Dug kao budžetski drug

Objašnjavajući kako se država pre nekoliko dana razdužila za 95 milijardi dinara, jer je jedna dugoročna obveznica u dinarima stigla na naplatu, i kako će time javni dug Srbije pasti na nešto više od 50 odsto udela u bruto domaćem proizvodu, srpski ministar finansija Siniša Mali zaboravio je istaći kako istovremeno u skupštinskoj proceduri usvajanje čeka desetak zakona o potvrđivanju novih zaduživanja. Naime, čim propisi koje je Vlada predložila budu usvojeni, država će se zadužiti za novih oko 1,3 milijarde evra, uglavnom za pokrivanje troškova za određene infastrukturne i druge „reformske“ projekte. Koliko će ovo povećati udeo duga u BDP-u videćemo kada se na kraju godine budu zbrajali rezultati, ali već sada računica ministra finansija govori da država računa na visoku inflaciju, pa samim tim – s obzirom na to da kurs miruje - i na ozbiljan nominalni rast BDP-a. Jer, nema drugog objašnjenja za njegovo povećanje sa prošlogodišnjih 60,4 milijarde evra na više od 69 milijardi evra ove godine, što je Mali nagovestio kada je izjavio da je dug Srbije smanjen na 50,5 odsto BDP-a. U utorak, 25. jula, prema preliminarnim podacima Uprave za javni dug, on je bio 34,9 milijardi evra, što znači da Mali ove godine računa na BDP od 69,1 milijardu evra. A pri tome je već sada jasno da njegov realni rast jedva da može preći dva odsto. Ako bude i toliki. Preostali rast BDP-a, dakle, biće posledica inflacije. Među predloženim zakonima koji čekaju na usvajanje u Skupštini, a tiču se javnog duga, izdvajaju se pozajmice za finansiranje izgradnje deonica na putu Ruma – Šabac – Loznica i brze saobraćajnice od Požarevca do Golupca. U prvom slučaju budžet se zadužuje kod Banke Inteza za 15 milijardi dinara, odnosno oko 130 miliona evra, dok će se izgradnja deonica Dunavske magistrale od Požarevca do Golupca finansirati pozajmicom od OTP banke i to u vrednosti od 16 milijardi dinara ili oko 135 miliona evra. Država, takođe, planira da deo puta Ruma – Šabac – Loznica finansira i iz kredita od 300 miliona evra, koji se uzima od grupe banaka i finansijskih institucija. Naime, ovaj ugovor o kreditu, potpisan između Republike Srbije, tačnije Ministarstva finansija sa jedne strane i banke Meril Linč kao aranžera ovog zajma, finansijskih institucija kao zajmodavaca i Global loun ejdžensi kao agenta, podrazumeva zaduživanje države za 130 miliona evra sa fiksnom i još 170 miliona evra sa varijabilnom kamatnom stopom. Prvi deo kredita koristiće se, prema potpisanom ugovoru, za finansiranje deonice pomenutog puta, ali i za proširenje kapaciteta nekih luka, naučnih, obrazovnih i drugih ustanova, dok je drugi, veći deo kredita, planiran za plaćanje obaveza za kupovinu električne energije i prirodnog gasa. Među predloženim zakonima o zaduživanjima je i onaj kojim se Srbija obavezuje da će kao garant izmiriti kredite koje je Elektrodistribucija Beograd uzela od dve domaće banke, OTP i Inteze, i to u iznosima od 40, odnosno 10 miliona evra u maju ove godine. Ovih 50 miliona evra pomenuto preduzeće uzelo je po kamatnim stopama koje iznose šestomesečni euribor plus bankarska marža od 4,95 odsto kod OTP-a i 4,94 odsto kod Banke Inteza, a država se obavezala da će kredit sa pripadajućim kamatama vraćati ukoliko preduzeće ne bude u stanju da to učini samo. Potreba za ovakvim garancijama, ali i stanje u srpskom energetskom sistemu nisu, međutim, bili alarm za eventualno zaduživanje za izgradnju nekih novih kapaciteta, bilo da je u pitanju skladištenje gasa ili dodatna proizvodnja struje, već se za više od 300 miliona evra planiraju krediti kod različitih međunarodnih finansijskih institucija namenjeni finansiranju projekata u oblasti zelene tranzicije i zelenog rasta, unapređenju upravljanja javnim finansijama, ali i reformi energetskog sektora i zaštite životne sredine, šta god ta reforma podrazumevala. Reagujući na kritike dela opozicije da se država olako zadužuje za sporedne projekte, čime povećava i ovako veliki javni dug, ministar Mali je bez previše objašnjenja javnosti ovakve kritike ocenio kao nerelevantne, a kritičare kao ekonomske neznalice, uveravajući javnost da je udeo duga od 50,5 odsto BDP-a odličan ekonomski rezultat, daleko manji od propisa iz Mastrihta, a tek manji od udela koji imaju najrazvijenije evropske ekonomije. Činjenice su, međutim, da naš javni dug u evrima raste i pored stabilnog, gotovo fiksnog kursa, pa čak i kada dinar jača. Na kraju maja ove godine, prema podacima Uprave za javni dug, iznosio je 35,5 milijardi evra. Poređenja radi, javni dug Srbije na kraju 2020. bio je 26,7 milijardi evra, a da pokazuje tendenciju ubrzanog rasta svedoči i činjenica da je od kraja 2021. do kraja 2022. porastao za tri milijarde evra, da bi se za samo pet meseci ove godine povećao za dodatne 2,2 milijarde. NJegov udeo u BDP-u, sa druge strane, lagano pada, na šta se uporno poziva i ministar finansija Mali. Naime, prema podacima Uprave za javni dug, na kraju maja udeo javnog duga u BDP-u pao je na samo 51,4 odsto, dok je na kraju prošle godine bio 55,1 procenat. Činjenica je, takođe, i da u dug nije uračunato zaduživanje koje čeka na potvrdu Skupštine Srbije, ali bez obzira na to ministar Mali, insistirajući na razduživanju države prošlog petka za 95 milijardi dinara ili skoro 810 miliona evra, već kalkuliše sa spuštanjem nivoa duga na jedva 50 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda. Zanimljivo je i to što ministar finansija već sada računa na nominalni rast BDP-a u ovoj godini od 69 milijardi evra. To je za 8,6 milijardi evra više od prošlogodišnjeg BDP-a, koji je procenjen na 60,4 milijarde evra. Ako se uzme u obzir da već sada postoje jasne tendencije da ovogodišnji realni privredni rast teško da može dostići dva odsto, može se logično zaključiti da će on ove godine realno da se poveća za oko 1,2 milijarde evra – sa 60,4 milijarde na 61,6 milijardi, a ne na 69 milijardi evra. Ministrova računica, dakle, ne pokazuje stvarni, realni rast, već nominalni, koji nije odraz ozdravljenja srpske ekonomije nego većim delom posledica daljeg visokog rasta potrošačkih cena, koje doprinose velikom rastu BDP-a u dinarima, a pri praktično fiksnom kursu stvara privid i o njegovom daleko značajnijem povećanju u evrima. Bez obzira na to koliko takav rast BDP-a inflacija u stvarnosti obezvređuje. Uostalom, u istoj meri kao i primanja stanovništva. Ipak, aktuelni ministar finansija ne odustaje od svojih računica, ni kada je u pitanju javni dug, ni kada je u pitanju povećanje penzija i plata dela zaposlenih u javnom sektoru, insistirajući na tome da su njegovi kritičari za razliku od njega „ekonomske neznalice“. Srbija je ekonomski i budžetski stabilna i prema tvrdnjama Siniše Malog postaje lagano „centar sveta“. Što se duga tiče, on je u srpskom slučaju dobar drug, jer daleko je Srbija još od nivoa koji imaju zemlje članice EU, pa i evrozone. Šta je naših nešto više od 50 odsto udela javnog duga u BDP-u naspram 91,2 odsto, koliko je, prema podacima Eurostata, krajem prvog kvartala ove godine iznosio dug evrozone ili 83,7 odsto, koliko je udeo javnog duga u 27 članica Evropske unije. Drugim rečima, prostora za nove kredite, ako ćemo se porediti sa EU, i te kako ima, a očigledno i spremnosti vlasti da se dodatno zadužuje. Petrica Đaković