Sve sija radioaktivno

Da nauka može da bude zabavna i svima pristupačna, dokazuje izložba Razvoj i primena rendgenske tehnologije kod Srba – od Tesle i Pupina do danas u Muzeju nauke i tehnike. NJoj interaktivnost i umetničku crtu daju predmeti bez kojih medicina danas ne može da se zamisli, ali i kreativni dodaci postavci. Izložba nas vodi u vreme otkrića iks-zraka, kada je Konrad Rendgen (1895) nevidljivo pretvorio u vidljivo. „Odjednom su lekari bez hirurškog noža pogledom zašli u unutrašnjost čovekovog tela, uspevali da sa mnogo većom sigurnošću leče oboljenja ili povrede tkiva, što je inspirisalo predstavnike drugih naučnih grana na nove pronalaske“, kaže Aleksandar Vl. Marković, jedan od autora postavke. Za popularisanje tog ogromnog koraka za čovečanstvo, guliverovskog u svetu Liliputanaca, zaslužni su i dr Jelena Jovanović Simić i prof. dr Vladimir Petrović. Dobivši prvu Nobelovu nagradu za fiziku (1901), Rendgen se odrekao trećine od 150.000 švedskih kruna, koliki je bio iznos novčanog dela priznanja, čime je opet na dobitku bilo saznanje, odnosno - Univerzitet u Vircburgu, gde je čuveni naučnik u vreme svog otkrića predavao. Svoj pronalazak Rendgen nije zaštitio patentom, želeći da on bude slobodno korišćen na dobrobit ljudske vrste. Ne uzalud, jer je već 1896. Anri Bekerel otkrio radioaktivnost, Tomas Edison izumeo radioskopiju, dok je DŽosef Tomson naredne godine otkrio elektron. Ni Srbija nije bila u zaostatku, zahvaljujući Tesli i Pupinu. Tesla je čak bio u prilici da isprednjači, da je više pažnje posvetio „ničim izazvanim“ promenama na zapakovanim fotografskim pločama. Opravdanje pred svetom mogao je da nađe u požaru što je progutao njegovu laboratoriju u NJujorku, ali je sebi morao da prizna da je prevideo značaj te neobične pojave. Kasnije se stručnoj javnosti „izvinio“ objavljivanjem deset radova u časopisu Elektrikal rivju, detaljno obrazlažući svoje zaključke. Nešto od naučne atmosfere posetioci dobijaju posredstvom virtuelne realnosti, kad će se, sa kacigom na glavi, odjednom naći u Teslinoj laboratoriji, a zapravo delu enterijera Muzeja. Umesto umetničkih slika, gledaće rendgenski snimak stopala genija iz Smiljana, uključujući i njegovu cipelu, sve sa kopčama i ekserima koji su povezivali đon i nisku štiklu obuće. I stoga daleko atraktivniju sa stanovišta arta od takođe izloženog snimka Tesline lobanje. Postavka obuhvata i prepisku između Tesle i Rendgena, pa se potonji zahvaljuje prvom za poslate fotografije „divnih pražnjenja“, misleći pritom na transformatore ogromne snage što ih je Tesla konstruisao 1899. u Kolorado Springsu. Tu je i telegram njegovog saučešća povodom smrti Rendgena 1923, zaslužnog za „otkrivanje očaravajućih svetova običnim ljudima“. „Izložbom koja traje do 30. novembra pratimo istorijske veze između druge i četvrte industrijske revolucije, kad srpski naučnici ostvaruju značajne rezultate. Danas je možda najznačajnija domaća kompanija Visaris, od velike pomoći u korona pandemiji kao proizvođač digitalnih mobilnih rendgena“, otkriva Marković. „Artefakti“ u ponudi su i stari rendgenski aparati, oprema i sredstva za ličnu zaštitu od zračenja, prve rendgenske cevi proizvedene u Jugoslaviji, ali i najnoviji digitalni rendgenski uređaji. Uvod u tu naučnu priču predstavlja kratki animirani film, nastao odmah nakon otkrića iks-zraka, u kojem junacima povremeno zasvetle skeleti, što je istovremeno izazivalo strah i smeh auditorijuma tog vremena. Kuriozitet izložbe je i prateća muzika koja je autorsko delo, Aleksandra Vl. Markovića.