Titan i nafta

Iz profesionalnih razloga pratim misiju Kasini-Hajgens dosta dugo, ali sam bio nezadovoljan što naša štampa taj događaj nije registrovala čak ni u junu 2004, kada je ovaj tandem ušao u orbitu oko Saturna. Konačno, u božićnom NIN-u  pojavio se članak mog prijatelja i komšije Steve Nikšića koji je korektno prikazao misiju. Ovo je dobro tempirano, jer je misija u toku i 14. 1. 2005. treba da se odigra ključni događaj - sletanje “lendera” Hajgens na Titan, koji će uzeti uzorke iz atmosfere i tla ovog Saturnovog satelita, analizirati ih i javiti rezultate (preko “orbitera” Kasinija). Tada će se konačno znati sastav Titanove atmosfere, njegovih “mora” i tla, mada su spektralne analize već pokazale da se atmosfera Titana sastoji od azota i UGLJOVODONIKA. Bitan je podatak da NEMA KISEONIKA, ni vezanog ni slobodnog, a to znači da NEMA VODE. A to priču o mogućim tragovima života na Titanu čini manje verovatnom. Međutim, drugi odgovor koji nestrpljivo očekujemo, jeste konačan odgovor O POREKLU NAFTE, jer ta polemika između pristalica teorije o ORGANSKOM (BIOGENOM) poreklu nafte (rodonačelnik V. I. Lomonosov), i pristalica teorije o NEORGANSKOM (ABIOGENOM) poreklu nafte (rodonačelnik D.J. Mendeljejev), traje više od 100 godina. Velike su šanse da su ugljovodonici na Titanu NEORGANSKOG (ABIOGENOG) porekla, a to bi upućivalo na to da su i na Zemlji nastali po istom mehanizmu, što bi dalje značilo da su NAFTA I GAS OBNOVLJIV IZVOR ENERGIJE!? Uostalom, da pričekamo odgovor na ovo pitanje, koje će stići brzo, i to iz vasione! Nepravedno je ovde ne pomenuti Karla Sagana, astrofizičara koji je kao dugogodišnji saradnik NASA-e bitno doprineo ostvarivanju misije Kasini-Hajgens i izboru Titana kao krajnjeg odredišta misije, jer su astronomska posmatranja i spektralne analize ukazivali na prisustvo ugljovodonika u njegovoj atmosferi.

Đ. Burić,
Novi Sad