Nemačka vuče Evropu pod vodu

Svetska ekonomija razvijala se ove godine neuobičajenom brzinom i snagom. Sledeće godine, međutim, neće biti tako. Amerikanci, najveća potrošačka armija sveta, moraće da pritegnu kaiševe i ceo svet osetiće njihovu umanjenu želju za trošenjem.

A “kineski zmaj”, od straha da ne sagori, već počinje dobrovoljno da štedi snagu.

Svet: Svetsko ekonomsko bogatstvo poraslo je 2004. za pet odsto, dok će sledeće rast biti usporen - iznosiće otprilike četiri odsto.

- Ova godina je bila izuzetno dobra, svet je doživeo najveći rast u poslednjih 25 godina i to se ne može ponoviti. Vrhunac je prošao i to se već može videti - izjavio je Robin Bju, glavni ekonomista londonskog Economist Intelligence Unit, na konferenciji “Svet u 2005. godini”.

Amerika: Američka valuta iz dana u dan slabi i ni sledeće godine neće biti drugačije. Očekuje se da 2005. jedan evro vredi 1,4 dolar. Predsednik Buš će, naime, nastaviti sa trošenjem i zaduživanjem zemlje.

- Amerika trenutno godišnje kupuje za 600 milijardi dolara više nego što prodaje - rekao je Bju, i dodao da upravo to slabi dolar i da će se u budućnosti taj trend samo produbiti.

- Najbolje mesto za kupovinu u januaru biće NJujork zahvaljujući slabom dolaru i rasprodajama posle Nove godine - našalio se Klajv Kruk, zamenik glavnog urednika “Ekonomista”.

Najviše u istoriji su zadužene i američke porodice. Sa većim kamatama, koje ih očekuju, poskupeće krediti i neće biti toliko novca za trošenje.

Evropa: Evropa je u još gorem položaju od Amerike. Ove godine imala je mali doprinos ukupnom svetskom rastu, a sledeće godine biće još manji. Za to je zaslužna pre svega Nemačka.

- Da nije Nemačke, koja celu Evropu vuče pod vodu, Evropa bi mogla da raste istom brzinom kao Amerika - kaže Endru Sentans, glavni ekonomista “Britiš ervejza”.

Evropskim vladama ne uspevaju reforme. Zadužene su, a tržište rada je suženo - Evropljani stare i sve je manje radne snage. Preostalu snagu potkopava jak evro, koji poskupljuje evropske proizvode.

- U celini, evrozona će i sledeće godine biti prilično tužna slika - kaže Bju.

Nafta: Celu svetsku ekonomiju, uz to, sledeće godine ponovo će opterećivati skupa nafta.

- Nikakav problem nije da ona opet dostigne 50 dolara, što je veoma rizično - smatra Bju.

Uticaj na cenu crnog zlata imaće uglavnom političari i njihova namera da “umire” srednji istok i Irak.

Kina: U februaru počinje, po kineskom kalendaru, godina Petla, ali nije izvesno da će se naročito proslaviti. Razlog: kineski zmaj se poslednjih godina “prejeo”. Neke delatnosti u Kini su se pregrejale: godišnje se, na primer, proizvede dva puta više automobila nego što ih Kinezi kupe.

Ekonomista Žerar Lajons, iz Standard chartered Bank, upozorava da koliko god raste ekonomska moć Kine, rašće i broj njenih stanovnika i nezaposlenost:

- Sa sadašnjim rastom stanovništva od 13 odsto godišnje Kina će za 15 godina imati ozbiljne probleme da se ishrani.

Indija: Novog kandidata za azijsko ekonomsko čudo ekonomisti vide u Indiji. U zemlji u kojoj živi petina svetske populacije politička situacija se smirila i na vlasti je iskusna proreformska vlada.

Na lestvici 500 najvećih firmi u svetu, Indija ih ima 14, a Kina samo četiri.