Gučevanje kao biznis

Zastavu ovogodišnjeg Dragačevskog sabora podići će Bojan Dimitrijević, ministar trgovine, turizma i usluga, finalno veče Sabora trubača u Guči otvoriće premijer Srbije Vojislav Koštunica, a sa glavne pozornice na hiljade stranih i domaćih gostiju pozdraviće svi ministri odreda. Nezapamćeno veliki angažman bilo kog državnog organa, a kamoli najvišeg izvršnog na nekom od festivala muzike, lakše je razumeti ako se zna da su za prohodniji prilaz planini Jelici i infrastrukturu festivala, pa i tu glavnu pozornicu sa koje će mahati, ministarstva izdvojila čak 150 miliona dinara od poslednjeg sabora do danas. Ali to nije sve. Za samu manifestaciju iz državne kase leglo je još deset i za besplatan ulaz još dvanaest miliona dinara na račun organizatora. Velika svota, nema šta, premda nije baš do kraja uplaćena.

Domaćin sabora, ministar za kapitalne investicije Velja Ilić, najavio je zabavu neviđenu do sada i čak više od pola miliona gostiju. Pitanje da li varošica od dve i po hiljade stanovnika fizički može da izdrži toliki svet, još uvek ne izgleda kao pitanje od velikog značaja kako za vladu, tako ni za lokalnu upravu. Gosti su s tim računali, pa su krevete iznajmljivali sve do Kragujevca, a oni malo iskusniji u gučevanju, poput Slovenaca, koji organizovano dolaze u tridesetak autobusa, bukirali su ono malo hotela oko Guče još prošle godine. Komfor ne priliči saborskom duhu narodnog veselja uz pečenje i kupus, ali je, ipak, vlada pomogla izgradnju luksuznog motela Guča od 25 miliona dinara.

A kada pominjemo smeštaj, pomenuti motel jedini je novijeg datuma izgradnje u celom dragačevskom kraju, ali ta okolnost ne smeta da se cena prenoćišta povećava iz godine u godinu. Ove godine iznosi između 20 i 25 evra po kućama u samoj varoši, a 15 evra noćenje sa doručkom, doduše po okolnim selima, koliko i u kampu pod šatorom domaćina. Samo mesto u kampu sedam će evra platiti oni koji su šator doneli sa sobom.

Osim prošlogodišnje sporadične pomoći pojedinih ministarstava saboru (prvi je poziv organizatora u pomoć prihvatio ministar kulture Dragan Kojadinović), na pozamašno učešće u petodnevnom takmičenju trubača vlada se, prema rečima Srđana Đurića, njenog portparola, ove godine odlučila pre svega zato što su predviđanja pokazala da će sabor posetiti šest stotina hiljada gostiju.

Interes vlade da učestvuje u organizaciji sabora je u tome što on ima izuzetan značaj za Srbiju. Guča je jedinstven turistički projekat u svetu i jedan od onih koji i te kako privlače kapital u Srbiju, a prevazilazi okvire domaće manifestacije. Sabor trubača, zajedno sa Egzitom, pokazuje veliku mogućnost razvoja srpskog turizma. Ovi festivali imaju izuzetnu vitalnost i očigledno uspevaju kod nas. Zato iza njih treba da stane i svaka naredna vlada, kaže Đurić.

Dragačevci, ipak, ne vole stavljanje njihovog narodnog stvaralaštva u isti koš sa Egzitom čak ni kada ih proglašavaju brendom. Egzit utiče da se utre srpstvo, a na saboru stranci vide ko smo mi, kaže Slobodan Jolović, predsednik Saborskog odbora i predsednik opštine Lučani.

U tom smislu porediti se naročito ne da buyet koji za Egzit gotovo da nije ni postojao u odnosu na Guču, brend koji vlada neskriveno preferira. Tim pre je menayersko-reklamna mašinerija Egzita kilometrima ispred po reklami i promociji jedva primetnog da postoji menaymenta sabora. Ipak, po interesovanju i broju posetilaca reklo bi se da Guči reklama i ne treba. Ona samu sebe reklamira ili to čini neko drugi umesto nje ndash; japanski reditelj koji snima film, slovenačke turističke organizacije koje po Qubljani lepe bilborde, MB pivara koja organizatoru obezbedi pokroviteljstvo od čak pola miliona evra.

Sad, za razliku od Tuborgovog pokroviteljstva na Egzitu, MB pivara nije dobila pravo da jedina prodaje pivo na saboru. Saborašima nije uskraćen ni čarobni napitak drugih proizvođača, ali samo MB ima pravo i da se reklamira.

A da ni Dragačevci nisu baš tako staromodni u marketingu, pa ni naivni u biznisu, osim neobično kreativnog sajta njnjnj.guca2006.com, potvrđuju još dva mudra poteza organizatora. Jedan je da su uspeli da placeva za sedam šatri izdaju u zakup po prosečnoj ceni od pola miliona dinara, a dve centralne ndash; šatra u porti zvana Pod lipom i šatra na ulazu u portu ndash; čak tri, to jest, dva miliona dinara. I to će se, ako se predviđanja posećenosti budu ostvarila, i te kako isplatiti, ali se cena izdavanja neće povećati, obećavaju iz Saborskog odbora, ni sledeće godine.

Drugi mudar poslovni potez opštine Lučani je EXPO 06 koji, iako asocira na brend koji Dragačevci ne vole, nema veze s njim nego je sajam tradicionalnog jela i pića, koji će trajati istovremeno sa saborom, smišljen da istrošene saboraše posle oprobanog jela i pića navede na još koji komad mesa i sira za usput.

A u samom centru zbivanja kupus iz zemljane činije koštaće 300 dinara, praseće pečenje 800, a jagnjeće 1200 dinara, pivo 150, a vino 700. Osim što su dozvolili tranzitne karte za centar Guče, koje se ne naplaćuju, ni na parking mestima organizatori nisu bili baš velikodušni. Po putničkom vozilu zaradiće 400, a za autobus čak 1500 dinara.

Da se s tim ciframa nije šaliti, govori i nedavni napad na Slobodana Jolovića, predsednik opštine Lučani i predsednika Organizacionog odbora sabora, koji je sam potvrdio da želi da mu naudi saborska mafija koju ne može da imenuje, jer je istraga u toku. Jolović za NIN kaže da konzervativna politika svojatanja sabora i zatvaranja u lokalne okvire nije promenjena od Drugog svetskog rata i da je tome sada došao kraj.

Centralizovana fiskalna politika nije dozvoljavala da se manifestacija unapređuje i dobije šire razmere iako je značajna za celu zemlju. Guča je Srbija u malom i sada se trudimo da u saradnji sa marketinškim agencijama što bolje unapredimo sposobnosti da vodimo ovaj festival. U čitavoj će varoši biti programski sadržaji i sećanje na prvi sabor, pre 46 godina. Za Lučane je korist višestruka. Na našoj opštini se promet udesetostruči za vreme sabora, kaže Jolović.

Ništa drugačije nije ni sa prometom na nivou države kad truba s Guče zasvira. Jer u ovom trenutku, u Srbiji ima između 125 i 150 hiljada turista, kojima će se, dakle, u vreme sabora pridružiti još tri puta toliko. I svi oni treba da jedu, piju, spavaju u Guči i malo šire. Ipak, Jolović kaže da oni nemaju tačan podatak o tome koliko novca prođe Gučom, koliko ostane u rukama onih koji na saboru prodaju, a koliko od poreza u kasi države.

U Guču dolaze privrednici iz cele zemlje i do tog je podatka teško doći. Uz to, teško je evidentirati svaku trgovinu tih dana.

Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Srbije, kaže da je uz Egzit Guča turistički magnat i simbol prepoznatljivosti Srbije, te da bi je trebalo smislenije iskoristiti.

Sa stanovišta prihoda, bilo bi dobro da festival traje cele godine, da se na motivima Guče prave muzeji, turistička naselja koja bi bila otvorena stalno, prodaju suveniri. Tada bi efekat bio mnogo veći nego što je sad. Drugo je pitanje infrastrukture, jer Guča ne može da smesti ni pola od onog broja koji se najavljuje da će je posetiti.

Broj turista se svake godine u vreme sabora poveća za 30 odsto, ali se ta skala menja i sa pretpostavljenim održavanjem sabora. Na primer, ove je godine broj turista porastao za deset odsto u prvoj nedelji avgusta kada je većina stranih turista verovala da će biti u prilici da čuje trube s Jelice. Protivno svim poslovnim pravilima, sabor će 2006. godine prvi put početi poslednjih dana avgusta i trajati do početka septembra, najviše zbog protivljenja crkve da se kao do sada održi u vreme Gospojinskog posta. Iako tu odluku Jolović naziva višom silom i obećava da će se datum ustaliti, Guča će ove godine izgubiti dosta posetilaca iz inostranstva, ali će dobiti domaćih više nego ikada, jer se većina sveže vratila sa odmora.

Vlada je Opštini Lučani obećala i otvaranje još jednog turističkog naselja, dok je ova u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom iz Beograda već započela izradu idejnog projekta. Dragačevci se još hvale da će u najskorije vreme dobiti i zaštitu Uneska, a gotovo su sigurni da će 2010. godine, na pedeseti rođendan sabora, uspeti da naprave još jednu manifestaciju koja bi bila svetskog ranga. Takmičili bi se trubači svih kontinenata i samo najbolji bi završavali na finalu, u Guči.

Bude li tako, putevima ka Dragačevu poželeće da ide bar još ovoliko turista i ljubitelja trube. Ukoliko puteva i hotela bude. Jer cena saborašima očigledno nije važna. Daju sve što imaju i od Guče očekuju samo nekoliko stvari, koje najbolje, u jednoj rečenici, opisuje Boban Marković, ovogodišnji gost, a dugo najveća zvezda sabora: Znači, pije se rakija, peče se prase, jede se kupus, a truba samo praši! A, priznaćete, Srbija je po tome unikat.