Spasavanje redova Vulina

Više od dva meseca građani su na protestima „Srbija protiv nasilja“ tražili smenu direktora BIA Aleksandra Vulina, isto toliko vlast je odolevala da taj i ostale zahteve ispuni, prošle sedmice iz Vašingtona je detonirana „šok bomba“ u vidu informacije da je šef srpske tajne policije stavljen pod sankcije Ministarstva finansija SAD. Između ostalog i zbog toga što je, kako se navodi u obrazloženju, zloupotrebom javne funkcije pomogao trgovcu oružjem Slobodanu Tešiću (koji je godinama na crnoj listi SAD) da se „njegove ilegalne pošiljke oružja slobodno kreću preko granica Srbije“. Kao što i priliči šefu tajne policije, Vulin se nije javno oglašavao. Indirektno je, međutim, odgovorio tako što je dvema studentkinjama iz Sarajeva, koje su veličale Ratka Mladića, obezbedio stipendije za nastavak školovanja i smeštaj u nekom od studentskih domova u Beogradu, o trošku građana, dakako. Time je lider Pokreta socijalista u stilu svog šefa Amerima poručio da ni za njega „predaja nije opcija“. Prethodno je, naravno, Vučić optužbe SAD o učešću šefa BIA u trgovini narkoticima okarakterisao kao neosnovane, sa ciljem da se oslabi srpska namenska industrija. Komentarišući optužbe koje se odnose na sporne veze sa Tešićem, Vučić je rekao da Vulin sa prodajom oružja ima veze „isto kao i svaki ministar spoljnih poslova ili direktor BIA“. „Oni bi svi voleli da prodaju oružje kome hoće, a da im mi ne budemo takmac na svetskom tržištu. Tako je bilo i sa onom pričom da se uništi Krušik, jer je bio konkurencija bugarskoj kompaniji. Sada Krušik ima bolje oružje od njih, tako da očekujem nove udare. Rekao sam Vulinu, ne moraš meni da objašnjavaš da za ovo nisi zaslužan i nisi kriv. Ja sam kriv, to je moja politika, koju sam ja sastavio sa petoro, šestoro ljudi kada je krenuo sukob u Ukrajini“, kazao je Vučić, aludirajući na to da su Vulinu sankcije uvedene samo zbog toga što on nije uveo sankcije Rusiji. Zvanično, međutim, sankcije Vulinu nisu uvedene zbog toga, već zbog njegovog navodnog učešća u švercu narkotika i saradnje sa jednim od najvećih trgovaca oružjem na Balkanu i jednim od finansijera SNS-a. Pri tome se ponovni uspon Slobodana Tešića u biznisu sa oružjem podudario sa dolaskom Vučića na vlast. Nakon što je skoro celu deceniju bio „na ledu“, pod sankcijama UN, Tešić je prvi, veliki, sto miliona dolara vredan posao zaključio sa Libijcima, 2013, kada je Vučić bio PPV i ministar odbrane. Pri tome je taj izvoz prvobitno ugovorio državni Jugoimport SDPR, ali je voljom nadležnih posao naknadno pripao Tešiću, koji od tada značajno utiče ne samo na trgovinu srpskim naoružanjem i vojnom opremom, već neretko i na poslovnu i kadrovsku politiku u domaćoj vojnoj industriji. Mnogi od zaposlenih u Zastava oružju tvrde da su krajem 2018. Tešić i tadašnji šef BIA Bratislav Gašić, sada ministar policije, smenili uspešni menadžment te fabrike i za direktora iz Krušika doveli Mladena Petkovića, koji je oba ova državna preduzeća zavio u crno i ostavio u dugovima „do guše“. Pre nego što je postavljen za direktora BIA, Vulin je bio ministar odbrane i policije, upravo u vreme najvećih afera sa izvozom oružja iz Krušika i Zastave. A tih poslova ne bi ni bilo da nisu dobili saglasnost od ministarstava na čijem je čelu Vulin bio. Kao što ni sada ne može bez saglasnosti BIA, čiji je šef. Od 2017. do 2020, kao ministar vojni, bio je direktno nadležan za poslovanje vodećih preduzeća namenske industrije u vlasništvu države - Zastava oružja, Krušika, Slobode, Prvog partizana, „Milana Blagojevića“ i Prve iskre - u kojima je Vlada, na predlog Ministarstva odbrane postavljala tročlane nadzorne odbore, bez čije saglasnosti direktori nisu mogli da sklapaju ugovore vrednije od milion evra, što je u oružarskom biznisu „sitna para“. Uz to, na svaki dogovoreni izvoz morala je da se obezbedi saglasnost i dva ministarstva, odbrane i policije, na čijem je čelu Vulin bio skoro pet i po godina, od juna 2017. do oktobra 2022. Vulin je bio ministar odbrane u vreme izbijanja afere sa izvozom mina iz Krušika, koje su preduzeća Slobodana Tešića, firma GIM, koju je zastupao sada pokojni otac tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića i još neki privatni trgovci dobijali po povlašćenim cenama. Sindikalci iz Krušika za NIN ovih dana svedoče da su 9. avgusta 2017, sa tadašnjim direktorom Mladenom Petkovićem i njegovim saradnicima pozvani na sastanak kod ministra odbrane. Vulin se razmetao „dobrim poslovnim rezultatima“ i nudio novac da se još više unapredi poslovanje, Petković je odbijao finansijsku pomoć, tvrdeći da fabrika „toliko dobro posluje da nema razloga da još uzima i novac poreskih obveznika“, a tadašnji šef BIA Bratislav Gašić čudio se i divio Petkoviću na „skromnosti i uspešnosti“. „Samo sedam-osam meseci kasnije, shvatili smo da smo 9. avgusta 2017. prisustvovali jednom mangupskom sastanku. Već u martu 2018. postalo je jasno da je Krušik, prodajući mine Tešiću, GIM-u i još nekima za bagatelu, oglodan do kostiju, dok su ih oni krajnjim kupcima iz UAE i Saudijske Arabije prodavali višestruko skuplje, mahom preko svojih ofšor kompanija na Kipru. Od proleća do jeseni 2018. obraćali smo se ministru Vulinu, premijerki Ani Brnabić i predsedniku Vučiću, ukazujući na agoniju fabrike i tražeći pomoć države, ali niko nam nije ni odgovorio, a kamoli nešto preduzeo. Umesto pomoći, BIA je u septembru 2018. uhapsila našeg kolegu Aleksandra Obradovića, koji je javnosti stavio na uvid dokumentaciju iz koje se, crno na belo, videlo kako su Krušik, naočigled države, do kolapsa doveli privatni trgovci oružjem bliski državnom vrhu“, navode sindikalci Krušika za NIN. Za razliku od njih, Vučić je na Pinku optužio SAD da su sankcije Vulinu uvedene da im Srbija ne bi bila konkurencija u prodaji oružja. Ako je i od Vučića, mnogo je, jer su sa udelom od oko 40 odsto, SAD ubedljivo najveći proizvođač i prodavac oružja na svetskom tržištu. Amerikanci prodaju više oružja nego Rusija, Kina, Francuska i Nemačka - zajedno. Lane su njihovi prihodi od prodaje oružja iznosili više od 740 milijardi dolara. Među deset najvećih svetskih izvoznika naoružanja čak pet su iz SAD - Locheed Martin, Boing, Northorp Grumman, Raytheon i General Dynamics. Oni su 2021. izvezli vojne opreme za oko 172 milijarde dolara, skoro tri puta više nego što je te godine bio ukupan BDP Srbije. Poređenja radi, Srbija je 2021. izvezla oružja za oko 449 miliona dolara, tako da je njen udeo u globalnoj trgovini na nivou statističke greške. Ono što Vučić, braneći Vulina i optužujući Amerikance, nije rekao jeste da su upravo oni najveći kupci domaćeg naoružanja i vojne opreme. Nadležne državne institucije su u 2021. izdale 371 dozvolu za izvoz, od čega je najviše, 39, izdato za plasman na tržište SAD. Vrednost tih ugovora bila je 634,2 miliona dolara ili 52 odsto ukupno ugovorenog izvoza srpske vojne industrije u 2021. Iza SAD, slede BiH sa 31 i Bugarska sa 29 ugovora o izvozu… Ključni je problem, međutim, što je ostvareni izvoz bio tri puta manji od vrednosti ugovorenih poslova, ali je i u tim okolnostima najviše artikala srpske vojne industrije završilo u Americi. U zemlji koja, bar po Vučićevim rečima, radi o glavi našoj vojnoj industriji. I to tako što - kupuje njene proizvode. Mnogo više zaposlenima u vojnim fabrikama o glavi rade ovdašnji zvaničnici, koji su svim preduzećima namenske industrije zabranili izvoz na 30 dana, da se navodno ne bi ugrozila bezbednost zemlje. Kako će ova, prema proceni upućenih, besmislena odluka da se odrazi na ispunjavanje ugovorenih izvoznih poslova domaćih fabrika, koje više od 90 odsto svojih proizvoda prodaju na stranim tržištima, nije teško pretpostaviti. Zato čitava ova operacija više liči na pokušaj „spasavanja redova Vulina“, nego srpske namenske industrije, koja je ionako krivicom države dovedena do ivice propasti. Zoran Radovanović