19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Proslava pravoslavnog Božića u Hrvatskoj ove godine je u politički i javni život zemlje unela neke do sada neverovatne scene i rečenice. Jedna od njih bila je gužva u prostorijama Srpskog nacionalnog vijeća u Zagrebu, gde su se, među mnogobrojnim zvanicama, ravnopravno gurali premijer Ivo Sanader, šef nacionalnog parlamenta Vladimir Šeks, šef ovdašnje kancelarije OEBS-a Peter Semnebi, ambasador Srbije i Crne Gore u Zagrebu Milan Simurdić, šef zagrebačkog satiričnog pozorišta “Kerempuh” (bivši “Jazavac”) Duško LJuština, predsednik Hrvatske gospodarske komore Nadan Vidošević, stranački lideri, predstavnik hrvatskog ogranka Helsinškog odbora filozof politike Žarko Puhovski, karikaturista Borivoje Dovniković, izdavač i publicista Slavko Goldštajn i mnoga druga manje ili više poznata lica sa hrvatske političke i kulturne levice, desnice i centra.
Posebno interesantno bilo je što niko sa sigurnošću nije mogao da tvrdi ko je ovde “čisti” Srbin, ko “čisti” Hrvat, a gde su “ostali”. Čestitke gostiju počinjale su sa “Hristos se rodi!” i svi su pokušavali da se ubede da je to nešto najnormalnije za civilizovane ljude kakvi smo, navodno, svi oduvek bili.
Šta je neverovatno na ovoj slici, zapitao bi se cinik koji je zaspao usred poslednjeg hrvatsko-srpskog rata i probudio se negde u prvim danima 21. veka? Možda činjenica da aktuelni šef Hrvatskog državnog sabora Vladimir Šeks više ne govori o “petoj koloni” u Hrvatskoj, nego o svom ličnom i političkom ponosu što je i prošli “pravoslavni Badnjak” dočekao zajedno sa saborskim kolegama iz srpske nacionalne zajednice koje danas, bez ironije, prijateljski oslovljava sa “Milorad” (dr Milorad Pupovac) i “Voja” (dr Vojislav Stanimirović).
Ili činjenica da na “prijem kod pravoslavaca” žuri i savetnik aktuelnog šefa države Igor Dekanić koji je Stjepana Mesića u ovoj prilici predstavljao i prošle godine. Ili rečenica domaćina da je nekadašnji zagrebački gradonačelnik, a sada drugi čovek grada, Milan Bandić “naš tradicionalni gost i govornik”? Istini za volju, ova tradicija je, uprkos čestim posetama Milana Bandića, u javnosti postala poznata tek kad je u prostorije u Preradovićevoj ulici u Zagrebu, u isto vreme prošle godine, svratio i premijer Ivo Sanader. Tada se iz usta jednog od najviših predstavnika države, ali i vladajuće Hrvatske demokratske zajednice, prvi put čula rečenica “Hristos se rodi!” i izazvala žamor čuđenja i odobravanja u publici.
Godinu dana kasnije bez greške su je ponovili svi prisutni članovi Sanaderove vlade i pratnje, mahom hadezeovci. Predsednika Srpskog nacionalnog vijeća u Hrvatskoj dr Milorada Pupovca ovo je navelo na zaključak da su se za godinu dana međunacionalni odnosi u Hrvatskoj toliko popravili da su blizu evropskog nivoa. A što se tiče Hrvata i Srba, za njih bez preterivanja može da se koristi izraz “civilizacijski”!
Premijer Ivo Sanader konstatovao je da su njegovo prošlogodišnje pojavljivanje u društvu srpske nacionalne zajednice na pravoslavni Božić mnogi ocenili kao mudar i hrabar gest. On sam, rekako je, ne deli njihovo mišljenje.
- Za neke je to bilo hrabro, za mene normalno - pojasnio je svoja hrišćanska ubeđenja prvi čovek izvršne vlasti u Hrvatskoj.
Pošto pripadnici većinske katoličke konfesije u Hrvatskoj 6. januara slave crkveni praznik Tri kralja, Sanader je rekao da je na božićni prijem došao “kao Hrvat, katolik”, pravo sa mise iz zagrebačke katedrale i da u tome ne vidi ništa čudno. U religioznom okviru podsetio je na priče velikih crkvenih poglavara, rimskog pape i ruskog patrijarha, o jedinstvu svih hrišćana i njihovoj “bratskoj ljubavi”. U političkom okviru nastavio je sa vrednostima koje Hrvatska treba da prihvati kao normalne, ako želi u Evropsku uniju, a to su kulturni dijalog, politička tolerancija i međusobno građansko uvažavanje.
Ukoliko ovo u dogledno vreme zaista postanu vrednosti normalne za većinu stanovništva Hrvatske, onda zemlja može da se nada da će se ispuniti želje dr Milorada Pupovca koji je svima poželeo da žive u državi koja se odlikuje unutrašnjim jedinstvom, verodostojnom vlašću i samopouzdanom nacijom.
Istog dana uveče Trg Petra Preradovića u Zagrebu, na kome se nalazi pravoslavna crkva Svetog Preobraženja, bio je najposećenije mesto u gradu. Na to su već izdaleka upućivale mnogobrojne policijske patrole koje su se množile geometrijskom progresijom sve do ulaza u crkvu u koju ove godine nisu mogli da stanu svi stari i novi vernici.
Pobožne rečenice mitropolita zagrebačkog Jovana Pavlovića i protojerejskog namesnika Milenka Popovića, zajedno sa poslanicom patrijarha Srpske pravoslavne crkve gospodina Pavla, i ove godine obilovale su verom u bolja vremena i bratstvo među hrišćanima. Za početak, srpska zajednica je predložila, a premijer Sanader prihvatio, da zimski praznici u Hrvatskoj od iduće školske godine traju od katoličkih do pravoslavnih verskih praznika, od 20. decembra do 10. januara. Ministar obrazovanja Dragan Primorac odmah je dodao da su mu uzeli reč iz usta...
Drugim rečima, međusobnoj toleranciji nikad kraja, osim kad se proceni da je politički štetna.
Da idilični Božići, po oba kalendara, u Hrvatskoj imaju i svoje naličje pokazuju procesije sa kokardama koje su za Božić prošle prigradskim delovima i selima oko Vukovara, ali i nova ploča koju su nepoznati ljudi u Solinu, između Šibenika i Splita, podigli ustaškom ministru Mili Budaku i zloglasnom vođi “Crne legije” Juri Francetiću. Policija, kažu, sve zna, ali niko ne zna šta je preduzela. Osim u slučaju srpskih mladića oko Vukovara koji su odmah privedeni. Kasnije se utvrdilo da je bila reč o čestitarima čiji su običaji zbunili uzrujane policajce nemirnog područja na kome se tek osušila krv iz poslednjeg rata. Kokarde su ovde javno osuđene i sa srpske i sa hrvatske strane, a ostalo znamenje vraćeno je u verski folklor.
Za ovu priliku niko nije bio raspoložen da obnavlja rasprave o tome ko su zapravo bili “dobri momci”, a ko “zli momci” iz ratne prošlosti Hrvata i Srba, i ko je u istoriji bio veći negativac. Hrvatska još nije rešila ni podele unutar sopstvenog nacionalnog korpusa, jer delu stanovništva nije uvek sasvim jasno da li su ustaše bile fašisti ili patriote, ni jesu li partizani bili okupatori ili oslobodioci. Rečenicu “Hristos se rodi” iz usta najviših hrvatskih političara zato treba bar dvostruko ceniti.
Ostavke ministara posle afera Pred drugi krug predsedničkih izbora u Hrvatskoj, koji se održava iduće nedelje, vlada premijera Sanadera ostala je bez dva važna ministra. Prvi je šef nacionalne diplomatije, ministar spoljnih poslova Miomir Žužul, a drugi ministar zdravlja Andrija Hebrang. Obojica su već duže vreme imali negativan rejting u javnosti, koji je pri kraju prerastao u pravi odijum. Ministar spoljnih poslova otišao je s javne političke scene kao žrtva sopstvenih korupcionaških afera, sukoba interesa i zloupotrebe položaja, ali i kao žrtva predizborne taktike vladajuće stranke. U izbornoj noći u štabu HDZ-a Miomir Žužul sedeo je tako daleko od partijske favoritkinje Jadranke Kosor i Ive Sanadera, da je obelodanjivanje njegovog povlačenja postalo samo pitanje vremena. Formalno, Žužul je podneo ostavku kako ne bi smetao daljem napretku reformi Ive Sanadera, pošto domaća javnost nije dovoljno cenila sve što je šef hrvatske diplomatije za zemlju napravio na međunarodnom planu. Neformalno, njegov odlazak ubrzala je agitacija Jadranke Kosor koja se Sanaderu otvoreno žalila da ne može da pobedi Mesića kad se on uvek, opravdano, poziva na korupcionaške afere u vladajućoj partiji čiji program ona zastupa kao moguća predsednica Hrvatske. Drugi kamen oko vrata bio je krajnje nepopularni ministar zdravlja Andrija Hebrang, zanimljiva i potencijalno opasna ličnost nacionalne političke scene. Poznat kao otvoreni revanšista koji je, dolaskom na vlast svoje partije, odmah smenio sve lekare zagrebačkih bolnica koji nisu podržavali njegovo napredovanje, Hebrang je široke slojeve stanovništva, a pogotovo one koji mesecima i godinama čekaju na hitne medicinske pretrage, dodatno uzrujao kad je otišao da se leči u austrijsku bolnicu. Bila je to jasna poruka naciji da zdravstvo kakvo je namenio većini nije dovoljno dobro i za čoveka njegovog položaja. Andrija Hebrang je posle operacije prostate u Insbruku u Austriji javno obelodanio kako mu je odstranjen tumor veličine 3dž5 milimetara i kako se povlači s ministarske pozicije jer zbog terapije više neće biti u stanju da radi, kako napominje, po dvanaest sati dnevno. Tvrdi i da je u Austriju otišao kako bi pobegao od domaćih “novinarskih lešinara”. Kolege u Insbruku nisu mu navodno naplatile operaciju, pa je platio samo materijalne troškove i bolničku hranu (oko tri hiljade evra). Kako bi u Austriji za to vreme smestio i porodicu, tvrdi da je morao da proda svoj stari “golf” za pet hiljada evra. Ko želi da veruje, verovaće. Ista operacija, laparoskopskim metodom, u Hrvatskoj se, inače, ne praktikuje jer je Hebrang kao ministar zdravlja nije odobrio. Izvesno je da će premijer Sanader prihvatiti i Hebrangovu ostavku kao što je prihvatio i Žužulovu, ali i da će biti još smena. Prvi na listi je ministar odbrane Berislav Rončević, koga predsednik Stjepan Mesić optužuje da besmisleno troši novac iz državnog budžeta, a privrednicima od samog početka smeta arogancija i nekompetentnost aktuelnog ministra finansija Ivana Šukera.
