Hiljadu ljudi koji će promeniti Srbiju

Na postdiplomskim studijama u prelepom švajcarskom gradiću - Francuzi kažu Friburu, Nemci Frajburgu, naučio sam puno i iz knjiga i sa predavanja i o različitim kulturama. Na kursu je bilo probranih polaznika iz celog sveta, sa svih kontinenata, rasa i vera. Uspeo sam da se zaljubim u Nepalku, steknem puno prijatelja, dobijem nagradu za jedan od najboljih završnih radova, ubedim Poljaka, Britanca i Argentinca da pobegnemo sa poslednjeg predavanja kako bismo otišli vozom da gledamo utakmicu u drugom švajcarskom kantonu Tun - Partizan. Ipak jedno saznanje na mene je najviše uticalo. Švajcarska nakon Prvog svetskog rata bila je tada po ekonomskom razvoju identična tadašnjoj Srbiji. Srbija može biti Švajcarska! Zato što je pre 100 godina Švajcarska bila na ekonomskom nivou kao Srbija danas. Ulaganje u obrazovanje, inovacije i mudre odluke za samo nekoliko decenija su omogućili da ova zemlja odskoči. Ne kažem da ćemo prestići Švajcarsku, ali možemo postati uređena zemlja. Društvo je živ organizam. Državne i socijalne institucije su njegovi vitalni organi. Organizam kome otkazuju vitalni organi je teško oboleo. Svaki organizam ima milione ćelija. Ćelija svakog društva je svaki čovek. Dakle, svako od nas. Da bismo spasli Srbiju treba nam više zdravih ćelija. Obolele ćelije mogu postati zdrave. Potreban je samo dovoljan broj ćelija koje će povući kiseonik i krv i omogućiti da pročistimo organizam. U politici i medicini je rizično davati definitivne prognoze. Zato ću ovo reći jako oprezno: 1.000 ljudi u Srbiji, planski organizovani, koji su spremni da izdvoje četiri do šest sati nedeljno će promeniti Srbiju! Loša klinička slika Srbije: Vlast u Srbiji blokirala je zdrave potencijale našeg društva. Ono oko čega se svi slažemo je da nas razdiru enormna korupcija i kriminal, dave partokratija i negativna selekcija. U tehnokratskom smislu vlast je medijski i informativno izolavala brojne društvene slojeve. Kroz okupaciju javnog sistema je stvorila partokratsku armiju koja dominira terenskim radom po celoj Srbiji. Posledice su odlazak mladih i najobrazovanijih, ekološko uništavanje (Srbija kao zemlja sa najzagađenijim vazduhom), poremećen sistem vrednosti (afirmacija nasilja, kriminala i korupcije). Ono što mi u opozicionom delu javnosti nećemo sebi da priznamo jeste da se ovo zlo širi tako što se rade stvari po abecedi društvenog organizovanja. Jednostavno, armija aktivista širi jasno kreirane koherentne poruke i obećanja koja su prostudirali i marketinški stručnjaci. Akcije se sprovode u redovnim kružnim ciklusima iz tri etape. Prvo, sastanak, planiranje i podela odgovornosti. Drugo, akcija. Treće, analiza rezultata. I tako ukrug. Svaki vikend na svakoj pijaci možete videti štandove SNS-a kako dele materijal. Ako čitate NIN verovatno spadate u one koji su još početkom njihovog dolaska na vlast oterali njihove aktiviste koji su vam kucali na vrata u tri lepe, pa vas više ne obilaze. Ali dok mi u zatvorenom krugu čitamo NIN i gledamo Utisak nedelje, što je korisno, ali ne i dovoljno, armija njihovih aktivista obilazi od vrata do vrata domaćinstva po Srbiji njihovih pristalica i neodlučnih i cementira podršku stranci koja jeste najodgovornija za sadašnje stanje u Srbiji. I slažem se ja sa svima vama koji sada čitate ovo. Nije sporno da većinu ovih stvari SNS sprovodi kroz zloupotrebu resursa. Ali suštinsko pitanje je šta ćemo mi uraditi povodom toga? Gde grešimo: Jedan deo Srbije jeste medijski izolovan kroz nacionalne frekvencije i do njih ne možemo doći preko N1 i Nove S. Rešenje su društvene mreže i terenski rad. Naravno to je samo tehnika za koju nam treba sadržaj i narativ koji će doći do običnog čoveka koji će mu reći: „Hej, vidi, ovo je problem koji se tiče tebe“. Ali problem nije ono što donosi promenu. Promenu donosi rešenje. Šta mi nudimo? I, imamo li plan kako da do toga dođemo? Da li imamo opozicione strukture koje su u stanju da prekriju celu Srbiju? Strukturu spremnu da dođe do većine građana potrebne za promene? Pokrivene kontrolore na dan izbora? U javnosti uvek kao odgovor na ovo pitanje čujemo „da“, ali vidimo zapravo da u realnosti uvek ispadne „ne“. Istinu ne govorimo da bismo tražili nečiju glavu, već da konačno iz poraza naučimo nešto: Trenutno nijedna opoziciona stranka nema 1.000 ljudi pokretača koji kontinuirano svake nedelje izdvajaju minimum četiri sata za terenski rad. To nemaju ni sve opozicione stranke zajedno. Zvuči bolno, ali je tako. To nema nijedan opoziciono orijentisani pokret. Niko nema terensku pokrivenost ni najvećih regionalnih centara, a kamoli manjih mesta. Ne postoje spiskovi pristalica, ne zna se ko su apstinenti, koje su teme koje ih zanimaju i šta ih pokreće. Terenski rad nije sa ljudima otići u neko mesto, sesti u kafanu, ručati i slikati se sa nekolicinom ljudi koji vas već podržavaju. Terenski rad je imati mapirane delove grada, teme koje zanimaju ljude i imati mrežu pokretača koja će razgovarati sa ljudima i deliti materijal sa precizno konstruisanim porukama. Kada u izbornoj noći opozicija nema tačne izborne rezultate ni od kontrolora, ni sa softvera, na koje može da se poziva, onda opozicija i da dobije te izbore to neće znati. I možemo mi da se ljutimo ovde, ali Srpska radikalna stranka je kao opoziciona stranka pre nego što je porodila SNS, izlazila sa tačnim izbornim rezultatima 30 minuta nakon zatvaranja birališta i to onda kada ih je gubila. Šta je potrebno za promenu: Za promenu, Srbiji je potreban jasan plan koji podrazumeva niz pobeda, gde nakon svake pobede izlazite sa sve većim organizacionim resursima, većom podrškom i strukturom spremnom da donese konačnu promenu. Hiljadu ljudi, pokretača jasno organizaciono uključenih koji izdvajaju najmanje četiri do šest sati nedeljno da bi radili zajedno na promenama po planu i jasnoj i preciznoj strategiji, jesu osnova te promene. To je 1.000 zdravih ćelija koje omogućavaju da se određene zdrave ideje rašire po društvu, da od ostalih ćelija dobiju informacije koja vrsta hranljivih sastojaka im treba. Samo tako se ostale ćelije mogu aktivirati, prvo one pasivne, a onda i one trenutno zaražene povratiti. Tih 1.000 ljudi omogućava da jedna jasna ideja Srbije koja ne želi da bude udavljena u korupciji, uništena ekološki štetnim projektima i raseljena po belom svetu, dopre do kritične mase ljudi, aktivira ih i povede u promenu. Tih 1.000 ljudi nisu prazna floskula, niti se smeju pozivati reda radi kako bi kasnije delovali kao muve bez glave. Promene podrazumevaju da se odrede najviše do tri bitne teme koje su ključne za postizanje cilja sa jasnom strategijom i precizno odabranim taktikama. To znači ne izvodite ljude na ulicu da biste reda radi rekli kako sprovodite terenski rad, nego to mora biti jedna promišljena taktika, kojom dižete bitnu temu, vršite pritisak na vlast i širite polje krvotoka i zdravih ćelija u jednom društvu. LJudi moraju biti precizno obučeni u tehničkom smislu (kako rade na terenu) i u smislu nastupa (šta govore). To, naravno, traži vreme i podrazumeva precizno razrađenu strukturu, prilagođenu da odmah usmerava ljude i kreativno koristi njihove kapacitete. Nedavno se u Utisku nedelje javio čovek koji je rekao da se prijavio da volontira za jednu opozicionu stranku, ali da ga više nikada nisu pozvali. Drugi je rekao da su ga poslali na teren, ali da nije prošao nikakvu obuku i da nije znao kako da komunicira sa ljudima. Mi takve ljude jednostavno gubimo i demotivišemo. To su ćelije koje se nakon nekog vremena pasiviziraju, atrofiraju i ne učestvuju u promenama. Naravno da nećete doći do svakog čoveka u Srbiji, ali možete doći do broja potrebnih za promenu. Ako bismo to prikazali matematički. Kako da dođete do milion ljudi. Skoro je na mreži Iks (bivši Tviter) Bane Raičević napisao: „1.000 aktivista po 1.000 razgovora je milion razgovora sa milion ljudi, 10 razgovora za 100 dana je 1.000 razgovora... Kada se ovako napiše, ne deluje neizvodljivo.“ Postoji još čitava lista konkretnih stvari kako se ovaj sistem od 1.000 ljudi može koristiti. Ali u suštini sa hiljadu ljudi možete terenski pokriti ogroman deo Srbije i razbiti medijsku blokadu. Vrlo brzo tih 1.000 ljudi bi bilo osnova i okidač da u kriznim momentima dođe do još masovnije mobilizacije koja se bez problema može pretočiti u kritičnu masu na protestima, 20.000 kontrolora na izborima... Naravno da bi se 1.000 ljudi koristilo ispravno, nesporno morate imati jasan i fokusiran cilj, strateški rast resursa i narativ koji vi diktirate. „Lađa koja ne zna kuda plovi, postaje igračka svakog vetra“: Na protestima protiv nasilja imali smo stotine hiljada ljudi. Ako ćemo iskreno, svi su ulagali sigurno po četiri do šest sati, koliko su protesti trajali i koliko je ljudima trebalo da odu i da se vrate. Dakle to znači da ti ljudi postoje, samo je potrebno motivisati ih i, što je ključna stvar, dati im da rade nešto što daje rezultate, jer uspeh je najveći motiv. Ono što, međutim, možemo sada otvoreno reći jeste da protesti nisu doveli do promene, za razliku od protesta protiv Rio Tinta, krajem 2021. i početkom 2022. Ovo ne govorim zato što je blokade protiv Rio Tinta vodio Kreni–Promeni, zajedno sa organizacijama meštana, već zato što bih voleo da iz ova dva iskustva nešto naučimo. Proteste ili bilo koju kampanju je suludo raditi sa više od tri zahteva. To jednostavno pokazuju i teorija i praksa, i kurs društvenog organizovanja na Harvardu koji sam završio, i razgovori sa kolegama koji su radili kampanje po celom svetu, i praksa svih kampanja koje smo do sada sproveli u Srbiji. U suprotnom se gubi fokus. LJudi ne znaju za šta se bore i rasplinjuju se. Gore od puno zahteva je stalno menjati i dodavati nove zahteve, jer time pokazujete nedostatak elementarne ozbiljnosti i gubite kredibilitet. Jednostavno, niste ostvarili jedan zahtev, a dodajete druge. Na protestima protiv Rio Tinta koje je organizovao Kreni-Promeni imali smo dva ciklusa. Prvi iz novembra i decembra 2021. je rezultirao usvajanjem oba zahteva (povlačenje izmena Zakona o eksproprijaciji i izmene Zakona o referendumu), dok je drugi iz januara i februara 2022. rezultirao usvajanjem jednog od dva zahteva (ukidanje prostornog plana za Jadar). Time je suštinski projekat Rio Tinto zaustavljen, što je svakako jedna dobijena bitka, budući da i vlast i kompanija pokušavaju da ožive ovaj projekat. Protesti protiv Rio Tinta počeli su kao reakcija na reklame koje je Rio Tinto emitovao besomučno, pored ostalog i na RTS-u, o tome kako je vađenje litijuma super za Srbiju. Preko platforme Kreni–Promeni, građani su sa puno malih donacija uspeli da sakupe novac za papreno skupu kontrareklamu. Angažovali smo agenciju koja je bukirala termin na RTS-u. Onog momenta kada je RTS prestao da komunicira sa nama objavili smo da ukoliko ne puste reklamu u predviđenom terminu, mi ćemo organizovati njenu premijeru i protest ispred RTS-a. Za samo jedan dan milioni ljudi su videli reklamu. Već naredne nedelje zakazali smo protest sa SEOS-om i Skupštinom slobodne Srbije ukoliko se ne promene dva zakona, nakon kojih smo ljude pozvali na blokade, sa preciznom satnicom i organizovanom platformom gde su ljudi prijavljivali lokacije blokada. Druge nedelje bilo je više od 70 blokiranih tačaka u celoj Srbiji. Auto-put su građani prvi put blokirali tako što su u manjim grupama nadirali i time promenili istoriju aktivizma u Srbiji. Nakon toga svi su počeli da blokiraju auto-put, ali niko više nije uspevao, zato što nije bilo promišljenih zahteva, niti organizacije da se ponovo pokrenu blokade po celoj Srbiji. Ko bi trebalo da se prijavi da bude jedan od hiljadu ljudi: Baš svako ko čita ovo. Ovo nije košarka pa da ima mesta samo za pet igrača na terenu, nije ni tenis gde će nas jedan čovek učiniti srećnim. Ovo je borba dobra i zla gde će se matematički rešiti stanje našeg društvenog organizma na vrlo jednostavan način. Imamo li više ćelija koje su nahranjene vizijom zdrave Srbije ili više ćelija koje su zaražene SNS virusom. Ako se nalazite u dijaspori, super, a želite da doprinesete promenama, odlično. Imamo Tim za odgovaranje mejlova u Kreni-Promeni i vodi ga Marijana sa Malte. U tom timu se nalaze ljudi iz inostranstva, stariji ljudi kojima je klasičan terenski rad zamoran ili prosto osobe kojima odgovara ovakva vrsta komunikacije. Sa nekoliko sati nedeljnog rada oni ponekad odgovore i na hiljade mejlova preko platforme Kreni-Promeni. Ako ste mladi ljudi željni akcije ili se prosto osećate takvim i obožavate terenski rad, to možete raditi samostalno ili uz timove koji to rade zajedno, sjajno se zabavljajući. Mladi ljudi koji uglavnom čine Kreni-Promeni nesporno su mobilni i sa puno vremena, vole terenske akcije, ali nedavno je na sastanak pokretača došla i starija penzionerka na štakama. Moji prijatelji Ivana i Sloba iz Engleske, mladi naučnici koji predaju na najboljim svetskim univerzitetima, dostavljaju nam naučne podatke, ekonomske parametre i daju mišljenje na strategiju preko Zum platforme. Svaka promena koju smo napravili uspela je jer smo imali konkretno pravno rešenje, formulisano sa stručnjacima iz različitih oblasti. Imamo ljude koji žele da budu deo lokalnih timova, koji rešavaju lokalne probleme - Steva i Sloba vode novosadski tim, a Žarko Sremsku Mitrovicu. LJudi koji vole timski rad uključeni su u njihove timove. Mnogi, pak, ne vole da „sastanče“, već žele da im se pošalje materijal koji raznose po različitim delovima grada. Telefonski razgovori i kampanje gde obučeni aktivisti idu od vrata do vrata trenutno se smatraju ključnom političkom tehnikom za stvaranje promene. Postoje obuke i tehnike razgovora koje vas mogu opremiti veštinama kako da ljude informišete o određenom bitnom problemu. Kreni-Promeni je recimo ovu taktiku na mikronivou koristio kada smo sa komšijama na Banovom brdu učestvovali u odbrani parkića i još nekim manjim temama. Ovo je moguće uraditi i na nacionalnom nivou. Filozofija Kreni-Promeni je da zbir malih doprinosa kreira ogromnu energiju potrebnu za promenu. Hiljadu ljudi puta pet sati to je pet hiljada sati nedeljno. Zamislite šta sa tim potencijalom možemo da uradimo. Izračunajte koliko ste ove nedelje pričali o politici i u svom krugu kritikovali vlast. Nekim ljudima sa kojima sam pričao o tome nedeljno odlazi i po 20 sati. Računica je prosta - treba samo više da radimo, a manje da pričamo. Hajde da od tih 20 sati izdvojimo četiri ili šest sati za kontinuiran rad na promenama. Zamislite koliko toga možemo da uradimo ako odete na Instagram ili Fejsbuk i prijavite se da budete jedan od 1.000 pokretača. Pravljenje organizacione strukture od hiljadu ljudi jeste mukotrpan posao. Da bi dalo rezultate potrebno je od dve do četiri godine. Prvi najbolji trenutak da se ovaj posao uradi bio je pre 11 godina, drugi najbolji trenutak je sada. Zašto se Savo ne kandiduje? Koga čekamo: Novinari, ljudi koji gledaju istraživanja, običan narod na ulici me često pita šta čekam i zašto se ne kandidujem. Ovo zaista doživljavam kao lično priznanje, ali i priznanje celom Kreni-Promeni timu. Istraživanja koja nekome unutar opozicionog jezgra daju većinu, ništa ne znače ako to ne donosi promenu. Ako uporedite poslednja dva predsednička ciklusa, videćete da je opozicioni broj glasova prilično sličan. Rezultat Saša Janković plus Vuk Jeremić (2017) jednak je rezultatu Zdravko Ponoš plus Biljana Stojković. Slično je i ako dodate desne opozicione glasove. Jednostavno, da bi do promene došlo potreban nam je veći broj zdravih ćelija, da dođemo do većeg broja ljudi. A taj problem ne rešava nijedna ličnost, već organizaciona struktura koja će za početnu osnovu imati 1.000 ljudi. To znači da čovek koji je potreban za promenu nije Savo Manojlović, niti bilo ko drugi. To je svako od nas. To si baš Ti. Zoran Đinđić je jednom prilikom rekao: „Od miliona drugih ljudi koji treba za sebe da urade nešto, zavisi da li ćemo svi zajedno uspeti. I ja sam rekao, da sam narode spreman da sa vama, za vas, radim, ali ne mogu da radim umesto vas. Ja bih, ali ne mogu, jer naprosto jedan sistem može da se menja samo ako milioni ljudi u tome učestvuju.“ Priča o izborima i kandidatima, bez organizacione strukture jeste zamajavanje javnosti. Sa hiljadu ljudi postoji potencijal za promene, i pre i tokom izbora. I sa ovom osnovom koja može prerasti u desetine hiljada ljudi mi možemo zdravim ćelijama ponovo povratiti kontrolu nad našim društvom. Da li ćemo to uraditi zavisi od svakog ko pročita ovaj tekst. Čovek koga čekaš si - Ti!