Kako javlja Pentagon

Balkan se prošle nedelje opet nakratko našao u centru pažnje američke javnosti: povod je bila vest na CNN-u da je “Pentagon počeo da se služi Internetom kao svojim najnovijim oružjem, ustanovljavajući sajtove vesti koje održavaju pripadnici američke vojske obučeni za informacioni rat, specijalnost koja može da podrazumeva i obmanjivanje”.

Jedan od takvih sajtova je Balkan tajms, odnosno Southeast European Times: ako kliknete tu adresu na Internet mreži, prikaže se stranica sa mnoštvom informacija iz zemalja jugoistočne Evrope na čak devet jezika: albanskom, bugarskom, hrvatskom, engleskom, grčkom, makedonskom, rumunskom, turskom i “srpskom na ćirilici i latinici”, kako napominju autori. Na prvi pogled, međutim, autora nema ni od korova, kao što nema ni američke vlade. Slučajni Internet posetilac Balkan tajmsa otkriće ko stoji iza sajta tek ako u dnu stranice klikne na sitnim slogom odštampanu reč “napomena”. Tada se otvara stranica na kojoj piše da veb sajt “finansira američko Ministarstvo odbrane, podržavajući Rezoluciju 1244” (dokument Saveta bezbednosti koji legalizuje Kumanovski sporazum, onaj kojim je Srbija dopustila NATO da zaposedne Kosovo).

Dalje traganje otkriće da sajt konkretno sponzoriše “Evropska komanda američkih snaga, zajednička vojna komanda zadužena za američke operacije u jugoistočnoj Evropi i drugim područjima. EUCOM nadgleda učešće američkih trupa u mirovnim snagama NATO-a na Kosovu (KFOR), u Bosni i Hercegovini (SFOR) i Makedoniji”. Sajt sadrži mnoštvo regionalnih informacija uglavnom opštepoznatih novinskih agencija (AP, AFP, Rojters, Beta, Tanjug, Kosova Live), kombinovanih sa tekstovima dvadesetak lokalnih autora čija se imena mogu naći u arhivi.

Sve u svemu, ništa spektakularno niti posebno zanimljivo: sve vesti uglavnom već ranije viđene na drugim mestima, bez naglašenog autorskog pečata i bez vidljive manipulacije bilo činjenicama, bilo čitalačkim emocijama. Za balkanske prilike, sve potpuno bezazleno i nadasve korektno: u domaćoj liberalnoj štampi naći ćete vesti, članke i komentare sa daleko otvorenijim, eksplicitnijim “proameričkim” stavom nego na sajtu koji finansira Pentagon. Među autorima koji prate zbivanja u Srbiji nema poznatijih novinarskih imena: tu su Davor Konjikušić, bivši saradnik “Vremena”, Jelena Tusup, novinarka “Blica” i “Danasa”, i Dušan Kosanović koji je, kao saradnik nekadašnjeg “FreeSerbia”sajta još iz Miloševićevog vremena, od njih najprisutniji na Internetu.

Balkan tajms nije, naravno, postao predmet interesovanja CNN-a zato što bi se u Americi neko brinuo o tome da li Pentagon profesionalno i nepristrasno obaveštava javnost na Balkanu o onome što se zbiva na Balkanu ili u Vašingtonu, Briselu i Hagu. Ovo je od glave do pete američka priča: u poslednjih mesec dana je izašlo na videlo da je američka administracija plaćala američke novinare da se angažuju u korist konkretnih zakonskih ili drugih projekata vlade u Vašingtonu. U američkoj javnosti je kao bomba odjeknulo da je konzervativni kolumnista Armstrong Vilijams primio 240 hiljada dolara od Bušove administracije da populariše jedan zakon u oblasti obrazovanja. Pare su išle zaobilazno, preko jedne agencije za PR, odnosno “pablik rilejšns”, ali su strahovito iskompromitovale i novinara i administraciju DŽordža Buša. Kad je klupko počelo da se odmotava, ispostavilo se da je i kolumnistkinja Megi Galager takođe primala novac od administracije kako bi podržavala konkretne mere vlade, a zatim se saznalo i za slučaj komentatora Majka Mekmanusa, čija sedmična kolumna izlazi u 30 do 40 američkih listova. Mekmanus je u svojoj kolumni hvalio predloge vlade za unapređenje bračne zajednice, a istovremeno je od vlade primao novac da kroz PR firmu obučava bračne savetnike u primeni tih istih vladinih predloga.

U Americi se ovakve rabote smatraju konfliktom interesa, bez obzira na to što su se novinari javno pravdali da se njihove lične političke simpatije prirodno nalaze na strani Bušove administracije i da bi isto tako mislili i pisali i kada ne bi bili za to dodatno stimulisani. Keli Mekbrajd, stručnjak za etiku u medijima, kaže: “Kad god vam neko daje novac, vi mu dugujete izvesnu lojalnost, a to stvara konflikt interesa.” Predsednik Buš se osetio pozvanim da lično obeća naciji kako će članovima njegovog kabineta, odnosno vlade, biti zabranjeno da plaćaju novinarima popularisanje mera i politike Bušove administracije. Zatim je njegova administracija i zvanično usvojila mere kojima se to zabranjuje, a čini se da je tada Balkan tajms postao kolateralna žrtva. Naime, prošlog petka je objavljeno da je Donald Ramsfeld naredio istragu ovog i drugih sajtova Pentagona, odnosno istragu prakse Pentagona da plaća novinare da pišu članke i komentare na veb sajtu sa ciljem da utiču na javno mnjenje na Balkanu. Balkan tajms inače postoji od 2002. godine, a portparol Evropske komande Derek Kaufman kaže tim povodom za Asošijeted pres da je sajt “izrastao iz vazdušnog rata 1999. godine protiv Slobodana Miloševića” i da mu je cilj bio da se “suprotstavi onom što su američki zvaničnici smatrali srpskom propagandnom mašinom koja se vešto koristila Internetom”.

“Izričita namena sajta je da dopre do mlađe publike koja je potencijalni plen ekstremističkih poruka i regrutacije terorista”, kaže Kaufman. “To je pokušaj da se plasira umereno mišljenje, a ne da se dezinformiše. Svaka reč koja tu izađe je istinita.” Ramsfeldov predstavnik za štampu Leri di Rita kaže da se on slaže sa nastojanjem da se plasiraju informacije koje bi se suprotstavile antiameričkom materijalu na Internetu, ali da je tek pre nedelju dana saznao da sajt uopšte postoji i da je pokrenuo zvaničnu istragu o sajtu kako bi se samo uverio da se tamo sve radi kako treba, transparentno. Derek Kaufman pak objašnjava da američki eksperti za informacioni rat ne rediguju članke novinara angažovanih da pišu za sajt, već ih samo “pregledaju” nakon redigovanja od strane službenika Anteona, jednog privatnog podugovarača koji radi za NATO na pitanjima informacione tehnologije, i da povremeno promene poneki naslov. Tako je, na primer, jedan članak trebalo da bude naslovljen “Premijer Hrvatske seća se žrtava holokausta”, ali je to preinačeno u “Premijer Hrvatske o opasnostima ekstremizma”, što je bliže “američkoj poruci”.

CNN je tim povodom citirao američkog medijskog eksperta Toma Rozenstila koji upozorava na “mogućnost obmane” čitalaca, budući da sajt po izgledu podseća na klasični novinski sajt i da podaci o pravom vlasniku informacija nisu odmah uočljivi. Izgleda da neke rezerve u pogledu ovakve uloge Pentagona u oblasti javnog mnjenja imaju i neka visoka vojna lica, koja smatraju da je posao Stejt departmenta, a ne Pentagona, da pomoću medija utiče na oblikovanje javnog mišljenja. CNN saznaje da je Ramsfeldov zamenik Pol Volfovic svojevremeno izdao uputstvo u kom je naredio da se za potrebe takvih sajtova smeju unajmljivati samo takvi novinari koji neće “diskreditovati” SAD. Posao generalnog inspektora Pentagona DŽozefa Šmica sada će biti da se uveri da je tako i postupano, kao i da na Balkan tajmsu nema kršenja Bušove najnovije direktive.

Američki zakonodavci nemaju po pravilu ništa protiv da se u inostranstvu šire informacije kojim bi se njihova država suprotstavljala antiameričkim dezinformacijama (otuda državni programi poput Glasa Amerike), ali su strogi protivnici širenja državne propagande maskirane u nezavisne vesti na svom terenu. Za vreme hladnog rata američke obaveštajne agencije služile su se uslugama novinara, ili su na teren slale agente koji su se predstavljali kao novinari, ali ta praksa je zvanično prestala. Posle 9.septembra 2001, nakratko su oživljeni planovi da se u okviru Ministarstva odbrane oformi grupa koja bi manipulisala informacijama, ili bi se služila dezinformacijama, kako bi uticala na javno mnjenje u drugim državama, uključujući tu i savezničke ili neutralne zemlje. Odbačena je ideja da se oformi takozvani Ured za strateški uticaj, ali je podržana ideja da se izvode takozvane informacione operacije (information operations) u prijateljskim zemljama poput Bosne i Hercegovine, čija je vlada pružila gostoprimstvo američkim trupama, odnosno da se takve “operacije” vode protiv ratnih neprijatelja, za vreme i uoči neprijateljstava.

Međutim, “NJujork tajms” je prošle godine ponovo pisao o ovoj temi, javljajući da ideja o podmetanju dezinformacija medijima nije sasvim pokopana. U debati koja je tim povodom vođena, kako je u decembru prošle godine javio “NJujork tajms”, bilo je predloga da se u okviru tajnog propagandnog programa stranim medijima podmeću lažne informacije, ili da se, na primer, lansiraju lažni dokumenti ili Internet sajtovi na arapskom kako bi se kontriralo uticaju džamija ili verskih škola koje šire antiameričke sadržaje. Jedan od najvažnijih argumenata protiv te ideje bio je da u savremenom svetu nije moguće sprečiti da takve lažne informacije dospeju i do američke štampe, odnosno da ih ponove američki mediji. General Mark Kimit je dilemu izrazio na sledeći način: “Ima li obmanjivanje neprijatelja upotrebnu vrednost na bojnom polju? Ima. Smemo li mi namerno da obmanjujemo američku javnost? Ne smemo.” Objasnio je da je taktička varka opravdana protiv neprijatelja, ali da je u savremenom svetu teško izbeći da iste informacije ne obmanu i američku javnost.

Ipak, “NJujork tajms” primećuje da je nešto od tih ideja preživelo, naročito u oblastima poput Iraka. Američki oficiri katkad saopštavaju informacije namenjene svetskim medijima čiji je osnovni cilj ipak da izazovu određenu reakciju neprijatelja, čak i ako u njima ima nekih elemenata istine. Anonimni oficiri tvrde da se sve više brišu granice između tajnih psiholoških operacija kojima je cilj da zbune i dezorijentišu neprijatelja i rutinskih operacija iz oblasti “odnosa sa javnošću”.