Velja Baletan i vanzemaljci

Umro Velja Baletan (76), a sa njim kao da je umrlo pola stare Mokre. Lepo lego uveče i umro. A viđao sam ga do pre neki dan kako ide pešice do Bele Palanke, odakle se vraćao sa punim cegerom. I u ove paklene dane, nosio je zimski sako od tvida i šešir na glavi, delovao je nestvarno i podsećao me na gospodina Golužu, glavnog književnog junaka Brane Šćepanovića. Velja je još kao dete skretao pažnju na sebe. Dok su njegovi drugovi jurili iz školskih klupa u dvorište, Velja je ostajao u učionici da igra – balet?! Učiteljica Tereza nije znala šta s njim da radi, da li da ga sprema za baletsku školu ili da ga šalje u ludnicu. Od svega, Velji je ostao samo nadimak Baletan. Nego, Velja Baletan ostaće zapamćen i kao neko ko se sretao sa vanzemljacima, tamo negde kod Dopčine kuće na putu za mokransko groblje. Mokranci su se zbog toga sprdali sa Veljom. Mada je i Nikola Tesla, dolazeći u Mokru, potvrdio da se iznad mokranskog vrela nalazi Kosmički levak, kroz koji su vanzemaljci mogli da se spuste u Mokru. Nego, to nije sve. Dok sam ispisivao ove redove moje kolumnice, u ligeštulu pored vrela, gle, prišla mi je desetogodišnja devojčica Nikolina, ćerkica poštara DŽokleta, i počela, napamet, da mi deklamuje šta sam o Velji Baletanu napisao u mom romanu Namćor, pisanom na šopskom. Tu shvatim da je sve to u Jungovoj režiji, po njegovoj teoriji sinhroniciteta, samo što nisam znao šta još treba da uradim za Velju. A, svojevremeno doveo sam Milicu Barjaktarević da snimi razgovor sa njim za Školski program RTS-a, a što će reći da je Velja ovekovečen. Na Veljinu sahranu nije došlo pola sela, a sve u strahu da će, zbog vrućine, da i oni ostanu na groblju. A meni je, zaista, smešna ta panika od ovih vrelih julskih dana. Pa, šta ako je i plus 40 Celzijusa! To su bile temperature iz mog detinjstva i mladosti. A Aleksandar Veliki je zakazivao bitke tačno u podne, pa izvoli, brale, stani mu na crtu ili mu se skloni da Putem svile stigne do Indije, kuda je naumio. Ali, avaj, posle Aleksandrove smrti, Srbi su ubrzo prihvatili judeohrišćanstvo i, evo, prošle nedelje slavili su Petrovdan, sećanje na apostole Petra i Pavla. A ko su bila ta dvojica? Isus je, još na Tajnoj večeri, rekao Petru da će ga „triput izdati, a da ni prvi petlovi neće zakukurikati“. I Petar je, još te večeri izdao Isusa Rimljanima, a Juda je bio samo čuvar kase, koji je na ruke primio srebrnjake. A Pavle? On je bio rimski oficir koji je u Isusovom ustanku pobio tri hiljade ustanika, a potom se uputio i u poteru za Isusom kada se vraćao za Indiju. I, ej tamo, kod Damaska sustigao je Isusa, a ovaj ga je pokosio poznatim rečima: „Pavle, Pavle, koji si Savle, zašto me proganjaš?“ Time je hteo da mu javi da zna da je Srbin koji je prešao na stranu Rimljana. Elem, Srbi slave kao svece izdajnika Petra i Isusovog progonitelja Pavla. A slavili su, onomad, i godišnjicu rođenja Nikole Tesle, koji je, jelda, poreklom iz Donjeg Krnjina, tu između Bele Palanke i Babušnice. A taj moj zemljak napisao je u svom tajnom dnevniku da je sva „tajna znanja dobio od Lucifera“. K. G. Jung, moj guru iz Švice, ovde burno reaguje: „Ako je Tesla svoja znanja primio od Lucifera, onda mi, zahvaljujući njemu, živimo ovu lucifersku civilizaciju! A vrhunac te civilizacije je treći svetski rat koji je još Lucifer režirao. I ne znam zašto se onda Bil Gejts glupira sa krečnom prašinom kojom hoće da oslabi moć Sunca?“ Moja Crna na sve ovo kaže: „Mani se Lucifera i Bila Gejtsa! Po meni, treba da napišeš roman o Velji Baletanu. Jer, njegovi će vanzemaljci možda i da spasu Zemlju od nuklearne apokalipse kada kroz Kosmički levak slete iznad Mokre. To bi trebalo i da ti bude kraj romana!“