Spas ili propast?

I dok je ceo svet u potpunosti suprotstavljen “reproduktivnom” kloniranju – stvaranju klonova ljudi – prošlonedeljno saopštenje iz Velike Britanije propraćeno je uobičajenom kakofonijom argumenata ostrašćenih protivnika i pobornika “terapeutskog” kloniranja. Ova debata ima veoma duboke etičke, religiozne i naučne dimenzije koje odslikavaju opštu nelagodnost i, prema ovom pitanju, meru podeljenosti unutar svetskih kultura. U centru celokupne problematike nalazi se nedostatak opšteusaglašenog stava prema pitanju “kada počinje život”? Prihvatanje jednog od mnogobrojnih odgovora je pre svega uslovljeno darvinističkim ili egzistencijalističkim poimanjem života, i u velikoj meri utiče na dalji razvitak debate o kloniranju i njenim “praktičnim” aspektima kao što su potreba, alternative i bezbednost.

Za Antonija Ozimiča iz pro-life organizacije “Udruženje za zaštitu nerođene dece” bilo kakvo kloniranje matičnih ćelija znači oduzimanje nevinog života, pa samim tim prošlonedeljna odluka za njega predstavlja “legitimizaciju suštinskog zla”. Ozimič objašnjava za NIN da je pri vađenju matičnih ćelija ubijanje embriona neizbežan deo procesa. “Pošto znamo da je embrion ljudsko biće od momenta začeća, to znači da mu taj proces uskraćuje pravo na život.”

Dr Miodrag Stojković sa Univerziteta u NJukaslu se ne slaže sa ovom tvrdnjom. Kao naučnik koji se bavi matičnim ćelijama, dr Stojković objašnjava za NIN da život počinje onda kad se u tom embrionu pojave prve nervne ćelije. “Živo biće je nešto što može da oseća, a za to su mu potrebne nervne ćelije koje se, kao što je jasno dokazano, pojavljuju tek četrnaest dana nakon oplodnje”.

Upravo je ovakvo shvatanje razvitka embriona uslovilo zakonsku regulativu u Britaniji, po kojoj se matične ćelije moraju razviti do četrnaestog dana starosti embriona, kada se moraju uništiti. Profesor DŽonatan Glaver, iz Centra za medicinski zakon i etiku u Kings koledžu u Londonu, objašnjava za NIN da je i ovo pravilo veoma problematično jer “stvaranje takozvane primitivne crte četrnaestog dana, a iz koje se stvara kičma u embrionu, svakako je prethodnik nervnog sistema ali ne obeležava početak svesti, pa je sama po sebi nerelevantna”. Svest i duša su, međutim, u očima nauke natprirodni pojmovi, te se ne mogu izmeriti i ustanoviti. Glaver dodaje da je “pravilo od četrnaest dana u stvari neka vrsta političkog kompromisa koji osigurava kontinuitet naučnog istraživanja, a u isto vreme sprečava teške zloupotrebe embriona u kasnijim fazama razvitka”.

Dr DŽon Haris, bioetičar sa Univerziteta u Mančesteru, pak veruje da glavno pitanje vezano za ovu vrstu eksperimenata nije da li su embrioni živa bića ili ne, već da li neka osoba ima prava i interese. “Niko, osim pripadnika raznih pro-life grupa, ne smatra da embrioni imaju prava i interese. Embrioni koje će profesor Vilmut koristiti sigurno ne bi postali plavooka deca kada bi im bilo dozvoljeno da se razviju.”

Odnos organizovanih religija prema terapeutskom kloniranju i potencijalu koje ono ima za čovečanstvo jasno definiše jednu od osnovnih linija podele većine modernih društava. Sa jedne strane nalaze se branioci judeo-hrišćanskog poimanja etike, a sa druge oni koji bi da promene to shvatanje.

Pravoslavna i katolička crkva su usaglašene u verovanju da život počinje u trenutku oplodnje. Jevreji smatraju da se to dešava tek nakon četrdeset, muslimani nakon sto dvadeset dana, dok budisti označavaju porođaj kao pravi početak života. Nakon što su u februaru prošle godine južnokorejski naučnici prvi objavili da su klonirali trideset ljudskih embriona radi vađenja matičnih ćelija, reakcije nekih “velikih” svetskih vera su pokazale da fundamentalistička mržnja prema nauci i progresu nije ekskluzivno pravo džihadista.

Vatikan otvoreno propagira globalnu zabranu terapeutskog kloniranja koje opisuje kao “grubu eksploataciju ljudskih bića koju sprovode određeni naučni i industrijski krugovi radi svojih ekonomskih interesa”.

Američki filozof Piter Singer, sa Univerziteta u Prinstonu veruje da bi kloniranje moglo da predstavlja svojevrstan etički zemljotres sličan onom Kopernikovom iz šesnaestog veka, koji je otkrio da se Zemlja vrti oko Sunca. Taj je događaj nagovestio dolazak perioda prosvećenja. Singer veruje da se suprotstavljanje terapeutskom kloniranju kod organizovanih religija bazira na praznom sujeverju. “Postoje dva pitanja na koja ljudi treba da odgovore kako bi oformili svoje mišljenje: da li bi njihov vodič kroz moralni univerzum 21. veka trebalo da budu milenijumski stara verska učenja pustinjskih nomada koji su verovali da su u direktnoj vezi sa bogom, ili smo mi sada bolje opremljeni da sami razmotrimo moralnost ovih pitanja ogromnim naučnim znanjima, koja Isus, Muhamed i Mozes nisu imali?”

Poslednje javne debate pokazuju da umereniji sveštenici polako koriguju svoju poziciju po pitanju terapeutskog kloniranja, shvatajući da nijedan njihov argument za uskraćivanje pomoći nekome ko pati od dijabetesa, Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti, na osnovu religioznog uverenja, ne može imati pozitivan odjek.

Naučnici ukazuju da bi u trenutnim okolnostima bilo nemoguće kreirati ljudskog klona koji ne bi bio grubo deformisan i hendikepiran. Primer kloniranja ovce Doli ukazuje na nesavršenu prirodu tog procesa.

Jedan od razloga za relativno usporen progres terapeutskog kloniranja je taj što komercijalni sektor, to jest farmaceutska industrija, u tome još uvek nije jasno definisao svoj interes. Dr Stojković napominje da kompanije kao što su Merk i Šering pokazuju samo marginalno zanimanje za terapeutske aplikacije ove tehnologije ali da osnovni problem predstavlja sukob interesa. “Naš uspeh bi, na primer, bio katastrofalan za tržište insulina, tako da i to objašnjava zašto farmaceutske kompanije ozbiljno ne podržavaju ovu vrstu istraživanja.”

Eksperti se slažu da ključ uspeha za terapeutsko kloniranje leži u podršci vlada. To je pogotovu slučaj u SAD gde je na prošlogodišnjim izborima pitanje matičnih ćelija bilo veoma visoko kotirano u predsedničkoj debati. Bušova administracija, kao glavni stožer vrednosti “božanske” Amerike, oštro je suprotstavljena bilo kakvoj vrsti kloniranja ljudskih ćelija. Krajem ovog meseca, pod pritiskom SAD, Ujedinjene nacije će razmotriti predlog o globalnoj zabrani za bilo kakvu vrstu kloniranja.

U Kaliforniji je međutim u novembru prošle godine uspešno izglasan takozvani Predlog 71 po kojem će građani ove, progresivnije države iz javnog fonda kupiti obveznice u vrednosti od tri milijarde dolara, isključivo namenjene terapeutskom kloniranju i istraživanju sa matičnim ćelijama. Dr Stojković tvrdi da je “ova odluka pokrenula lančanu reakciju jer su se gradovi kao Boston i NJujork uključili u trku, što će svakako stimulisati i Evropu da zaustavi odliv svojih stručnjaka i ostane u trci”.