S neba na tron

Za NIN iz Podgorice i Cetinja Postoji dobar razlog zašto je novinarski opravdano na terenu se što češće voziti taksijem. „A vidiš li šta su ovi uradili, za godinu dana ništa. Milo je gospodin. Imaju pravo ljudi na svoju crkvu, ne ovi što rade da je ukinu.“ Isto taksi udruženje, pola sata kasnije, u suprotnom smeru. I saobraćajnom i svakom drugom. „A vide li šta hoće onaj raspop. Komite, jel, razapeli krila. A nema ih šaka jada.“ I tako bilo gde. Podele, koje s vremena na vreme, prerastu u razmirice, a onda kao 2015, ili proteklog vikenda i eskaliraju u sukobe. Srećom, bez težih fizičkih posledica po zdravlje i demonstranata i policajaca. Duhovno, u ponedeljak 6. septembra teško da je bilo građanina Crne Gore koji se nije probudio sa lošim osećajem u grudima. Posebno na Cetinju. „LJudi su, samo ću reći, tužni. Dosta je tuge i prazan grad bio tokom popodnevnih sati juče, ali vratiće se sve u normalu“, kaže gradonačelnik Cetinja Aleksandar Kašćelan i dodaje: „Cetinje prašta, ali ne zaboravlja.“ Vikend će svi dugo pamtiti. Dele se građani Crne Gore i oko crkvenog pitanja. U poslednje vreme, među onima koji zagovaraju odvojenost od SPC uobičajio se izraz „Crkva Srbije“. To precizno govori o njihovom mišljenju da su teološka pitanja prešla na politički nivo u kom glavnu reč vodi ne beogradska patrijaršija, nego srpska država. Dodatni argument za taj beogradski „prefiks“ traže i u još jednom izrazu iz „novije istorije“. Kada neko u Beogradu izgovori „srpski svet“ to drugačije i politički glasnije odjekuje u Crnoj Gori, a Srpsku pravoslavnu crkvu, „Crkvu Srbije“, vide i kao jedan od instrumenata te ideje. Hiljade ljudi na dočeku patrijarha Porfirija u subotu uveče u Podgorici, pak, ukazuju i da Srpska pravoslavna crkva ima mnogobrojne vernike. Uostalom, litije koje su prethodile promeni vlasti pokazale su i tu snagu te strane crnogorskog društva. Da li je onda sukob na Cetinju mogao da bude izbegnut. Analitičari su i pre 5. septembra ukazivali na moguće kompromise. Najčešći su bili apeli da se ustoličenje mitropolita Joanikija obavi na nekom drugom mestu. Protivnici ustoličenja, naime, nisu bili protiv samog tog čina, već protiv toga da se obavi na Cetinju. SPC nije, međutim, želela da odustane od te ideje. Simbolički, za obe strane, „pobeda“ je bila da se čin (ne) obavi u prestoničkom manastiru. Može li, pak, danas bilo koja strana da govori o „pobedi“. Crnogorski premijer Zdravko Krivokapić na zagonetan način obratio se medijima u ponedeljak uveče. Rekao je da će tokom narednih dana biti poznato „ko je činio šta nije trebalo, a ko nije činio šta jeste bilo potrebno“. Prelomni trenutak bio je, kaže, u subotu noć u 4.30 kada je rekao da će on helikopterom poći na Cetinje. Tada su komandovanje policijom preuzeli profesionalci. Ko je do tada komandovao - nije rekao. Moguće da se u tim događajima krije i sudbina ministra unutrašnjih poslova i direktora policije, Sergeja Sekulovića i Zorana Brđanina, za koje su mediji spekulisali da nisu bili rešeni, poput Krivokapića, da po svaku cenu obezbede dolazak patrijarha Porfirija i mitropolita Joanikija na Cetinje. Premijer im neodlučnost, veruje se, neće zaboraviti. Kolebanja na drugoj strani nije bilo. Rešenost protivnika ustoličenja bila je jasna još 22. avgusta, na protestu koji je protekao „festivalski“ i gde je „dogovoren“ novi skup. Dve nedelje kasnije, potpuno drugačija slika. Počelo je u subotu. Dok se u Podgorici, ispred Sabornog hrama, pripremao doček patrijarha, i Cetinjani su počeli svoje „pripreme“. Najpre je grupa građana na Dvorskom trgu sklonila tek postavljenu metalnu ogradu prema nekoliko stotina metara odatle udaljenom manastiru. Nedugo potom, uprkos pokušajima policije da ih zaustavi, protivnici ustoličenja prošli su policijske kordone i blokirali ulaze u grad. Najveća blokada postavljena je kod restorana Belveder na glavnom putu prema Podgorici. Šut, kamenje, automobilske gume, kontejneri. I na izlazu iz Podgorice ka Cetinju je postavljena jaka policijska blokada, a osim vozilima, ni pešacima nije dozvoljeno da idu prema Cetinju. Cetinje je tako već u subotu predveče bilo nedostupno za sve koji bi putem pokušali da uđu u grad, a okupljeni na barikadama rešeni da ne dozvole patrijarhu i mitropolitu da dođu do manastira. I ako za događaje u subotu može da se kaže da predstavljaju eskalaciju napetosti, kulminacija je dostignuta u nedelju ujutru. U svetu rimokatoličanstva, beli dim iz dimnjaka Sikstinske kapele u Vatikanu označava da su vernici dobili novog naslednika trona Svetog Petra. Ustoličenje naslednika trona Svetog Petra Cetinjskog - mitropolita Joanikija - praćeno je gustim dimom crne boje, od zapaljenih guma sa barikada na ulasku u grad. U samom gradu počeli su i okršaji policije i demonstranata. A kako je počelo, biće predmet polemike i u narednom periodu. Prema rečima potpredsednika Vlade Crne Gore Dritana Abazovića, savetnik crnogorskog predsednika Mila Đukanovića, Veselin Veljović prvi je pokušao da probije kordon. „Učinili smo sve da budemo suzdržani, a sukobi su počeli kada je gospodin Veljović pokušao nasilno da probije kordon policije i uspostavi komandu, po njegovoj proceni, kod određenih službenika Uprave policije. U tom momentu je bačen suzavac i dotad policija nije imala nikakve želje i volje da se na bilo koji način suprotstavlja građanima“, izjavio je kasnije Abazović. U danima posle događaja otvorena su i pitanja rada policije. Analitičarka Dina Bajramspahić kaže, na primer, da je suzavac prekomerno upotrebljen. Takođe i da su, prema nalazima lekara, korišćeni gumeni meci, što je policija negirala od početka događaja. Koliko je suzavca upotrebljeno ilustruje i to da se osećao na magistrali, nekoliko kilometara od centra grada. Demonstranti su u jednom uspeli, patrijarh i mitropolit nisu došli putem do manastira. Na ustoličenje su stigli vojnim helikopterom, preletevši blokade, a metre između mesta sletanja i manastira prošli su okruženi brojnom pratnjom i uz pancirnu zaštitu od eventualnih napada. „Srećan sam veoma jer smo izvršili delo Crkve, ustoličili mitropolita po volji Crkve i naroda ove episkopije, naroda koji dubinski voli Svetosavsku crkvu. Ali sam i više nego tužan, čak užasnut činjenicom da su u vidokrugu bili neki ljudi koji su taj čin ljubavi prema svima nameravali da spreče snajperskom puškom“, opisao je na Instagramu svoj dolazak na Cetinje srpski patrijarh Porfirije. Dok je u manastiru odjekivalo „Dostojan“, u gradu je postajalo sve opasnije i za novinare. Nažalost, obistinila se slutnja ministra policije Sergeja Sekulovića nekoliko dana ranije da policija „ne može da garantuje apsolutnu bezbednost novinarima i građanima“. Pojedine ekipe, među njima i N1 iz Sarajeva, napali su demonstranti, tad već razbijeni u manje grupe. „Desant na crnogorsku prestonicu.“ Tako je predsednik Crne Gore Milo Đukanović opisao dolazak i odlazak patrijarha i mitropolita na Cetinje. A sam čin kao „nasilnu intronizaciju, suprotno volji velikog broja građana“. Da li je moglo da bude drugačije. Jedan od mogućih scenarija - o kom će se mnogo govoriti - bio je i da se ustoličenje odloži. Da se u noći između subote i nedelje svašta događalo na toj liniji, bilo je jasno kad su srpski mediji bliski vlastima objavili da imaju potvrđenu vest da je ustoličenje odloženo. Nepunih sat kasnije stigao je demanti poglavara SPC - biće sve održano kako je i predviđeno. Dan kasnije predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdio je da vest koja je prvobitno objavljena „nije bila pogrešna u tom trenutku“. „Dobro je što je Vlada promenila svoju odluku, bilo je tačno da nije trebalo da se dogodi ustoličenje, ali je to oko jedan sat promenjeno i dobro je da se to desilo i čestitam Krivokapiću što je pokazao da ima instrumente da (tu odluku) sprovede u delo“, kazao je Vučić. Crnogorski premijer umesto odgovora na čestitke osporio je reči srpskog predsednika. „Odlaganje nije bila opcija ni u jednom trenutku, kako su neki mediji preneli. Država je odbranjena“, objavio je Krivokapić na Tviteru, inače njegovom omiljenom kanalu komunikacije. „Sukobi policije i demonstranata i brutalna intervencija policije, produbiće postojeće podele u Crnoj Gori i homogenizovati dva politička bloka“, smatra politički analitičar Zlatko Vujović. On naglašava da Vučić sad ne kontroliše samo Demokratski front, već je proširio uticaj i na druge aktere u vlasti. „Da ne govorimo o kampanji medija koje kontroliše Vučić, kako u Crnoj Gori, tako i u Srbiji. Stoga možemo govoriti o snažnoj umešanosti Srbije u događaje povodom ustoličenja i akcije policije, kao što je, uostalom, bio slučaj i sa poslednjim parlamentarnim izborima“, tvrdi Vujović. Srbija za sada može da odahne. Bar dok je na čelu aktuelni predsednik. „Dok sam živ neću vam dati da Srbiju pokorite onako kako ste je pokoravali gotovo 30 godina“, poručio je Vučić. Vreme je za predah i u Crnoj Gori. Vojislav Stevanović Novinar N1