Haška premijera

Posle višemesečnog vašara najneverovatnijih spekulacija, jedan od najvažnijih komandanata Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i dojučerašnji premijer Ramuš Haradinaj otputovao je u Hag, u činu koji, kako navode zapadni diplomati, može predstavljati jednu od ključnih prekretnica u već započetom procesu rešavanja konačnog statusa pokrajine. “Nisam kriv. Idem samo malo da se odmorim”, rekao je Haradinaj novinarima u Prištini, svega nekoliko trenutaka pošto je, pritisnut teretom optužbe za ratne zločine, bio prinuđen da podnese ostavku na mesto kosovskog premijera. Uzgred, izgrdio je međunarodnu zajednicu – pre svega Haški tribunal – zbog “političke trgovine” kojom se heroji oslobodilačkog rata OVK poistovećuju sa stvarnim zločincima (Srbima) a sve to zarad stvaranja nacionalnog balansa u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu. “Ja sam čovek Kosova i rado ću se žrtvovati za svoju zemlju. Sada nas više niko ne može zaustaviti na putu ka našem zajedničkom cilju.”

Istovremeno, pozvao je sunarodnike da ne dozvole da im emocije nadvladaju razum, te da ga mirno i dostojanstveno, a sve u cilju dobijanja nezavisnosti, isprate u Hag. Tako je i bilo. Haradinaj je popio kaficu sa šefom UNMIK-a Sorenom Jesen-Petersenom, pozdravio se sa svega nekoliko stotina pristalica i ukrcao u Kforov avion. U iznenađujuće mirnoj Prištini ostali su ožalošćeni Jesen-Petersen i kosovski Albanci kojima će ubuduće biti veoma teško objasniti razloge eventualnog odlaganja odluke o konačnom rešenju statusa pokrajine.

“Wegov odlazak će ostaviti veliku prazninu. Lično sam potresen činjenicom da više neću sarađivati sa bliskim prijateljem i partnerom”, rekao je Petersen, koji je usput širokogrudo nahvalio rad Haradinajeve vlade koja je posle prilično kilavog početka, uspela da na sve strane uputi pomirljive poruke, doskora potpuno nezamislive na burnoj političkoj sceni Kosova. “Kosovo je danas bliže nego ikad pre ostvarivanju svojih aspiracija vezanih za konačni status”, rekao je Petersen.

Reči pohvale na Haradinajevu adresu stigle su od listom svih aktera kosovske političke scene, uključujući i opoziciju koja se žestoko protivila njegovom imenovanju na mesto premijera u jeku istrage o ratnim zločinima. Posle podizanja optužnice i Haradinajeve prinudne abdikacije, tamošnja politička zbivanja su, bar u prvom trenutku, pošteđena značajnijih lomova, čije su najave pratile spekulacije o haškoj optužnici. Kako stvari sada stoje, Haradinaja će na čelu vlade uskoro zameniti Bajram Kosumi, nekadašnji politički zatvorenik i čovek koji slovi za jednog od najoštrijih političkih umova na Kosovu.

Kosumijeva vlada ostaće, međutim, slabija za Ahmeta Isufija, nekadašnjeg komandanta OVK na istoku Kosova, dojučerašnjeg ministra za rad i socijalna pitanja koji je ostavku podneo upravo u znak protesta zbog Haradinajevog odlaska u Hag.

“Za Albance sve ide u pravom smeru. Haradinaj je otišao, a Kosovo je ostalo mirno”, rekao je za NIN zapadni diplomata na radu u Prištini. “Postoje, naravno, grupe kojima se takav razvoj situacije ne dopada, ali su se one, posle sveobuhvatne akcije što kosovskih političara što zapadnih diplomata, uzdržale od akcije bilo koje vrste”, rekao je taj diplomata dodajući da se termin uručivanja optužnice nesrećno podudario sa prošlogodišnjim neredima u kojima je poginulo dvadesetak a ranjeno više stotina ljudi. “To svakako nije bio argument koji bi išao u prilog mirnom rešenju.”

Oči međunarodnih zvaničnika su u nedeljama koje su prethodile obelodanjivanju optužnice mahom bile uprte u nekoliko organizacija koje okupljaju veterane OVK, a koje su prethodno bile označavane i kao idejne vođe nasilja koje je prošlog marta ozbiljno uzdrmalo pokrajinu. Namesto očekivanih masovnih izlazaka na ulice, te organizacije su haške optužbe na račun bivšeg komandanta zapadnog fronta nazvale “uvredom časti albanskih boraca, kojom se njihova dela suštinski izjednačavaju sa srpskim zločinima”.

Istovremeno, velika većina kosovskih Albanaca sklona je prihvatanju teorije da je optužnica protiv njihovog premijera u stvari proizvod pritiska vlasti u Beogradu, te da se navodi haških istražitelja u stvari podudaraju za nalazima njihovih srpskih kolega.

Uzgred, međunarodnim zvaničnicima je prilično jasno predočeno da kosovska javnost nije spremna na dodatne žrtve zarad dobijanja naklonosti Zapada, te da će se međunarodna uprava suočiti sa ozbiljnim nedaćama ukoliko se nastavi ofanziva Haškog tribunala na Kosovu.

Optužnica, čiji sadržaj još uvek nije objavljen, predstavlja dodatno iznenađenje i zbog reči hvale kojima su američki zvaničnici svojevremeno obasipali Haradinajevu spremnost na saradnju tokom rata i nakon njega. Kao komandant zone “Dukađin”, Haradinaj je slovio za najpouzdanijeg zapadnog saveznika na Kosovu, čiji su borci, osim sukoba sa srpskim snagama bezbednosti, veliku pomoć avijaciji NATO pružali i u otkrivanju neprijateljskih položaja. Posle rata, tokom već famozne demilitarizacije OVK u snage za borbu protiv elementarnih nepogoda, Haradinajeve jedinice su se najbrže transformisale u Kosovski zaštitni korpus, zarad čega su mu Amerikanci povremeno opraštali “sitne nestašluke”, poput oružanih obračuna sa rivalskim klanovima na zapadu Kosova. U takvim obračunima, navode poznavaoci tamošnjih zbivanja, ubijeno je i nekoliko potencijalnih svedoka koje bi glavna tužiteljica Haškog tribunala Karla del Ponte rado videla na svojoj strani.

Istovremeno, Haradinaj je odlaskom u Hag na iskušenja stavio i svoju partiju – Alijansu za budućnost Kosova koja, bar privremenim, gubitkom lidera i osnivača u velikoj meri umanjuje svoje šanse za opstanak na burnoj i povremeno surovoj kosovskoj političkoj sceni. Za svaki slučaj, pojačanja koja je NATO u prethodnih nekoliko nedelja uputio na Kosovo, zadržaće se u pokrajini do sredine aprila. Zlu ne trebalo.