19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Sedam decenija nedeljnika NIN povod je da se drugi put u ovoj rubrici pozabavimo brojem sedam. Sedam decenija časopisa koji izlazi svakih sedam dana zaista je simbolično.
Pre gotovo jedne decenije ova kolumna bila je posvećena sedmici kao srećnom broju. Mistika brojeva suviše je velika za um da bi se sa punom preciznošću odgovorilo zašto je čovečanstvo toliko opsednuto mistikom broja sedam.
Drevne civilizacije davale su sedmici počasno mesto i pre nego što je mesec bio podeljen na nedelje sa sedam dana. Sedmica, kao kalendarska jedinica, zvanično je uvedena u drevnih naroda Mesopotamije još sredinom trećeg milenija pre nove ere. Nedelja je nastala podelom mesečevih mena na njegove četiri faze od mladog do punog meseca i natrag ponovo do mladog meseca. Već je u drevnoj Mesopotamiji, današnjem Iraku, sedmi dan u mesecu bio posvećen odmoru. Težnja da svaki mesec ima jednak broj nedelja stvarala je poznatu teškoću koja je tada rešavana tako što su ti preostali dani, nazvani “mesečevim danima”, takođe bili posvećeni odmoru. Dakle, već su drevni stanovnici između Tigra i Eufrata, poput nas Srba, “spajali” praznike.
U istoriji je poznato bezbroj pojava vezanih za broj sedam, kao što su sedam drevnih mudraca, sedam svetskih čuda, sedam zvezda sasvežđa Plejada po legendi o Plejadama, sedmorica protiv Tebe, sedam rimskih brda, Salomina igra sa sedam velova, sedam darova Duha Svetog, sedmočislenici (braća Ćiril i Metodije sa učenicima), sedam smrtnih grehova i sedam vrlina. Broj sedam spominje se u Starom zavetu 77 puta. Istorija je zabeležila Sedmogodišnji rat (1766-63). A ko ne zna Snežanu i njenih sedam patuljaka!
Poznata je kartaška igra Seven-up (1830), u kojoj je pobednik onaj koji ima sedam štihova. Po toj igri nazvano je 1928. godine istoimeno i danas popularno bezalkoholno piće, proizvedeno nešto ranije pod drugim imenom u saveznoj državi Misuri.
Koliko je značajan broj sedam govori i maksima kaluđerskog reda jezuita koja glasi: “Poverite nam dete prvih sedam godina; mi posle toga možemo da radimo sa njim sve što hoćemo.”
Međutim u slavu broja sedam najlepše je reči ispisao Tomas Man u svom romanu “Čarobni breg” (1924): “Sedam je zgodan broj, slikovit, sa ukusom nečeg mitskog; može se reći da više odgovara duhu nego tupo akademsko pola tuceta.”
