Zaboravljena lekcija o gripu

Negde u jesen 1918. jedan soj virusa gripa koji se ni po čemu nije razlikovao od onih za koje se znalo i prethodnih godina, pokazao se prvo u Španiji tako smrtonosnim da je potom u celom svetu došlo do panike i pravog haosa. Mnogi su mislili da je na pomolu kraj sveta. I zaista, virus je za nekoliko sati, najkasnije za 3-4 dana od početka infekcije, ubijao svoje žrtve prevladavajući prirodne odbrambene mehanizme. Za njega imunitet nije značio ništa. Razarao je disajne puteve i pluća, a bolesnici su se davili u sopstvenoj krvi. Tokom jeseni 1918. i tokom proleća 1919. umrlo je između 30 i 40 miliona ljudi, što je bilo skoro sto odsto od ukupnog broja obolelih. Kako se od 1918. do danas broj stanovnika na Zemlji utrostručio, nova opšta epidemija ili pandemija odnela bi više od 100 miliona ljudi.

Danas imamo, srećom, mnogu bolju nauku nego 1918. godine. Nauka se bavi posmatranjem, proveravanjem i razumevanjem činjenica u svetu oko nas, a njen najveći deo usmeren je na ono što nam preti i što nas ugrožava.

Poslednjih nekoliko nedelja u svim svetskim medicinskim časopisima, a i u dnevim novinama, sve češće se upozorava na mogućnost nove smrtonosne pandemije koju bi mogao izazvati ptičji virus gripa, poznat među virusolozima kao H5N1, a koji je pre nekih 12 meseci u Hongkongu ubio 75 odsto bolesnika. Uz malo matematike lako je videti da bi ptičji virus, ukoliko bi se otrgao kontroli, mogao dovesti do globalne epidemije u kojoj bi život izgubilo oko milijardu i po ljudi, uprkos najintenzivnijem lečenju i uprkos mnogim odličnim lekarima.

No, glavu gore! Pandemija se možda nikada neće dogoditi. U Aziji, u kojoj se nalazi između 3 i 4 milijarde primeraka pernate živine od koje je nekoliko miliona zaraženo virusom gripa H5N1, do epidemije nikada nije ni došlo već su se događale sporadične infekcije malog broja osoba, ali sa fantastičnim stepenom smrtnosti. Virusu H5N1 nešto nedostaje da bi se od trivijalnog stanovnika neke patke pretvorio u globalnog ubicu. Možda je u pitanju kombinacija osnovnih aminokiselina koja do sada nikada nije ostvarena? Za sada ne znamo da li genetička konstitucija ptičjeg virusa gripa može ikada povući okidač scenarija katastrofe globalnih razmera.

U suštini, virus gripa je neverovatno jednostavna i prosta tvorevina. Nema više od 10 gena i nekoliko proteina. I pored takve jednostavnosti virusa, ljudski rod ga se nikada nije otarasio i smatra ga neizbežnim, isto onoliko koliko i smrt. LJudska je sreća što se ptičji grip prenosi sa živine na ljude, ali ne i sa čoveka na čoveka. Bar tako glasi dogma koja je još uvek na snazi. Zbog toga je jedina stoprocentna preventiva uništavanje zaraženih životinja. U Hongkongu, Tajlandu, Kambodži i Kini, prošle godine je, na očaj stanovništva, a o kuvarima da se ne govori, uništeno više desetina miliona pataka, gusaka i ostale pernate živine.

Razumevanje građe i mogućih transformacija ptičjeg virusa gripa jedan je od važnih zadataka savremene medicinske nauke. Međutim, u aktuelnoj situaciji, najvažnije je imati epidemiološki koncept zaštite od eventualne najezde azijskog ptičjeg gripa, misli Zoran Radovanović, profesor epidemiologije na Univerzitetu Kuvajt u Kuvajtu. Prošle nedelje, ukazuje dr Z. Radovanović, u elitnom časopisu za medicinsku problematiku, The Nenj England Journal od Medicine (vol. 352, str. 405) Svetska zdravstvena organizacija je preko pisca članka, Nemca, g. Klausa Stera definisala nekoliko pitanja na koja se mora odgovoriti, kao i pravila kojih bi se morali prodržavati ukolio želimo da izbegnemo događaje slične onima iz 1918. godine. Pre odgovora na pitanje: koje vrste pernatih životinja već hiljadama godina održavaju virus u životu i kako je moguće najbrže razlikovati infekciju virusom H5N1 od običnog zapaljenja disajnih puteva, nikada nećemo znati koliko je grip ptičjim virusom uopšte raširen u Aziji, Meksiku i Južnoj Americi.

Što se tiče zaštite stanovništva, Svetska zdravstvena organizacija ima dva plana:

Plan br. 1 podrazumeva brzu i potpunu izolaciju obolelih, kao u slučajevima velikih boginja. Potom bi agresivnim lečenjem virus bio uništen i time bi bilo onemogućeno njegovo dalje širenje.

Plan br. 2 zahteva vakcinaciju ukupnog stanovništva i imunološku zaštitu. Vakcina za sve?! U svetu se protiv uobičajenih sojeva gripa redovno vakciniše od 0 do 10 odsto stanovništva, a u našoj sredini oko 2 odsto. Što je zemlja siromašnija manji je broj vakcinisanih. Azija, domovina virusa H5N1 vrlo je siromašna. Tamo mnogi i ne znaju šta je vakcina. Za sada to nema značaja jer je vakcina protiv ptičjeg gripa tek u prvom stadijumu kliničke provere, a mora proći još dve. Eventualni “lek za sve” morao bi biti raspoređen na globalan način i isto tako svakome biti nadohvat ruke. To nije moguće.

Nauka nas uči da se sa opasnošću od pandemija možda preteruje ali i da se one, bar što se tiče gripa, ponavljaju sa predvidivom regularnošću, svakih 20-30 godina. Statistički bi se moglo dokazati da će se i ozloglašeni ptičji grip sa svojom dosadašnjom smrtnošću od 75 odsto, sigurno pojaviti van Azije kao epidemija. Pitanje je samo da li će njegova struktura biti izmenjena i da li će biti u suprotnostima sa pripremljenim planovima odbrane i koliko će moderno lečenje smanjiti katastrofalni procenat fatalno završenih bolesti. Sreća koju smo do sada imali sa ptičjim gripom, svi se slažu, neće trajati večno.

Momčilo B. Đorđević

Autor je profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu)