Opasni manevri

Ministarstvo odbrane potpisalo je 10. avgusta sa grupom preduzeća vojne industrije ugovore vredne 9,7 milijardi dinara ili 82,6 miliona evra. Dve trećine biće uloženo u kupovinu naoružanja i vojne opreme za Vojsku Srbije, a trećina novca će se usmeriti za finansiranje proizvodnje za izvoz. Ministar odbrane Miloš Vučević smatra da ti ugovori predstavljaju veliku podršku za FAP iz Priboja, Zastavu oružje i Zastavu TERVO iz Kragujevca, Prvu petoletku iz Trstenika, Jumko iz Vranja, Teleoptik Žiroskope iz Zemuna, beogradski Jugoimport SDPR, Slobodu iz Čačka i valjevski Krušik. Mada u Ministarstvu ne preciziraju kojim će se naoružanjem i vojnom opremom Vojska snabdeti i modernizovati, iz spiska firmi sa kojima su potpisani ugovori može se prilično pouzdano pretpostaviti čime bi ona trebalo da bude opremljena do 2030. Iz dobro obaveštenih izvora NIN nezvanično saznaje da bi FAP, Prva petoletka, Jugoimport i Zastava oružje u narednih sedam godina Vojsci trebalo da isporuče 51 borbeno vozilo - 31 protivminsko oklopno vozilo M-20 MRAP i 20 samohodnih hibridnih protivavionskih artiljerijsko-raketnih sistema kratkog dometa PASARS-16, koji je javnosti prvi put predstavljen 2017. Taj sistem osmislili su stručnjaci Vojnotehničkog instituta, smešten je na oklopljenoj šasiji FAP-a, na čijem zadnjem delu su instalirani švedski top bofors (sklapa se u Prvoj petoletki) i dve rakete kratkog dometa, a u njegovoj proizvodnji učestvuju i Srboauto i Zastava TERVO, u čijim pogonima PASARS-16 dobija konačni izgled. FAP i Zastava TERVO zajednički proizvode i borbeno vozilo M-20 MRAP. U Kragujevcu tvrde da se radi o „ogromnom poslu“, koji - zbog lošeg finansijskog stanja i nedostatka kadrova koje je gotovo nemoguće naći na tržištu rada - teško da će moći da bude završen u ugovorenom roku. Još veći problem je što se ključni sklopovi, koji se ugrađuju u oba ova borbena vozila, nabavljaju iz inostranstva, ukazuju stručnjaci i preciziraju da oba sistema koriste pouzdane, ali vrlo skupe američke motore kamins, američke menjače alison i druge uvozne delove. Oni tvrde da takva proizvodnja ne može da bude rentabilna i u prilog tome navode da nijedan primerak ova dva borbena vozila do sada nije prodat stranim kupcima. Jednostavno, zbog skupe proizvodnje nisu konkurentni na svetskom tržištu. U fabrici Zastava TERVO teše se prošlogodišnjom izjavom predsednika Aleksandra Vučića da će do 2030. isključivo raditi za potrebe VS, kojoj su, kako kažu, nedavno isporučili 10 vozila M-20 MRAP po ceni od gotovo milion evra po komadu. Ne kažu, naravno, koliko koštaju motori, menjači, vešanje, elektronika, energija, rad… Zna se, međutim, da ta firma sa oko 110 zaposlenih od osnivanja posluje sa gubicima, koji se svake godine mere stotinama hiljada evra. Sličan problem država ima i sa borbenim vozilima lazar i miloš, koje proizvodi firma Borbeni složeni sistemi u Velikoj Plani. Javnosti su nedavno predstavljene unapređene verzije, lazar 3M i miloš 2, u koje se, kao i u prethodne, ugrađuju papreno skupi američki motori kamins i menjači alison, uvozna elektronika, vešanja, kupole… Uz to, teško je očekivati njihov značajniji proboj na strano tržište, jer sve glasnije se priča da prvobitne verzije miloša i lazara nisu zadovoljavale ni standarde VS. Zato i ne čudi što je, bar prema saznanjima javnosti, do sada izvezeno tek oko 20 vozila miloš 2 i to u Senegal, za tamošnju žandarmeriju, a i oni su, kako saznaje NIN, zbog hronične besparice u državnoj kasi kupili „osiromašenu“ verziju. Svu ostalu proizvodnju borbenih vozila i sistema, dakle, finansiraju građani Srbije, po cenu velikih gubitaka koje prave fabrike u Velikoj Plani, Priboju, Trsteniku, Zemunu i Kragujevcu. Od svih proizvoda Jugoimportove fabrike Borbeni složeni sistemi nešto solidniju prođu ima jedino samohodna haubica nora B52 kalibra 155 milimetara. Jedna tura tih haubica prodata je Kipru, a za kupovinu 50 je bio zainteresovan i Alžir. Posebna priča je ugovor Ministarstva odbrane sa fabrikom Zastava oružje, koja krajem oktobra obeležava 170 godina postojanja, u nikad goroj situaciji, bar u mirnodopskim uslovima. Upućeni ističu da država ulaže novac u tu fabriku kako bi konačno zaokružili razvoj famozne modularne puške i protivavionskog topa M12 od 30 milimetara, koji bi se ugrađivao na domaća borbena vozila. Pre svega ona koja se sklapaju u fabrici Zastava TERVO, koja trenutno, kako NIN nezvanično saznaje, topove tog kalibra kupuje u Crnoj Gori i time dodatno poskupljuje ionako skupu proizvodnju. Ključni problem modularne puške je što skoro svi stručnjaci za oružje tvrde da je ona neupotrebljiva i da je to totalno promašena investicija, u koju su ugruvane stotine hiljada evra. Pride inženjeri u samoj Zastavi tvrde da je ona dodatno opteretila i poremetila kompletnu proizvodnju i dalji razvoj. Sagovornici NIN-a kažu da nije bilo strane vojne delegacije koja, nakon upoznavanja sa proizvodnim programom, za modularnu pušku domaćine nije pitala: „Šta će vam ovo s….e?“ Sa proizvodnjom takve puške, doduše, eksperimentisali su i Amerikanci, Rusi, Kinezi i druge velike zemlje i vojske. I svi su je odbacili kao neupotrebljivu. Uprkos tome, Zastavina modularna puška uvrštena je u sistem naoružanja VS, a kragujevački oružari tvrde da se za to posebno zalagao pomoćnik ministra odbrane Nenad Miloradović, koji godinama gura taj projekat i koji je inicijator i formiranja Zastave TERVO i Borbenih složenih sistema. Iako se na topu M12 od 30 milimetara u Zastava oružju radi već 11 godina, njegova proizvodnja još nije počela, a kad će - ne zna se. Pri tome je izrada njegove prethodne verzije, M86 startovala još krajem 80-ih i početkom 90-ih prošloga veka. Zbog raspada SFRJ čitav projekat je propao, jer je top trebalo da se ugrađuje u borbena vozila Famosa iz Hrasnice kod Sarajeva. Ostali su, međutim, primerci iz „nulte serije“, na osnovu kojih bi trebalo da se napravi top iste namene, ali sa nekim izmenama – između ostalog i zbog toga što je prva verzija koristila municiju sovjetskog kalibra, a nova mora da se prilagodi NATO standardima. Problem je što nema ko to da uradi, jer je fabrika u poslednjih šest-sedam godina - dok su njom upravljali direktor Mladen Petković (zaposleni tvrde da su ga u Kragujevac krajem 2018. doveli tadašnji šef BIA Bratislav Gašić i trgovac oružjem Slobodan Tešić) i predsednik Nadzornog odbora pukovnik Ivica Marjanović - kadrovski i organizaciono upropašćena i da su proizvodnja i razvoj gotovo ugašeni. Od 2017. do 21. jula 2023, kad je Marjanović konačno smenjen, u Zastavi je smenjen generalni i čak 13 izvršnih direktora - za proizvodnju, razvoj, tehnologiju i ekonomsko-pravne poslove, a na nižim pozicijama ljudi su smenjivani kao na pokretnoj traci. A kako su njih dvojica vodili kadrovsku politiku ilustrativno svedoči to što je Petković, uz amin Marjanovića, za izvršnog direktora za ekonomsko-pravne poslove najvažnije vojne fabrike, strateški važne za bezbednost zemlje, postavio mlađanog nutricionistu iz Beograda. Zastava je, voljom Vlade i Ministarstva odbrane, od novembra 2022, kada je Petkoviću istekao mandat, do maja 2023. bila bez generalnog direktora. Uz to, opet krivicom nadležnih, novi menadžment kompletiran je tek pre nekoliko dana, jer su novi izvršni direktori imenovani dva meseca nakon što je za novog generalnog direktora izabran Saša Milošević, ranije direktor marketinga i rukovodilac proizvodnje u toj fabrici. U takvim okolnostima ne čudi što su prihodi Zastava oružja u prvih sedam meseci ove godine bili oko 1,5 milijardi, a samo je za plate u tom periodu trebalo obezbediti 2,1 milijardu dinara. A gde je novac za poreze, doprinose (radnicima već dve godine nije povezan radni staž), energiju, dobavljače... Samostalni sindikat i raniji menadžment bezbroj puta su od Ministarstva odbrane, Vlade i predsednika Vučića i pismeno, i usmeno, i preko medija, zahtevali smenu predsednika NO, jer su Ivicu Marjanovića, uz Mladena Petkovića, smatrali glavnim krivcem za kolaps i što su dugovi premašili 200 miliona evra. Odgovora nadležnih nije bilo. Sve do 21. jula, kada je Marjanović konačno smenjen. I to samo mesec dana pre nego što bi mu ionako istekao mandat. Neki sagovornici NIN-a takvu smenu dovode u vezu sa navodnim sukobom u vrhu Ministarstva između ministra Vučevića i njegovog pomoćnika Miloradovića, koji je na toj funkciji, bar do sada, preživeo sve Vučićeve ministre odbrane. U prilog toj tezi navode informaciju da je Više javno tužilaštvo u Novom Pazaru 31. maja, u predistrazi naložilo novo veštačenje uzroka smrti vodnika Dejana Stojkovića, koji je 21. juna 2021. stradao tokom priprema za vojnu vežbu Munjeviti udar 21 na Pešteru, tako što se u borbenom vozilu u kojem je bio zajedno sa kolegama aktivirao protivpožarni sistem. Novo veštačenje povereno je Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta, pošto je VJT u Novom Pazaru ocenilo da je prethodni izveštaj toksikologa iz Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu „nejasan i protivrečan“. Stojković je, podsetimo, stradao tokom priprema za vojnu vežbu. Toksikolozi iz Kragujevca ustvrdili su da se Stojković otrovao gasom. NIN je od VJT u Novom Pazaru zatražio odgovore na tri pitanja - šta je to „nejasno i protivrečno“ u prethodnom izveštaju, koja je strana u sporu (porodica stradalog vojnika ili Ministarstvo odbrane) tražila novo veštačenje i zašto se čekalo dve godine da bi se tražilo novo veštačenje uzroka smrti vodnika Stojkovića. Iz VJT na ta pitanja stigao je doslovce sledeći odgovor: „Dat je predmet postupajućem tužiocu vezano za vest o pogibiji vojnika na Pešteru. O daljem toku, postupajući tužilac će obavestiti“!? Ni koga, ni kada, ni zašto nema konkretnih odgovora na konkretna pitanja. Toliko o državi i njenom pravosuđu. U Zastavi i Krušiku, koji je takođe kadrovski i organizaciono totalno razvaljen, nije malo ni onih koji prošlonedeljne ugovore Ministarstva odbrane sa fabrikama domaće vojne industrije vide i kao najavu njihove moguće privatizacije. U Krušiku kažu da ih ne bi iznenadilo da Željko Mitrović, vlasnik Pinka i suvlasnik PRDC-a, za proizvodnju dronova, uskoro postane i vlasnik dela kapitala valjevske fabrike, koja već proizvodi mine za Mitrovićeve bespilotne letelice. U Zastavi u toj ulozi vide Slobodana Tešića, a za njega, zbog čvrstih veza sa SNS-om, tipuju da bi mogao da postane i suvlasnik Prvog partizana, „Milana Blagojevića“, Slobode... Zoran Radovanović