Grmljavina sa Menhetna

Predsednik Aleksandar Vučić je pohodio Ujedinjene nacije i posle tog pohoda ništa neće biti isto. Tako bar kažu tabloidi. Istina, još je Heraklit govorio da ne možeš dva puta ući u istu reku, sigurno je da se svet dosta promenio posle Vučićevog govora, sigurno je i da su se Ujedinjene nacije promenile između dva njegova govora posle kojih ništa nije bilo isto, takoreći ne možeš ući dva puta u iste Ujedinjene nacije, ali nisu oni na to mislili. Nije to bila nekakva filozofska opservacija, nego više onako dnevnopolitička i propagandna konstatacija. Sada već tradicionalno, kao i svaki put kada predsednik nastupa u Ujedinjenim nacijama, mogli smo da uživamo u vrlo slikovitim opisima. On ne govori, on grmi. NJegov govor odzvanja, ali ne zato što priča pred praznom salom, već zato što šalje poruke koje niko drugi ne sme. NJujork se trese, ali ne od gromkih aplauza Marka Đurića već od Vučićeve pravedničke grmljavine. A predsednik je još pre obraćanja u Ujedinjenim nacijama puštao male tizere koji su bili dovoljni da solidno zagolicaju maštu. „Ali znam da vetrovi slobode duvaju sve snažnije kroz svaki moreuz, preko svakog mora, kroz prosek svake planine, širom sveta, na svim kontinentima. A mi Srbi i građani Srbije volimo da udišemo taj vazduh slobode”, naveo je Vučić. Ne znamo od čega će nas tačno ti vetrovi osloboditi, predsednik nije precizirao, ali pošto on sve više potencira priču o slobodarskom svetu na čijem je čelu, valjda, Rusija, verovatno će nas vetrovi osloboditi, na primer, zlih investicija sa Zapada, bezviznog režima sa Evropom, brojnih evropskih fondova iz kojih svake godine povučemo na stotine miliona evra i uopšte od svih tih zapadnjačkih zala kojima sofisticirano pokušavaju da nas unište. U svakom slučaju, predsednik im je tamo u tom UN-u sasuo u lice, očitao im bukvicu, razobličio njihovo licemerje, raskrinkao dvostruke aršine i razbucao ih kao bugarsku skupštinu ili, u ovom slučaju, skupštinu Bugara i svih ostalih naroda. A to znamo kako? Pa tako što nam je rekao lično predsednik i tako što su nam preneli tabloidi i ostali prateći mediji, dakle sve sami kredibilni izvori. Naravno, pošto u ovoj zemlji ima i previše nevernih Toma koji na sve što predsednik izgovori tvrde da laže, zbog takvih smo saznali i da su Vučiću na govoru i sasipanju u lice čestitale mnoge male zemlje, uz reči da oni to ne smeju ali, eto, ima junoše koji sme i koji je takoreći glas slobodarskog sveta ili makar onih malih zemalja tog slobodarskog sveta. Ovo nam je, da napomenemo, takođe obelodanio predsednik. Dakle, ako vam nije dovoljno da vam ispriča kako ih je sve razbucao, sad je sve malo pojačao i pričom o svedocima koji mu se dive, jesu malo i ti svedoci na foru „stvarno je bilo, majkemi“, ali na kraju krajeva, ko vam je kriv što niste otišli u NJujork da lično prisustvujete razbucavanju? Em bi sala za govore bila malo popunjenija, em bi vas predsednik odveo i na džoging sa Markom Đurićem. Pa šta poželeti više?