Utvare u doba smrti

Prošle su tri godine od ukidanja vanrednog stanja uvedenog 15. marta 2020. radi borbe protiv širenja smrtonosnog virusa korona. Čovečanstvo je platilo visoku cenu – do danas je u celom svetu, prema zvaničnim podacima, od tog virusa obolelo 690 miliona, a preminulo 6,9 miliona ljudi. Ipak, prema britanskom časopisu Ekonomist, raspoloživi podaci nisu u stanju da pruže celovitu sliku o smrtnosti od ovog virusa iz nekoliko razloga: zanemaruje se da ima umrlih od korone koji se prethodno nisu testirali, najčešće zbog nedostatka testova; ne računaju se sekundarne smrti do kojih je došlo jer hronični bolesnici i oni urgentni slučajevi nisu bili u mogućnosti da dođu do neophodne zdravstvene nege usled prenapregnutosti zdravstvenih kapaciteta; kašnjenje u prikupljanju podataka. Zbog toga Ekonomist meri smrtnost od korona virusa računajući i „višak smrtnosti“ (excess deaths) do koje se dolazi kada se uporedi petogodišnji prosek broja umrlih na godišnjem nivou u pretpandemijskom periodu, od početka 2015. do kraja 2019, s brojem umrlih na godišnjem nivou nakon izbijanja pandemije. Očekivano, velika većina zemalja je zabeležila značajan višak smrtnosti u dve pandemijske godine. Posledično, zaključno sa 12. majom 2023, Ekonomist procenjuje da je, računajući i ovaj višak smrtnosti, od korone preminulo između 17,6 i 30,4 miliona ljudi. Ovaj snažan udar na zdravlje i živote ljudi imao je i druge, vrlo snažne negativne posledice na dobrobit pojedinaca, društvenog okruženja, ekonomiju, obrazovanje, demokratiju i društveno raslojavanje, kako na globalnom, tako i na nacionalnom nivou. Srpska borba protiv ovog smrtonosnog virusa je obeležena raspadom sistema – negiranje postojanja virusa dok đavo nije došao po svoje, respiratori kupljeni iz crnih fondova, desetkovani zdravstveni radnici, lažiranje broja obolelih i preminulih, bakljade na krovovima zgrada itd. Sve je ovo, naravno, palo u drugi plan u odnosu na ekonomske „uspehe“ u doba smrti kojima su se dičili i kojima se i danas diče naši najviši zvaničnici. Problem je samo u tome što su u pitanju notorne neistine. Tako je premijerka Ana Brnabić, 9. decembra 2020. izjavila da će „Srbija ovu godinu završiti sa najboljim rezultatima u Evropi i sa najmanjim padom, od minus jedan odsto BDP-a, možda i nešto manje“ i da ćemo „zahvaljujući svim merama moći to da nadoknadimo 2021. i da idemo 2022. u brzi rast“. Premijerka je, dakle, tvrdila da je tokom krizne 2020. Srbija imala najmanji privredni pad u Evropi. Prema zvaničnim podacima, te godine BDP Srbije je smanjen za 0,9 odsto i po tom pokazatelju ispred nje bile su Irska, sa privrednim rastom od 6,2 odsto i Turska sa rastom od 1,9 procenata. Uz njih, niži pad privredne aktivnosti od Srbije imale su i Litvanija (minus 0,02 odsto), Estonija (minus 0,6), Belorusija (minus 0,7) i Luksemburg, čiji je BDP smanjen za 0,8 odsto, što se vidi i na grafikonu broj 1. Nadalje, krajem decembra 2021, ministar finansija Siniša Mali je izjavio da će Srbija u 2020. i 2021. „kumulativno imati najveći ekonomski rast od svih zemalja u Evropi“. Ispostavilo se, ipak, da ni to nije bilo tačno, jer je BDP Srbije u 2020. i 2021. kumulativno realno povećan za 6,6 odsto, dok je u istom periodu Irska imala stopu rasta od čak 20,6 odsto, Turska 13,5 i Kipar 7,4 odsto, što se može videti na grafikonu broj 2. Sumanuto ali istinito, mesec dana pre ove izjave ministra finansija da će Srbija imati najveći kumulativni rast u Evropi u 2020. i 2021, premijerka Brnabić je u novembru 2021. iznela očekivanje da će Srbija imati najveći kumulativni rast u Evropi u 2021. i 2022, odnosno „da nam rast do kraja godine bude iznad sedam odsto BDP-a, a to je jedan od najboljih rezultata u Evropi i to je ogroman uspeh“. „Za 2022. godinu mi smo predvideli da će nam rast biti 4,5 odsto, a sa tim pokazateljima – u najtežim godinama posle Drugog svetskog rata – Srbija će imati kumulativni rast najveći u Evropi – preko 10 odsto BDP-a“, rekla je Brnabić. Ako bi se sudilo po rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, njeno očekivanje se i obistinilo, pošto je u novembru 2022. na svom Instagram profilu objavio da „Srbija beleži najbrži rast ekonomije u Evropi poslednje dve godine, a u regionu poslednjih 10 godina.“ Nažalost, na grafikonu broj 3 može se videti da je kumulativni privredni rast Srbije u 2021. i 2022. iznosio tačno, a ne preko 10 odsto, a uz to je bio daleko od najbržeg rasta u Evropi. Naime, ispred Srbije je bilo čak 17 zemalja, i to Irska, koja je za te dve godine svoj BDP uvećala 27,2 odsto. Ispred Srbije bile su i mnoge zemlje iz regiona, praktično svi susedi osim Severne Makedonije - Crna Gora je u tom periodu ostvarila rast od 20,3 odsto, Hrvatska 20,2, Slovenija 14, Albanija 12,6, Mađarska 12,4, BiH 11,5, Bugarska 11,3 i Rumunija 10,9 procenata. Osim njih, ispred Srbije su i Malta (19,5 odsto), Turska (17,6), Grčka (14,8), Portugalija (12,6), Kipar (12,6), Poljska (12,1), Španija (11,3), i Italija (10,9). Ukoliko se, pak, analizira period od početka 2020. do kraja 2022, Srbija opet ne zauzima prvo mesto u Evropi. Za te tri godine Srbija je ostvarila kumulativnu stopu rasta od devet odsto, tako da je ispred nje šest zemalja - Irska sa ukupnim rastom od 34,1 odsto, Turska (19,6), Hrvatska (11,1), Malta (10,3), Poljska (9,9) i Slovenija (9,5), dok je Albanija imala istu stopu rasta kao i Srbija od devet procenata (grafikon broj 4). Ne manje važno, bilo bi korisno ukrstiti ove podatke sa pomenutim indikatorom viška smrtnosti. Prema procenama Ekonomista, zaključno sa aprilom 2023, u Srbiji višak smrtnosti iznosi 61.800 ljudi, tako da sa viškom preminulih od 900 na 100.000 stanovnika Srbija zauzima treće mesto na svetu, iza Bugarske i Litvanije. Upada u oči da sve zemlje koje su u periodu od početka 2020. do kraja 2022. zabeležile brži kumulativni privredni rast od Srbije, imaju niži višak smrtnosti (grafikon broj 5). Kada uporedimo zvanični broj preminulih sa viškom smrtnosti, dolazimo do zaključka da smo i po ovom pokazatelju na samom vrhu. Naime, u Srbiji je višak preminulih 3,46 puta veći od zvanično objavljenog broja preminulih od virusa korone. Ispred Srbije su Belorusija (14,97) i Albanija (4,63) i na približno istom nivou je Rusija (3,34), što se može videti na grafikonu broj 6. Ova razlika ukazuje na potencijalno lažiranje podataka o broju preminulih, koje su u Srbiji dokazali NIN i BIRN, dok je u svetskim medijima izražena sumnja kada su u pitanju Belorusija, Rusija i Albanija. Mark Tven reče da se istorija ne ponavlja, ali se rimuje. Slično kao tada, i danas, u doba smrti, masovnog ubijanja 18 dece i ljudi, utvare na Tviter nalogu premijerke se multiplikuju i smeju nam se u lice. Autor je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu