Srpski golub u Londonu

Za vikend, tri noći nisam spavao; navijao sam na HRT-u za Hrvate u Devis kupu. Za Ivana LJubičića, posebno; Agasija je zgazio, Rodika je, čak, ponizio u petom odlučujućem setu. 6:2! A dobili su Ameri po njonji u dublu. Nepobedivi blizanci, braća Brajanovi, bili su kao zbunjeni klonovi. A da li ste videli i ono čudo u Dubaiju!? Serena Vilijams se predala Jeleni Janković!

Doručkujem; mažem na leba ovčiji loj i čitam novine. I, vidim frka i u Londonu!

Britanski državni cenzor tražio da se iz Kusturičinog filma “Život je čudo” izbaci scena u kojoj mačka komada goluba. Dakle, opet, hajka na mačke. Prošle nedelje u Novom Zelandu zaveli policijski čas za mačke zato što tamane kivije. Ali, ko su, bre, golubovi da budu izuzeti iz lanca mačje ishrane? Što ne zabrane psima da jure mačke? I, najzad, kako to da su Srbi na jelovniku svetskog globalizma, pa nikom ništa. U londonskom “Gardijanu” Kusta im odgovorio: “Ubili ste milione Indijanaca i Afrikanaca, a poludeli ste od smrti jednog srpskog goluba. Dirnut sam vašom brigom za srpske ptice, ali vi ste ludi.”

A zašto su se ostrvili na mačke? Zato što je krenulo, ljudi moji, zaista je krenulo! Tako to počne; prvo težak poraz u Devis kupu, a onda dođe poraz i u NATO-u! Ajde da se kladimo da će Amerikance, za koju godinu, isterati iz NATO-a, da će u Pentagon da dolaze ekskurzije baš kao što će Davinić da vodi turiste po Topčideru, i da će po pustinjama Nevade, kao po kineskom protektoratu, arapske inspekcije trkeljisati i njuškati da Ameri, slučajno, tajno ne prave atomsku bombu. A kada ne nađu dokaza, naravno, bombardovaće ih! Pre toga će Amerima lupiti sankcije, a posle će, bogami, i Klinton i Buš u Hag ili Bagdad. Ili u Beograd, pred Specijalni sud, brale! Nego šta! Tante za kukuriku!

E, sad, kada će i to čudo biti? Pa, tu, oko 2020. godine, a možda i ranije. Otkud mi taj datum? Polako, objasniću vam pomoću profesora Đure Koruge. Šta, ne znate ko je Koruga?! A znate ko je Agasi. Eh, Srbi, Srbi, vi ni za Pupina niste znali.

Elem, profesor Koruga kaže da je Zemlja stara oko četiri milijarde godina, da se prvi homo sapiens pojavio pre 500 000 godina, a moderni čovek pre 50 000 godina. Prve civilizacije, kao što je Lepenski vir, počinju da se pojavljuju pre 7-8 hiljada godina.

Čovek je kao biološko biće, uključujući i govorne organe, strukturalno određen genetskim kodom. Prvi glasovi i prvi jezik (prajezik) bio je za sve ljude isti bez obzira na kom delu Zemljine kugle se pojavio. Kasnije, jezik se osamostalio i postao nezavisan entitet i stvar za sebe. Jezik se, dakle, otuđio od čoveka.

Ono što se desilo sa jezikom desilo se i sa društvom. Prva razmena materijalnih dobara bila je trampa, stvar za stvar. Kasnije dolazi novac koji se osamostaljuje kao nezavisni entitet, ali hartija, metal, kartica od koga je napravljen je “nit materijalnog supstrata”. Jer, civilizaciju prati sličan obrazac kao za razvoj čoveka. Dete tek posle šest meseci od rođenja postaje svesno sebe kao individue. Dotle se ono oseća kao integralni deo majke. Slično je bilo i sa prvim civilizacijama jer su životno, informaciono i energetski bile povezane sa Prirodom u čijem su okrilju nastale. Zbog toga su i prva božanstva bila ženska bića, boginje, majke. I kao što se deca, postepeno, osamostaljuju od roditelja, tako se i civilizacije počinju osamostaljivati od uticaja prirode. Ako je čovek dete Prirode onda je TEHNIKA unuče Prirode. Dakle, Amerika je to tehničko unuče. Eee, ali kad postaneš tehničko unuče Prirode, onda dođe Prirodino dete Qubičić iz Banjaluke i napravi ti darmar, u Los Anđelesu! Kapirate?! Dobro, vidim, još ne kapirate...

Idemo dalje: mitovi su nastali u periodu kada su prve civilizacije bile “u integralnoj informacionoj vezi sa Prirodom”, pa zato mit za osnovu ima tzv. prirodni materijalni supstrat. Profesor Koruga kaže: “Prvi takav primer je slučaj sa Lepenskim virom i Vinčanskom civilizacijom koja je iznikla na prostoru gde se nekada, mnogo pre njihovog nastanka, odigrao sudar Panonskog mora i Karpata. Proboj Karpata i nastanak Đerdapa predstavlja veoma značajan prirodni prostorno-vremenski događaj koji je Priroda prenela sa sebe u organsko nesvesno žitelja Lepenske civilizacije čiji smo mi potomci.

Istraživanja profesora A. Škokljeva pokazuju da je Podunavlje ne samo arheološki arhetip Evrope nego isto tako i lingvistički, mitološki i duhovni. Stanovnici Podunavlja iz tog vremena su, kao usmeni mit, preneli svoju arhetipsku civilizaciju (arhitekturu, jezik, mitove...) na prostore Makedonije, Tesalije, Peloponeza i Egeja gde su u pisanoj formi sačuvani i “podignuti na vrhove Olimpa”. Elem, Zevs i sva njegova bratija rodom su sa Dunava!

E, sada dolazi ono glavno. Koruga kaže: “Sve ukazuje da čovek pored svesnog i nesvesnog, individualnog i kolektivnog, poseduje i ORGANSKO NESVESNO. Ono je naš “iskonski biološki informacioni supstrat povezan sa Prirodom, sadržan na molekularnom nivou u SVAKOJ NAŠOJ ĆELIJI!!!” I da li vam je sada jasno, Srbi moji, otkud sam toliko siguran da je Troja bila na Dunavu!? Da li kapirate da mi je to zapisano u svakoj ćeliji, a i u vama je to zapisano samo što vas mrzi da se toga sećate.

Nijedna naučna disciplina dosada nije uzimala u obzir “informacionu matricu Prirode”. Tu naučnu disciplinu Koruga naziva INFORMACIONOM FIZIKOM. Pomoću te fizike pokazaće se da su se iz Podunavlja u koncentričnim krugovima razvijale ostale mlađe civilizacije, vavilonska i egipatska, pa sve do ove američke koja je, ovog vikenda, poražena onako ubedljivo u Devis kupu od naizgled male lepensko-vinčanske teniske sile.

I, valjda, sada razumete: kada je Qubičić, u gigantskom meču, pobedio Stiva Rodika (čitaj slobodno: Stevana Rodića) time je, simbolički, označio kraj američke civilizacije. Još jedan civilizacijski krug je zatvoren: Banjalučanin Ivan Qubičić je, po neumitnim zakonima više kosmičke sile, pobedio Ličanina Stevana Rodića. Ta dva balkanska Hiperborejca sudarila su se kao Panonsko more i Đerdap, tamo negde na američkom tlu gde je ljudska civilizacija nesrećno odlutala i više ne zna da se vrati svom lepenskom, vinčanskom korenu, te je stoga osuđena na propast.

Odavde, odavde sa Dunava, sve će iznova početi 2020. godine.

Opet veje nad FK “Obilićem”, nad CZ. Hiperborejska noć.

Ovčiji loj i beli luk traže crno vino. Kabernet sa vršačkog peska. Onda zadremam u beržeri. I šta sanjam? Moja Crna lovi golubove po Tošinom bunaru, a onda se Crna uveća, preraste u mačku yina, i zaždi, preko bare, da lovi Floridu, Kaliforniju. Tako, počne da komada Ameriku...U povratku, preko Atlantika smaže i celo Britansko ostrvo. Jer, javljaju mi iz Vrčina da je moja Crna skotna, a onda ždere sve i svašta.