Sine, opsuj majku kumu!

Upotreba ti i vi kod nas u javnom diskursu nije dovoljno ni ispisana ni normirana. Prepušteno je pojedincima da sami kreiraju forme ti ili vi u zavisnosti od nekih svojih parametara. Zbog toga se na ulici svakom iole vaspitanom čoveku diže kosa na glavi, ali kada su u pitanju mediji i državne institucije, situacija postaje daleko ozbiljnija.

A šta se dešava kada se upotreba jezika prepusti stihiji, za NIN objašnjava kritičar i distributer domaćeg programa Dragan Petrović:

- Plašim se da je sad već i na nivou genetskog nasleđa ovaj narod usvojio osobinu rušenja pozitivnog – koliko god bilo malo toga pozitivnog koje su mu u nasleđe ostavljali prethodnici: generacije, sistemi, vladaoci, svejedno. A u isto vreme je razvio osobinu pažljivog održavanja svega onog negativnog, što su prethodnici bilo “patentirali”, bilo i sami dobili u amanet od svojih prethodnika. Kada govorimo o ophođenju, “drugarska” neposrednost režima pod kojim se na ovim prostorima živelo gotovo pola veka, podrazumevala je kolektivnu uravnilovku u kojoj nije bilo mesta kako za privatnost, tako ni – sledstveno – za vi kao takvo. Ali, ti – kojem je, čak, u međuvremenu zakržljala i manje bolna varijanta sa velikim T – nije samo posledica “drugarskog" sistema, tle na kojem se razvilo zasićeno je mnogim drugim đubrivima. ‘Ajde sine opsuj majku kumu, posle čega sledi psovka iz dečijih usta, kojoj se slatko i grohotom smeju i svi ukućani i sam kum, nije samo anegdota o nama, već i paradigma plemenske pripadnosti – u kojoj smo, eto, svi jedan rod – koja nam je i u XXI veku prvenstvena osobina. Pleme, pak, ne poznaje drugačiju komunikaciju osim najosnovnije. Mi smo, dakle, jedan izuzetno zaostao narod, a “tikanje” kome smo izloženi na svakom koraku ukazuje samo na to da je nepristojnost svojstvena zaostalosti.

Time se ponovo dolazi na opasno tle kada je država sa svojim građanima na ti, a posledice toga smo već više puta mogli da osetimo. I da problem bude veći, takav način ophođenja preuzimaju i institucije iz nevladinog sektora poput CeSida ili Pokreta za evropsku Srbiju, koje bi po svojoj funkciji upravo trebalo da nameću protivplemensku orijentaciju. Umesto toga, tokom svih izbora oni nas bombarduju plakatima i reklamama sa porukom: “Izađi i glasaj!. Imperativno i više nego neformalno, sročeno baš tako da bi mnogi koji žele evropsku Srbiju daleko radije ostali kod kuće nego se povinovali toj naredbodavnoj poruci izrečenoj na ti.

Jedno od objašnjenja da to i nije tako strašno je podsećanje na ulične proteste u kojima je dominirala parola “Izađi i bori se”, koja tada nikom nije smetala. Ono na šta se zaboravlja jesu dve bitne stvari: svaka revolucija je pogodno tle za “tikanje”, a i pomenuta parola je citat uzet iz već postojeće pesme. Bilo je zabavno tada, ali je valjda naknadno život krenuo u nekom drugom pravcu.

Ili nije.

- Nije to slučaj samo kod poziva na glasanje. U poslednje vreme i Crkva ima mnogo karitativnih ponuda i uvek se obraća sa ti. Recimo, kada traži dobrovoljno davanje priloga. To je jedna vrsta intime koja direktno ubeđivački cilja na osobnost. To nema veze s poštovanjem već samo predstavlja ubeđivački mehanizam i to je atak na ličnost, kaže Svenka Savić.

Dakle, u autobusu nam ponovo viču “pomeri se”, iz institucija “glasaj” ili “daj pare”, a izabrani predstavnici političkog života ponekad prevazilaze čak i ti i idu mnogo dalje.

Recimo, ministar Predrag Bubalo koji je u emisiji “Utisak nedelje” izgovorio “da to neće pobeći” pri čemu je zamenica “to” bila odrednica za uhapšenog pisca Radoslava Petkovića. Za to vreme bivši ministar Dušan Mihajlović, a i nekoliko aktivnih predstavnika vladajuće oligarhije ne štede učtivost, pa imamo “gospodina Legiju” (u boljem slučaju, gospodina Ulemeka), a mogao bi se tu naći i “gospodin Pacov”.

- Ovde su potpuno poremećeni kriterijumi za upotrebu ličnih zamenica. U našem jeziku vi se koristi kao izraz poštovanja, ali je i znak određene distance koja se uspostavlja sa osobom kojoj se obraćate. Ja svojim studentima govorim vi, dok sam radila u srednjoj školi takođe sam učenicima govorila vi jer smatram da je to uvažavanje sagovornika. Sada se to vi polako gubi ili se koristi neprimereno. Imamo “tikanje" prema starijim ljudima i ljudima koji zaslužuju neku vrstu tituliranog ophođenja, a svakako i zamenicu vi kao izraz poštovanja. I obratno: potpuno nekorektnu upotrebu svih onih insignija i tutula koje stoje neadekvatno uz neku osobu ili su neprimerene nekoj situaciji. Tako svi postaju gospoda: gospoda kriminalci, gospoda osuđenici... Za to vreme u medijima se obični ljudi oslovljavaju sa ti, što je zaista nedopustivo. Ne znam ko je prvi počeo priču o gospodi kriminalcima i gospodi kontroverznim biznismenima, moguće da su to uradili advokati koji su u ime zaštite svojih klijenata počeli da promovišu tu vrstu ophođenja, kaže za NIN sociolog kulture Zorica Tomić.

I nesporno je u pravu kada su u pitanju mediji i “obični ljudi” i nadasve “stariji ljudi”. U bar dve emisije i na dve televizije (od kojih nijedna nije programskom šemom orijentisana turbo folk kulturi), redovno možemo da vidimo veoma mučno “tikanje”. U emisiji “Ciklotron” na B92 dva Dušana neguju neposredni način ophođenja koji je mogao da deluje čak i šarmantno kada su se zaustavili pred radnicima kod Vukovog spomenika i otpočeli konverzaciju na ti.

- Ako se ti govori starijim osobama, mislim da se iza toga krije neka vrsta simboličkog lapotiranja starijih ljudi ili ljudi koji nisu aktivni u svojim profesijama i da je to produkt jedne turbo kulture koja već više od decenije u našim medijima predstavlja jednu populističku ideologiju i strategiju koja želi da niveliše radnike, kaže Zorica Tomić. Međutim, ona ne isključuje mogućnost da bi tako nešto moglo da se dogodi i univerzitetskom profesoru, pa i njoj. I nimalo joj se ne bi dopalo.

Još mučniju poruku emituje BK televizija u svojoj emisiji “Pre i posle”. Scenario je glamurozan: svako ko je nezadovoljan svojim izgledom može da se prijavi na konkurs i bude jedan od srećnih dobitnika koji će proći niz besplatnih estetskih tretmana. A dok presrećne sredovečne, nekada i starije žene, dobijaju tanje butine, lepši ten i novu frizuru, voditelj Miki Panjković ih časti sa ti i frazama poput “kako si zidana”. Nedostaje samo da ih pljesne po dupetu da bi događaj bio kompletan. Svesne toga ili ne, nalaze se u ulozi građana drugog reda. Čak i ako im ti i često neumesna pitanja sasvim odgovaraju i prijaju, ili su podnošljiva propratna pojava uz skupe poklone koje dobijaju, mediji su odgovorni da takav vid komunikacije spreče.

- Govor sve više – od onoga koji je formiran i formalizovan da bi uvažavao sagovornika

– prelazi u jednu neformalnu formu ili formulaciju, a mediji koji praktično eksploatišu javni prostor sve više favorizuju opušten i spontan način komunikacije. Pri tom se prelazi barijera učtivosti. Nekada se to čini tendenciozno i namerno, a nekada je to samo posledica intimističkog, privatnog i poluprivatnog koje mediji u poslednje vreme eksploatišu. Televizija kao medij odgovara procesima koji su deo stvarnosti i koji pokušavaju da izmešaju javni i privatni, odnosno intimni prostor. Samim tim pokazuje da nije toliko formalan i formalizovan medij, a zanemaruje svoju obrazovnu i kulturnu funkciju. Sa tendencijom simulacije spontanosti, koristi se govor koji je bliži govoru ulice. S jedne strane mediji prate taj proces, s druge ga i proizvode. Ukoliko se tendenciozno obraćate radniku sa ti ili Romu, a neku drugu, recimo, estradnu ličnost oslovljavate sa vi, onda je to tendencija da se proizvede jedan drugi vrednosni model ili da se ponovi vladajući vrednosni model u društvenim odnosima gde su neke grupe marginalizovane i dopušteno je da im kažemo ti, a neke druge uvažene, pa i bez pokrića, kaže Divna Vuksanović.

Da li smo zlobni, nepismeni, nevaspitani, diskriminatorski raspoloženi ili samo neposredni? Sasvim je svejedno jer imamo samo gradacije između loših kategorija. Da krenemo od najblaže – neposrednosti. Pa, time baš i ne treba da se dičimo, kaže Dragan Petrović i dodaje:

- Mi ćemo za sebe uvek reći kako nam je to sjajna vrlina, ali na stepenu na kojem smo skloni da je upražnjavamo, neposrednost ne smatraju svi vrlinom. Naprotiv. Kada bismo poznavali pojam mere u ophođenju, nesumnjivo bismo bili mnogo prihvatljiviji drugima. No, mera i naš karakter su, nažalost, pojmovi koji se međusobno isključuju. I na našu najveću nesreću, oni koji nas zastupaju pred svetom, najčešće su tipični predstavnici vrste.

A da bi se to promenilo, moraju se uspostaviti pravila igre kao što je to urađeno, recimo, u Švedskoj i Finskoj. Lingvistički stručnjak Svenka Savić nudi sledeću mogućnost:

-Dosledna upotreba vi bi trebalo da postoji u institucijama moći, a to su recimo Crkva i Srpska akademija nauka, manje je to rigorozno na Univerzitetu a još manje u parlamentu. Založila bih se da se u javnoj komunikaciji koristi forma vi. Ne da bi se time izražavalo poštovanje već da bi se zamaglila ona druga sfera poznatosti ili intime, da bi se upotrebom vi signaliziralo značenje – sad smo u javnom prostoru. Moj predlog bi bio širenje forme ti, ali da to prati učenje o tome da drugu osobu moramo poštovati na mnogo načina: i jezikom, i ponašanjem. Na taj način forma ti ne bi štrčala kao segment našeg bezobrazluka već bi bila uklopljena u širu filozofiju svakodnevice, a to je – obrati pažnju na drugoga.