EU sa srpom i čekićem

Evropska komisija je odbila predloge da se zakonom protiv rasizma i ksenofobije, koji je u pripremi, širom Evrope zabrane, uporedo sa kukastim krstom, i komunistički simboli: srp i čekić i zvezda petokraka. Zabranu ovih simbola, koje je nekad međunarodni komunistički pokret preuzeo iz ruske Oktobarske revolucije, tražilo je šest poslanika Evropskog parlamenta iz nekadašnjeg sovjetskog bloka – Litvanije, Estonije, Češke, Mađarske i Slovačke – sa obrazloženjem da “Evropa treba da pokaže da podjednako osuđuje oba zla, nacizam i komunizam”.

Komesar za pravdu Franko Fratini smatra da “ne bi bilo prikladno da se u nacrt zakona protiv rasizma uključuju zvezda petokraka i srp i čekić”. Evropa je danas, kaže on, slobodna i ujedinjena zato što se oslobodila oba totalitarna režima 20.veka, nacizma i komunizma. Međutim, ovi režimi, inače slični po tome što su ubijali nevine ljude kao neprijatelje, “različiti su i po poreklu i po sudbini”. Istoričari o njima nemaju usaglašene ocene.

Fratini zato preporučuje da se javna debata o simbolima totalitarnih režima nastavi, a da se zemljama članicama EU prepusti da same odluče da li će, uporedo sa nacističkim, zabraniti i komunistička znamenja.

Iako je, sa proširenjem Evropske unije, nestalo nekadašnjeg Istoka, jer se Evropa podređuje vrednostima Zapada, Evropljani su i dalje podeljeni u gledanju na noviju prošlost. Političari sa Istoka, koji je živeo pod komunizmom – ali i pod nacizmom – postali su, eto, stroži kritičari komunizma nego političari sa Zapada, koji znaju za nacističku okupaciju i zlodela, ali ne i za komunističku vlast kod sebe.

Od izjava ovih šest poslanika zanimljive su tri: Čeha Jana Zahradila, Estonca Tunea Kelama i Mađara Jozefa Sajera.

Zahradil optužuje EU za “dupli standard” u pristupu komunizmu: “Ekstremne desne ideologije se, s pravom, osuđuju, zabranjuju i suzbijaju, što je, naravno, ispravno i poželjno. Međutim, tretman ekstremnih levih ideologija nije uvek isti. Naprotiv, ponekad možemo da sretnemo ljude unutar Evropske unije i predstavnike evropske intelektualne elite koji čak i danas iskreno veruju da su komunisti, ili ekstremni levičari, bili zapravo dobri momci sa dobrim idejama.”

Estonac smatra da je nužna “jasna ocena” o žrtvama nacizma i komunizma. U protivnom će desetine miliona žrtava komunizma u Istočnoj Evropi biti tretirane kao “žrtve drugog ranga”. Mađar, koji napominje da su u Mađarskoj zabranjeni i nacistički i komunistički simboli, tvrdi da je EU i danas “blagonaklona” prema komunističkim režimima. Olakšava, tako, sankcije Kubi i traži da se Kini slobodno prodaje oružje.

Zapadni političari, međutim, ostavljaju utisak da komunističke simbole vide više po onome šta su oni bili na Zapadu, gde nije bilo stradalnika od komunističke vlasti, nego šta su bili u Istočnoj Evropi, u kojoj oni nisu živeli.

Među zemljama EU, komunistička znamenja su najpoznatija u Španiji, Italiji, Francuskoj i Grčkoj. Ali, u tim zemljama je došlo do nacionalnog pomirenja, što se nije svuda desilo u Istočnoj Evropi. U Španiji su sve žrtve građanskog rata izjednačene ispod jednog velikog krsta: “Pali za Španiju.” U Italiji su se komunisti borili protiv fašista i nacista, a kasnije su doprineli razvoju parlamentarnog života zemlje. U Francuskoj su komunisti bili važan deo Pokreta otpora, a potom i partneri u prvoj De Golovoj posleratnoj vladi. U Grčkoj su abolirani Markosovi partizani: uvažena je njihova borba protiv fašizma i nacizma.

Evropa, naravno, zna da je Crvena armija bila u Drugom svetskom ratu saveznik antifašističkih snaga i da je, sa simbolima kakve je imala, petokrakom i srpom i čekićem, dala značajan doprinos pobedi nad Hitlerovom Nemačkom. Tu činjenicu nisu poništile razlike u ideologiji i, kasnije, hladni rat. Kako kraja hladnog rata nije moglo da bude da pre toga nije bilo detanta, Evropa je svesna i uloge evrokomunista u tom procesu i njihovih odlika drukčije, neboljševičke, levice. Oni su ublažili staljinističku prirodu komunizma. Zapadna Evropa je radila na porazu komunizma, ali u ime prava na slobodu izražavanja nije gušila komunističku delatnost, ako je ona bila u skladu sa zakonom, a još manje komunističke ideje, koje su se, i inače, našle na istorijskoj probi.

Debata o komunističkim simbolima će verovatno potrajati. Zasad je dobro što Evropska komisija pravi razliku između kukastog krsta, na jednoj, i petokrake i srpa i čekića, na drugoj strani. Ako bi se i komunistički simboli zabranili, posledice bi se osetile i van Evropske unije. “Aeroflot”, koji je zadržao srp i čekić kao svoj “brend”, ne bi mogao da saobraća u Evropi. A nas bi udario grom: “Crvena zvezda” ni bi mogla da učestvuje u Kupu UEFA i drugim takmičenjima u Evropi.