Autorska stvar

Na početku Festa – Katrin Denev, na kraju Festa – Teo Angelopulos. Prvorazredne zvezde evropskog filma uživo. To jeste dobra vest. Ona s kojom se Fest 2005. odista može, onako unapred a sasvim komotno, bajno da pohvali. Plus legendica španske kinematografije, Aleks de la Iglesija. Biće još niz više-manje znanih gostiju na najpopularnijem festivalu svih vremena u ovom delu sveta...

Međutim, šta je s filmovima? Kao i obično, ima ih mnogo, sedamdeset i dva. Ali, da ne bi ličili na bačenu gomilu (u šta se, na kraju, ipak sve to pretvori) oni su pedantno raspoređeni u sledeće formacije: Tokovi, Duhovne teritorije, Ka jugu, Severna svetla, Svetionik, Činjenice slagalice, Prigovor savesti, Slavic Package, DŽ-files, Putevi. Iza tih, naoko umnih naslova koji prete, poneki, čak i porukom, nalaze se, pak, sledeća objašnjenja: najbolji filmovi sa prošlogodišnjih festivala, filmovi autora iz regiona, novi argentinski filmovi, program norveških filmova, novi reditelji i nove kinematografije, intrigantna ostvarenja sa etičkom konotacijom, filmovi slovenskih zemalja, osoben tretman i uloga erotike u savremenom umetničkom filmu...

I kad se sve to tako naniže, naprosto vas uhvati zebnja od Festa koji je pred nama – održava se 28. februara do 6. marta. Jer, treba sve to i shvatiti, savladati, na kraju krajeva razumeti. Kompleksna stvar, gotovo naučna. Pored emocija i mašte, ona zahteva i visok stepen obrazovanja, o goloj pameti da i ne govorimo. Dakle, ovog puta nema labavo. Fest 2005. kreće samosvesno, žustro, elitistički, za one prave i istinske poznavaoce filma. U svakom slučaju, daleko od fuj Holivuda ili svega što bi to moglo da znači, u širokom rasponu od šljokica do semenki.

Iza takve, na prvi pogled duboko promišljene sheme, krije se, po svemu sudeći, mala, banalna istina da je višegodišnje natezanje između glavnih domaćih distributera i Festa najzad okončano tako što svako ide svojim putem. Ta tikva je pukla. Molim lepo, kapitalizam je sad. Drugim rečima, oni koji su, za skupe pare, pribavili američke filmove, pa i one ovenčane globusima a biće, verovatno, i oskarima, ne žele više da se preganjaju s festivalom pa ‘ladno priređuju sopstvene premijere za sopstveni džep. Opet, i Fest se setio svoje tradicije i svog dostojanstva, pa je okrenuo novi list. Otuda ćemo na ovogodišnjem Festu, u stvari velikom festivalu autorskog filma, biti zasuti sledećim ostvarenjima: Pas Bombon Karlosa Sorina, Sutra se selimo Šantal Akerman, Duhovi Kristijana Pecolda, Nevinost Lusil Hadžihalilović, Napola Denisa Gansela, Pisma za Alija Klare Lou, Pisac knjige O Pola Rapaporta, Bekstvo Darka Lungulova, Čamci od kora i lubenica Ahmeta Uliseja i Varikina, amonijak i kafa Mone J. Hoel. To su samo neki od naslova. No, hvala bogu, Fest 2005. prikazaće i glasovita ostvarenja Vera Drejk Majka Lija, Loše vaspitanje Pedra Almodovara, Old bodž Parka Čan-voka, Kuća letećih noževa Zanga Jimoua, 2046 Vonga Kar-vaja, Kinsi Bila Kondona, Čista Olivijea Asajisa... Naravno i Vremena se menjaju Andrea Tešinea s Katrin Denev, naravno i Trilogiju 1: Polje suza Tea Angelopulosa.

Postoji, osim toga, jedna bitna promena: Fest 2005. nudi (više nego ikad) filmove sa ovog ili ovih prostora: Buđenje iz mrtvih Miloša Miše Radivojevića, Jug – jugoistok Milutina Petrovića, Sve o mojoj tetki Gorana Radovanovića, Made in Serbi Mladena Đorđevića, Kod amidže Idriza Pjera Žalice, Iluzija Svetozara Ristovskog, Seks, piće i krvoproliće Zvonimira Jurića i Borisa T. Matića, Izgubljeno – nađeno Stefana Arsenijevića i comp.

I kako, posle svega, definisati program ovogodišnjeg Festa? Belosvetski a naš? Liči na to, na takav nekakav lavirint u kome će biti, otkud znate, možda zanimljivo i zahvalno lutati, cunjati, merkati, čekati, nadati se... U stvari, strpljenje će biti sva snaga potrebna gledaocu Festa 2005.