se odnosila na korupciju pravosuđa (tužitelji su tvrdili da se na platnom spisku Berluskonijeve kompanije “Fininvest” nalazio i moćni rimski sudija Skvilante). Gotovo istovremeno, sud u Palermu je, posle dvanaest dana većanja, Berluskonijevog prijatelja i suosnivača njegove stranke Forca Italija, senatora Del Utrija, proglasio “ambasadorom mafije” u “Fininvestu” i osudio ga na devet godina robije.

Da li su ovi sudsko-policijski kontrasti samo ponovno zavaravanje tragova, odnosno, tako često i uvek uspešno, odvlačenje pažnje javnosti od mnogo većih organizovanih kriminalnih radnji u visokim političkim i pravosudnim instancama države?

Bez obzira kakav bio odgovor na ovo pitanje, ministar Pizanu je s pohvalama preuranio. Kamora nije pobeđena, pa čak ni značajnije ugrožena! Videlo se to iz njenog delovanja koje nije prestajalo ni u toku same policijske akcije. Istovremeno s hapšenjima kamorista, po ulicama Napulja i prigradskih kvartova Sekondiljana, Skampije i Melita padala su beživotna tela rođaka i članova familija bosova zavađenih klanova, koji se jedni drugima svete za izdaje.

Koliko je to međusobno istrebljivanje nemilosrdno govori podatak da je u Napulju, od početka godine do danas, poginulo oko 130 pripadnika dvaju zavađenih klanova, Alfijeri i Di Lauro. Samo u poslednje tri nedelje, to jest posle policijske akcije, ubijeno je šest ljudi.

Ako se, međutim, gleda s pozicije bezbednosti pripadnika vrha mafije, onda je slika drugačija. Pred samu akciju i u toku nje nesigurne napuljske terene napustilo je 46 kamorista s porodicama. Ovo objašnjava i zašto među pedesetak uhapšenih samo dvojica ili trojica pripadaju značajnijem rangu, a ostalo su obični vojnici (ili “pićoti”, kako ih nazivaju mafijaškim žargonom).

Ispašće na kraju da se ta “briljantna akcija”, u kojoj je učestvovalo preko 1 500 policajaca, sa svim raspoloživim tehničkim sredstvima, od helikoptera do oklopnih kola, u stvari pretvorila u policijsku asistenciju spasavanja Kamore, odnosno, uklanjanja krupnih mafijaških zveri iz obruča koji su sami oko sebe stezali.

Napuljska Kamora je uspela da u svoje redove, više od bilo koje druge mafije, upetlja najveći broj ljudi iz politike, sudstva, policije, biznisa... Zbog toga je ona danas presudni socijalno-politički faktor u regiji Kampanji, ali i ogromna i nezalečiva rana cele Italije. S obzirom na njenu organizaciju horizontalne hijerarhije, odnosno na samostalnost klanova koji nemaju nikakav vrhovni savet da bi ih kontrolisao, Kamora je teško istrebljiva.

Za razliku od Koza nostre, koja je organizovana po vertikalnom hijerarhijskom principu, čiji bosovi su, jednom pohvatani, postali pokajnici i saradnici policije i tako svoju kriminalnu organizaciju stavili pod kontrolu pravosuđa, Kamori takva opasnost ne preti.

Preti im, međutim, međusobno istrebljenje, jer šefovi klanova (ili familija), svete se jedni drugima zbog međusobnog petljanja u poslove. To se upravo sada događa oko dominacije na tržištu droge. Kada se Rafaele Amato nakon dugo vremena vratio iz Španije, sinovi bosa Paola di Laura su ga optužili da je prisvojio novac njihove familije. Amato se tada, s još nekolicinom nezadovoljnika, odmetnuo od klana, zaposeo deo tržišta drogom i rat je počeo.

Teško da bi se neko baš zabrinuo zbog klanovskih obračuna da mafijaši tokom njih ne otkrivaju svoje veze u strukturama države, i to baš u onim institucijama koje bi morale biti ključne u suzbijanju kriminala i sprovođenju zakona.

U svojoj istoriji Kamoru su koristile razne ideologije i političke struje. U samom početku postojanja ujedinjene Italije, 1860. godine, država ju je koristila za suzbijanje pobune naroda. U DŽDŽ veku Musolini ih je oslobađao dugogodišnjih robija, a u postfašističkom periodu Kamora je korišćena za nameštanja izbora, u čemu učestvuje i danas.

Kamora se bavi svim ilegalnim poslovima: uzurom (odnosno, kamatnim lihvarenjem), švercom cigareta, drogom, prevarama u naplati šteta od osiguravajućih društava, ilegalnim kladionicama, ucenama, ilegalnim uvozom mesa i oružja. U građevinarstvu Italije drži monopol nad fabrikama betona, a kontroliše gotovo celu urbanizaciju, prodaju građevinskog zemljišta i dozvola za gradnju.

Interesantno je da je internacionalizaciju ove kriminalne organizacije osmislio, pedesetih godina, niko drugi nego čuveni Laki Lučano, pa Kamora danas deluje u gotovo pola sveta (Portugal, Španija, Francuska, Holandija, Rumunija).

Kako istrebiti Kamoru?

Naravno, Kamorino najdublje korenje je u Napulju i to u najsiromašnijem sloju stanovništva. U napuljskim kvartovima, u kojima se na kvadratnom kilometru stiska po 11 000 žitelja, kamoristi su prilično dobro zakamuflirani i bezbedni. Videlo se to i u protekloj blic akciji policije, kada je iz stanova istrčalo na hiljade žena, i to one koje s mafijom nemaju veze, i digle galamu na policajce uzvikujući: “Odlazite odavde!” Žene, naravno, nisu štitile Kamoru, nego su negodovale zbog svojih muževa ili sinova, koji se, zbog golog preživljavanja, takođe bave ilegalnom trgovinom, ali individualno. U Napulju možda čak i preko 100 000 ljudi živi od šverca i ilegalne trgovine.

“Zbog toga borba protiv Kamore ne sme biti samo represija, nego, pre svega, borba za socijalni napredak, ekonomiju i kulturu”, kaže zamenik šefa DIA (Odeljenje antimafije) Rafaele Marino.

Ova kulturološka borba neće nimalo biti laka, pogotovo ne u zemlji u kojoj mafija sedi u parlamentu. Jedino mesto na kojem se odlučuje o dinamici borbe protiv mafije, o sredstvima koja će se za tu borbu upotrebiti, o visini kaznenih mera protiv mafijaša, jeste parlament, a u njemu se, u najboljem mafijaškom maniru, ta pitanja uvek opstruiraju. Već u prvoj minuti rasprave između parlamentaraca izbije svađa u kojoj se pottuno zaboravi na mafiju.

“Ali, Kamora je ljudski faktor”, tvrdi Rafaele Marino, “a to znači da ima i početak i kraj”.

Đoko Malinić