FAP, pa paf!

1. U Priboju buvljak je na glavnom gradskom trgu. Tezge su bile poređane po trotoaru ali su onda opštinske vlasti donele odluku i ustupile buvljaku glavni gradski trg. Kao kada bi sve tezge iz Bulevara bile postavljene na Trgu Republike. Iza trga je monstrum, betonsko zdanje bez prozora, davno započeti gradski dom kulture koji sada služi kao javni WC. Tu se samo preživljava. I to teško. Roba sa kineskog buvljaka u Beogradu stiže u Priboj. Ako je nešto kupljeno za dvesta dinara, proda se za trista ili petsto. Ovde se niko neće obogatiti.
Kod Dragana Nešića, velikog slikara iz malog grada, u improvizovanom ateljeu, na tavanu gimnazije, uz domaću kukuruzu i sir pričamo o Priboju. Dragan je učestvovao na preko 400 izložbi u zemlji i inostranstvu. Izlagao od Brazila do Indonezije. Sa nama je i dobar poznavalac pribojskih prilika, novinar i mašinski inženjer Zvonko Prijović.

2. Priboj je u poslednjih deset godina kao i drugi industrijski centri u Srbiji doživeo stravičan pad. Posle Kragujevca i Bora, to je treći grad u Srbiji u kome je standard otišao deset puta nadole. FAP koji je nekad zapošljavao šest hiljada radnika, sad zapošljava hiljadu i po radnika. FAP koliko-toliko prima redovno plate. Poslednjih godinu dana je boravio u Priboju jedan američki investitor koji je zainteresovan da ulaže u FAP. Sva ta priča je trenutno na čekanju, iako je ovaj čovek još za vreme vlade Đinđićeve pokazivao interesovanje, pa je onda prošle godine razgovarao sa Živkovićem, pa se onda u međuvremenu promenila vlast.On bi hteo da ulaže u FAP, ali ne da bude vlasnik FAP-a, da pronalazi tržišta, da ulaže svoje projekte. Vlada Srbije insistira na tome da on bude vlasnik FAP-a. Da se uradi klasična prodaja. Klasična privatizacija. FAP je bio strateški nosilac razvoja. Nešto pre uvođenja sankcija FAP je pokidao veze sa “Mercedesom”.

3. Broj stanovnika u Priboju se smanjio na poslednjem popisu stanovnika. Odavde su se ljudi iseljavali, što muslimanski živalj zbog blizine granice sa BiH, što srpski živalj zbog lošeg života. Manje je mladih ljudi, manje je đaka u školama. Ako su srednje škole imale prosečno petnest ili dvadeset odeljenja, sad se taj broj svodi na desetak odeljenja. Populacija je staračka. Iselili su se mladi ljudi. Dosta je ljudi otišlo vani.To se najbolje vidi leti i zimi. Onako, kad možeš da vidiš masu besnih auta sa stranim tablicama.

4. Dve trećine opštine nalazi se uz granicu sa BiH.
Najveći problem ljudi koji tu žive je granica. Ona preseca putne pravce. Qudi su prinuđeni da četiri, pet puta prelaze granicu, a krenu iz sela koje pripada opštini Priboj.
Ispresecani su putni pravci. Selo Sastavci pripada opštini Priboj, a sve institucije im se nalaze na bosanskoj teritoriji. Tako da i sama ta blizina granice doprinosi nekom stanju koje nije čisto. Prosto se ne zna gde si, kuda, šta si. Kad kreneš na jednu stranu, tu su Štrpci, pa onda Uvac.
LJudi se snalaze i preživljavaju. Uglavnom trgovina, masa sveta živi od toga što ima nekoga vani pa mu šalju. Oni koji rade u državnim preduzećima, redovno primaju platu, prosveta, zdravstvo, sudstvo, opštinske službe i činovnici.
Mnogi su se vratili na selo. Bili su prinuđeni. Pre dve, tri godine, od sto ljudi koji su išli vozom za Bijelo Polje,svi su nosili duvan. Sad je toga manje. Ide se u Uvac.

5. Što se tiče lokalne vlasti, ništa se nije promenilo. Petnaest godina ništa nije uradila. Uvek bile neke sukobljene struje. Kad je SPS bio na vlasti, ovde su bile dve sukobljene struje koje su išle za Beograd jedni druge da oblajavaju.
Sada je predsednik opštine iz Demokratske stranke. Većinu imaju socijalisti, radikali, SPO, DSS i Nova Srbija. Direktore javnih preduzeća, oni su postavili. Predsednik opštine koji nema većinu u lokalnom parlamentu, ne može ništa da uradi.
Postavili su deset sijalica tu kod “kifle”, tobože ukrašavaju nešto za Novu godinu. To sad jadno i čemerno izgleda.
Odbor za kulturu i prosvetu vodi čovek koji je ponavljao. Dom kulture vodi agronom.
“Znaš šta je još zanimljivo? Ne postoji kod ljudi koji odu iz Priboja želja da se vrate.”
Da ulože u Priboj.
Prijepoljac je kupio “Dvanaesti januar” , Prijepoljac kupio Mlinsko-pekarsku industriju, privatizovana “Raketa”.
Postoje opštine u kojima je privatizovano i po deset privrednih subjekata.
“Lokalni mediji, Radio Priboj, rade isto kao što su radili pre dvadeset godina. Imaš lokalnu televiziju koja je najgora varijanta Pinka. Imaju one dve najgore latinoameričke serije, a onda po stoti put repriziraju najgore domaće filmove.”
“Doduše, hvatamo B92. Ali, jedino od radio-stanica sem Priboja, što možeš da čuješ je Radio Enigma iz Prijepolja. Muslimani su kupili satelitske antene i gledaju Sarajevo.”
“Uskoro će verovatno tražiti muslimani ovde da se uvede bošnjački jezik. To će verovatno dovesti do zahlađenja odnosa. Doduše, i sad imaš toga. Muslimanska deca idu sva na veronauku a srpska se dele na veronauku i na građansko.”
“Dva-tri puta se organizuju bioskopske predstave. Bio Kusturičin film, nije bilo četrdeset gledalaca.”
“Imaš diskoteku. Kad pitaš šta se sluša u diskoteci, sluša se narodna muzika.”
“Rukometaši koji su ušli u Prvu ligu, morali da se spuste dole, sad jedva preživljavaju, košarkaši isto, odbojkašice uđu u Prvu ligu i moraju da se spuste već naredne godine.”
“ Imaš tri opštine, Priboj, Prijepolje i Novu Varoš koje tavore. Koje kao da nisu Srbija.”
“Nijednu stranku, nijednu centralu ne interesuje Priboj.”
Nema poslanika odavde koji je izašao za govornicu u Skupštini i rekao:
“Qudi, u Priboju postoji taj i taj problem, hajde da ga rešimo.”
“Državni problem je granica. Bosanci pošalju Lagumyiju a ispred Srbije ide predsednik opštine Priboj. Ej,čoveče!”
“Dođu iz vlade kad su izbori ali više nikad. Kad im trebaju glasovi.”

6. Sa Ferzom Ćelovićem iz SDP-a idem za Uvac. Uvac je poslednje dve-tri godine postao poznat po televizorima “samsung” od trista maraka.
Te jeftine televizore, koji su ko zna kojim kanalima tu stizali, kupovali su svi. Radnje u Uvcu su pretvorene u robne kuće. Sad je glavna roba šećer.
Ferzo je bio u SPS-u do otmice u Severinu.
“Ako ne znaš da li je neka ideja dobra, pogledaj da li je napadaju Srbi i Hrvati. Ako je napadaju i jedni i drugi, onda je sigurno dobra”, kaže Ferzo.
“Mi smo našu golu istinu prenosili sa kolena na koleno, pa nam se istina prokurvala.”
Ferzovi favoriti su bili Tito, Ante Marković i Zoran Đinđić. Što se tiče šestog oktobra, on se nikad nije dogodio.
Ferzo je matematičar po struci. Radio je u računskom centru FAP-a i bio predsednik gradske vlade u doba Ante Markovića.
“Dani nam se razlikuju po tome što je danas gore nego juče, a bolje nego što će sutra biti.
Raskid sa Slovencima zatekao nas je u FAP-u u situaciji kad smo od njih uzimali 2 300 pozicija (delova) za FAP.”
Ferzo mi priča kako je sticajem okolnosti rođen u zbegu, u kafani. Takva je sudbina tromeđe.
“Sad, kad krenem u kafanu, ženi kažem da idem da obiđem rodno mesto.”

7. U kafani u Uvcu gde se snabdeva Priboj i gde se pune švercerske torbe, u Uvcu koji se pretvorio u jednu veliku robnu kuću, ulazi i Dragan Radović iz DSS-a.
“Što se tiče gradskog parlamenta i parlamentarnog života, bez obzira na različitost političkih partija i različitost viđenja kako rešavati probleme na makronivou, mi smo se u Priboju opredelili da rešavamo probleme uz sadejstvo svih političkih partija. Kad su u pitanju strateški ciljevi razvoja opštine, uvek se sasluša stav svake političke partije. Iz toga donesemo zajednički stav kada su u pitanju kapitalne investicije. Kada su u pitanju komisije, uvek se gledalo i gledaće se, da sastav bude iz svake političke partije. Saradnja sa svim političkim partijama dobra je uz različitost viđenja. Kada je u pitanju zajednički život muslimana Bošnjaka i Srba, od kada smo mi na vlasti, nijadan potez nije napravljen koji bi se mogao podvesti pod nacionalistički ili šovinistički.
Ferzo: “Sem što Statut opštine Priboj nije koalicija usvojila, mada nije ni trebalo glasati o tome, da je bosanski jezik ravnopravan sa srpskim, što obavezuje članom 11. savezni Zakon o manjinama. Nadam se da će uskoro ispraviti.”
Dragan Radović: “Kada to bude rešeno u Ustavu Srbije, biće vertikalno spušteno i u opštinski statut. Kada govorim o vlasti, uz jednoglasnost Skupštine je izglasano da se iznađe mogućnost, ali ne pro forma, za lokaciju u Novom Priboju za izgradnju yamije.
Odbornički klub DS-a zalaže se za život dostojan čoveka bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost.”
Dok odlazi, dovikuje mi iz kola: “Zapiši i ovo: da su muslimani u Priboju opstali zahvaljujući pribojskim Srbima.”