Zategnut momak

Reći za Safeta Pavlovića, predsednika opštine Žagubica, da je živopisan lik, bilo bi nedovoljno, možda čak pomalo i uvredljivo. Poput većine lokalnih šerifa u Srbiji, Safet je pre lik za kojeg biste, da ga recimo sretnete u nekoj seriji, stripu ili romanu, rekli da je preteran i karikaturalan, rekli biste da se scenarista malo preigrao i da takav lik u realnosti nije moguć. U realnosti umetničkog ili popkulturnog dela ne, ali u srpskoj realnosti - da. Predsednik je opštine Žagubica od 2013. godine. Najpre je bio član Socijalističke partije Srbije, a 2015. je prešao u Srpsku naprednu stranku, svakako ne zbog sebe, već zbog Žagubice, razume se. Svojevremeno je hapšen zbog posredovanja u prostituciji, kada je u njegovom lokalu pronađeno nekoliko žena iz Moldavije i Rumunije koje su osumnjičene za prostituciju, a dovođen je u vezu i sa falsifikovanjem dokumenata i muljanjem sa devizama.  Neko zlonameran bi se zapitao kako je uopšte takav čovek postao predsednik opštine, ali neko realan bi iz toga zaključio da je u pitanju samo jedan izuzetno preduzimljiv čovek koji ume da pronađe priliku za biznis čak i tamo gde neko drugi, opterećen dosadnim konvencijama poput zakona i morala, nikako ne bi. Takav agilan kadar je nešto što je SNS-u preko potrebno jer ko bi drugi, na primer, onomad obezbedio u selu Sige i okolini podršku od gotovo 95 odsto glasača? LJudi koji se ne libe čak i da se uprljaju, ako je to potrebno da bi postigli viši cilj, neophodni su u vremenu zlatnog doba i najvećih uspeha u novijoj, a bogme i u starijoj istoriji. Najnoviji zadatak koji je Pavlović dobio da realizuje zarad višeg cilja i interesa svih nas… dobro, svih njih - jeste otvaranje rudnika zlata u Homolju. I dobro mu ide. Rumunskih i moldavskih devojaka davno nema u njegovom lokalu, druga su danas vremena. Ovo je danas neki novi Safet Pavlović, pa u lokalu eventualno završe neki ekološki aktivisti koje treba pričepiti ako previše srčano brane prirodu od neminovnog napretka, padne tu i tamo poneka telefonska pretnjica, ali to su sve stvari koje odlučni ljudi poput Safeta i ostalih srpskih šerifa rade za naše dobro, samo mi toga još nismo svesni.  Građani ko građani, malo su naivni, a tu naivnost shvatili smo i iz nedavno snimljenih razgovora Safeta i ekološkog aktiviste Ivana Milosavljevića, koji su nekako procurili u javnost. Građani misle da je taj neki viši cilj ovo naše zajedničko, zemlja, očuvanje zemlje i to zdrave zemlje, nezatrovane i nezagađene, ali ne! Safet nam je otkrio da zemlja ne treba da nas zanima, koga, da prostite, zabole za zemlju, nas treba da zanima samo jedan viši cilj - pare. Super su zemlja i priroda, sve je to u redu, ali 14.000 evra je 14.000 evra. Toliko taj neko plaća za zemlju, reče Safet. I ma koliko on poredio svoj kraj sa Severnom Korejom, nije li ovo dokaz da je u pitanju kapitalizam u najčistijem obliku? NJegovo visočanstvo novac najviši je cilj od svih viših ciljeva. I ko tome stane na put, biće „zveknut“ jer žagubički šerif nije „labav momak“. Sam je rekao, pa vi vidite. Za njihovu decu.