Arhiva

Srbija (bez) nade

Milan Ćulibrk | 20. septembar 2023 | 01:00
Srbija (bez) nade
Sukobi na severu Kosova, u kojima su povređene desetine Srba i pripadnika Kfora, bacili su, bar privremeno, u senku sve „istorijske“ događaje, koji su se, jedan za drugim, smenjivali prethodnih dana. I pre nego što se situacija „normalizuje“, ako se ikako i ikada može normalizovati, jasno je da će i ovoga puta najveće žrtve biti Srbi, za koje Milivoje Mihajlović u ovom broju NIN-a piše da „strahuju i od represije iz Prištine i od izdaje iz Beograda“. Vreme će pokazati da li je bio u pravu. Iskreno se plašim da jeste i da njima manipulišu i Aljbin Kurti, i Aleksandar Vučić, kao što je onomad to radio i Slobodan Milošević. A ni međunarodna zajednica nikada nije imala preteranog razumevanja za njihove potrebe. Zato za njih i posle mitinga „Srbija nade“, ima sve manje nade. Tim pre što je baš okupljanje pristalica SNS-a Kurti iskoristio da na silu zauzme zgrade opština na severu, jer je Srpska lista tih dana vodila više računa o tome koliko će Srba sa KiM dovesti u Beograd da uzvikuju „Aco Srbine“. Ne bih išao tako daleko da, kao neki, neprovereno tvrdim da je to bio deo dogovora i trampe – autobusi za vlast - ali je neko u službama bezbednosti morao da bude svestan šta sve Kurtiju može pasti na pamet. Pa bi, valjda, neko za to trebalo i da odgovara, ako to već nije bio deo dogovora. Sukobi na KiM samo će dodatno zakomplikovati odnose na političkoj sceni, a taman smo nekako preživeli „najveći miting ikada u istoriji Srbije“. Već sutradan deo građana je nastavio da šeta i ponavlja zahteve sa prvog skupa „Srbija protiv nasilja“. Dakle, ista meta, isto odstojanje, osim što ne verujem da će vlast pokušati da uskoro organizuje novi „najveći miting“. Da su znali kako će se završiti, i od prošlog bi odustali, jer nije ispunio jedini cilj, da se nevernim Tomama, koji slepo ne veruju provladinim medijima, pokaže da pristalica vlasti ima mnogo više nego onih koji njome nisu zadovoljni. Toga je i Vučić svestan. Čak ni on, koji u glavu zna koliko je ljudi prisustvovalo svakom skupu, nije pominjao koliko je ljudi došlo da ga podrži. Iako je najavio da će posle ostavke na mesto predsednika SNS-a biti „predsednik svih građana“, Vučić je nastavio po starom. Za političke protivnike kaže da „ne zaslužuju nikakvo poštovanje, već samo prezir“, da o njima misli „sve najgore“, da će „ući u anale beščašća“, Zdravka Ponoša oslovljava sa „NATO hrvatski general“, a odmah potom sve ih poziva na razgovore. E, sad, kako biste vi reagovali da vas neko tako pozove na slavu ili žurku, a kamoli na ozbiljne razgovore? I pride poruči da nikada neće biti ispunjen jedan od zahteva protesta da Bratislav Gašić bude smenjen ili da sam podnese ostavku na mesto ministra policije. Na stranu što je gledaocima Pinka pokušao da „objasni“ da se protesti organizuju samo da „jedan tajkun dobije nacionalnu frekvenciju“. I kad smo već kod tog tajkuna, prošle nedelje sa sportske hale „Jezero“, u kojoj je održana Skupština SNS-a, skinut je natpis SBB, koji je sponzor hale, kao što je Štark sponzor beogradske Arene ili Telekom MTS dvorane, bivšeg Doma sindikata. Jednog prijatelja iz Kragujevca to je podsetilo na sredinu 70-ih, kada je Josip Broz Tito trebalo da poseti grad. Sve u širem centru je sređeno cakum-pakum, čak je promenjena i stara, dotrajala drvena ograda oko kuće narodnog heroja Svetozara Markovića. Nekoliko sedmica kasnije, kada je postalo jasno da Tito neće doći, ista ekipa lokalnog komunalnog preduzeća došla je, skinula novu i vratila staru ogradu oko kuće koja je zbog značaja proglašena i za nepokretno kulturno dobro. Eto dokaza da i nedužni ispaštaju kad vođa razočara narod. Čini se da, ipak, naše beznađe niko nije bolje opisao od urednika Politike, koji je na Pinku rekao da u Francuskoj protestuju zato što je povećana starosna granica za penziju, u Nemačkoj zbog poskupljenja energenata… A zašto protestuju u Srbiji, kad ovde nema nikakvih reformi, upitao je, valjda uveren da je to krunski dokaz protiv opozicije? Očito mu nije palo na pamet da građani možda baš zbog toga i protestuju. I da možda za Srbiju i ima nade ako građani uporno istraju u borbi protiv svih oblika nasilja. Nego, kad smo već kod Pinka, ako sekund reklamnog prostora košta samo 100 evra, za 30 sati neprekidne kampanje na toj televiziji, uoči mitinga u prošli petak, SNS bi morao da plati 10,8 miliona evra. Hm, nije li taj novi rijaliti format Željku Mitroviću mnogo isplativiji od Zadruge?