19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
(Od dopisnika NIN-a iz Vašingtona)
Sedmog oktobra glasači u Kaliforniji treba, između ostalog, da se izjasne da li bi sadašnji guverner Grej Dejvis (Gradž Davis) iz Demokratske stranke trebalo da bude opozvan i ako se o tome slože, ko od 135 kandidata može da mu bude dostojna zamena. Demokrate su se s pravom nadale da će izbeći opoziv svog guvernera kome se zamera što nije pažljivije upravljao fondovima i što nije bio odlučniji u obračunu sa velikim kompanijama (kao što je, recimo, Enron) koje su najveći krivci za budžetski deficit od oko 38,2 milijardi dolara, nastao uglavnom u vreme energetskog kraha 2000. godine kada je gotovo cela Kalifornija bila danima bez struje.
Samouverenost i kako će se kasnije pokazati pogrešna taktika demokrata, počivala je na solidnom argumentu - niko od kandidata nije predstavljao ozbiljnu pretnju Dejvisu. Republikanci su se gložili između sebe, bogataš Bil Simon (Bill Simon) uspevao je s vremena na vreme da satera u ćošak senatora Toma Mek Klintoka (Tom Mcclintock) kome se najviše zamera što je previše konzervativnih shvatanja. Istovremeno, nezavisni kandidati zapravo su potpuni autsajderi, nemaju ni značajnu podršku glasača ni dovoljno novca da se suprotstave. Iz ove grupe može se izdvojiti eventualno Arijana Hafington (Arianna Huffington), autor dva bestselera, “Marija Kalas: Žena iza legende” i “Pablo Pikaso: Kreator i rušitelj”, kojoj je pripao lavovski deo holivudske finansijske pomoći i čija je glavna zabava da direktnim pitanjima dovede svoje protivnike u nemoguću situaciju.
Međutim, sve se okrenulo naglavačke kada je filmska zvezda Arnold Švarceneger alijas Konan Osvajač, tj. Terminator, na zaprepašćenje svih 7. avgusta u “The Tonight Shonj” (NBC) izjvio da će se i on kandidovati za guvernera. Da stvar bude još gora po demokrate, Švarceneger je momentalno uspeo da privuče pažnju svih medija. Za razliku od Dejvisa koji je šarmantan koliko i zvečarka, Švarcenegeru očigledno nije nelagodno pred kamerama čak ni kada su njegove političke izjave tanje od teksta koji izgovara u filmovima. Dejvis je u očima glasača postao sinonim za gubitnika, a Švarceneger (kakav god bio) za pobednika.
|
Prvi američki opoziv Da Teodor Nelson nije bio tvrdoglaviji od mazge, opoziv Greja Dejvisa, guvernera Kalifornije, bio bi presedan u američkoj političkoj istoriji. Međutim, Nelson je bio toliko uporan da je uložio dve godine manijačkog rada ne bi li video leđa Linu Jozefu Frejzeru (Ldžnn Joseph Fraiser), korumpiranom guverneru Severne Dakote. Prvi Nelsonov izazov bio je da neukim i gnevnim farmerima objasni da se treba boriti protiv Frejzera, velikih industrijalaca, železnice i bankara koji su kontrolisali cene žita i govedine. Niske cene u godinama neposredno po završetku Prvog svetskog rata bile su čisto pljačkanje seljaka i to uz guvernerski blagoslov. Drugi korak koji je Nelson preduzeo bio je da nađe čestite i vredne ljude koji će upravljati Severnom Dakotom pošto Frejzer i njegovi “ljudi od poverenja” budu opozvani. Takvih ljudi Nelsonu je trebalo mnogo, a ovakvu vrstu priče nije bilo lako započeti, jer je Frejzer bio čovek koga se trebalo plašiti ako ništa drugo, onda zato što ima apsolutnu kontrolu nad zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću - uključujući i Vrhovni sud. S druge strane, sve do 1920. godine Nelson nije mogao da nađe čoveka koji bi pristao da bude protivkandidat Frejzeru. Kako bi dobio opštu podršku za opoziv guvernera, Nelson je osnovao komitet koji su činili sedam demokrata i sedam republikanaca. Kada je upoznao advokata (Ragnvolda Nestosa), Nelson je znao da je našao svog čoveka. Narednih meseci nastavio je da prikuplja novac truckajući se uzduž i popreko Severne Dakote, a za to vreme Nestos je prikupljao dokaze o Frejzerovim zloupotrebama, što nije bilo nimalo lako jer je Frejzer imao univerzitetsko obrazovanje (i diplomu), nije pio, pušio, trošio pare na žene ili karte, tako da su mnogi sugrađani verovali da je Frejzer skroman, a ne gramziv čovek. Nestos je 1921. godine na sudu dokazao ne samo Frejzerovu krivicu, već i nezakonito bogaćenje moćne Industrijske komisije i funkcionera Banke Severne Dakote koji su živeli luksuznije nego što je to bilo moguće sa platama od 10 000 dolara. Pošto je snaga njegovih dokaza pobedila, bilo je relativno izvesno da će opoziv Frejzera uspeti. Međutim, Nelson nije hteo da rizikuje i tražio je od Nestosa da obeća ženama aktivnu politički participaciju. Nelson je postao guverner Severne Dakote i održao je obećanje, a zahvalni meštani poklonili su mu za rođendan 1000 galona benzina (deo onoga što je Nelson potrošio tokom dve godine lobiranja) i 200 dolara. Nelson se vratio kući, pokupio porodicu i krenuo niz put koji ga je odveo u Kaliforniju. |
Slušajući savetnike Švarceneger je uspeo da ne zabrlja na samom početku. Lepo se predstavio kao umereni konzervativac koji se zalaže za pravo na abortus, čovek kome homoseksualci ne smetaju. Za razliku od ostalih kandidata, Arnold Švarceneger uspeo je odoleti iskušenju da blati svoje protivnike, naročito Dejvisa. Takođe, potrudio se da osokoli glasače obećavši da će izaći na kraj sa budžetskim deficitom od oko 38,2 milijardi dolara, da će unaprediti školstvo a da pri tome neće povećavati poreze jer žitelji Kalifornije već plaćaju previše. Još da je umeo da objasni kako će sve to izvesti u naredne dve godine - glasači bi shvatili ozbiljno ovog austrijskog imigranta koji je uspeo da dograbi svoje parče “američkog sna”.
Međutim, ubrzo se pokazalo da nema lake pobede i da politički protivnici i mediji umeju da budu i te kako brutalni čak i prema superheroju.
Jedno od prvih neprijatnih iznenađenja Švarceneger je doživeo od Foks televizije koja je negde već iskopala intervju Oui Magazine u kome je 1977. godine Švarceneger priznao da je pušio marihuanu, da je bar jednom učestvovao u grupnom seksu i ko zna šta još. Gotovo istog trenutka na Internetu su se našle slike golišavog Mistera Univerzuma kao i slike sa anonimnom lepoticom - takođe golišavom.
Ovi pokušaji da se Švarceneger kompromituje prethodili su novoj “ne ali da” strategiji Demokratske partije za koju je pitanje ostanka na vlasti u Kaliforniji dobrim delom i pitanje uspeha na predsedničkim izborima 2004. godine. Demokratska partija nastavila je da odgovara glasače od opoziva, ali je istovremeno kao svoj adut isturila Kruza Bustamantea (Cruz Bustamante), Dejvisovog zamenika, za slučaj da do neželjenog opoziva ipak dođe.
Izbor Bustamantea nije nimalo slučajan jer je reč o potomku meksičkih emigranata, koji govori španski koliko i Švarceneger, ali nikada nije zaboravio šta znači brati grožđe po kalifornijskoj žezi i živeti u prikolici u prašnjavoj varošici. Poznat kao tih i koristan čovek koji ume da reši svaki problem, Bustamantea su često potcenjivali jer nikada nije delovao kao čovek s velikim političkim ambicijama. Međutim, ovaj kandidat koji sebe poredi sa kratkonogim, debeljuškastim glumcem Denijem De Vitom koji ne gubi smisao za humor ni kada mu na češlju ostane šaka kose, uvek je umeo da bude na pravom mestu u pravo vreme i što je najvažnije - da iskoristi svaku ponuđenu priliku.
A prilika da Švarcenegera bukvalno ščepa za vrat ukazala mu se kada je Pit Vilson (Pete NJilson), kopredsedavajući Švarcenegerove kampanje, izjavio da je Arnold podržao Predlog 187 kojim je 1994. godine Vilson kao 36. guverner Kalifornije nastojao da ilegalnim emigrantima uskrati pristup javnim službama. U pokušaju da odbrane Švarcenegera menadžeri su se ponovo uhvatili za nesrećni Predlog 187 rekavši da ovaj kontroverzni predlog nije bio protiv Latinoamerikanaca, već svih ilegalnih emigranata u Kaliforniji. Problem je samo u tome što su, prema popisu iz 2000. godine, Latinoamerikanci najbrojniji među ilegalnim doseljenicima u Kaliforniji.
Kako NJashington Post navodi, Švarceneger, koji je obično staložen, ljutnuo se na Vilsona i obećao mu je da će ga, uprkos godinama, isprašiti ako još jednom pomene Predlog 187.
Baš kada se činilo da se Švarceneger “oporavio”, mediji su se “prisetili” da je Švarcenegerov otac samo nekoliko meseci posle anšlusa dobrovoljno pristupio nacističkoj partiji i da je još jedan nacista Kurt Valdhajm (Kurt NJaldheim), nekadašnji generalni sekretar Ujedinjenih nacija i austrijski predsednik, poslao svadbeni poklon Švarcenegeru i Mariji Šriver (Maria Shriver) nećakinji DŽona F. Kenedija - Bustamanteu nije bilo teško da svog glavnog protivnika diskredituje.
Nije mnogo pomoglo ni to što je još pre mnogo godina Švarceneger tražio da Simon Vizental centar (Simon NJeishenthal Center) pobliže ispita prošlost njegovog oca, kada je otkriveno da Gustav Švarceneger nije umešan ni u kakve zločine. Ništa nije pomoglo verovatno zato što su mediji samo istakli da je zahvalni Švarceneger poklonio gotovo milion dolara, ne pomenuvši da je sadašnji kandidat za guvernera 1997. godine od ovog Centra primio Nacionalnu nagradu za vođstvo (National Leadership Anjard). Osim toga, Švarceneger nijednog trenutka nije poricao da mu je Valdhajm jako drag.
Takođe, obelodanjeno je da je Švarceneger već petnaest godina član borda (Advisordž Board) US English, organizacije koja se trudi da nametne engleski kao jedini zvanični jezik u Sjedinjenim Američkim Državama i koja ima veze sa ekstremističkim desničarskim pokretima. To je bio još jedan “dokaz” koji je po mišljenju Šona Volša (Sean NJalsh), Švarcenegerovog portparola, u najmanju ruku “orvelijanski” jer je glupo tvrditi da je nekadašnji austrijski doseljenik, antiemigrant (što u trci za mesto guvernera Kalifornije dobija i prizvuk šovinističkih shvatanja).
Latinoamerikanci su dodatno odobrovoljeni odlukom Greja Dejvisa da ilegalim emigrantima dozvoli da imaju vozačke dozvole, što nije mala stvar ako se ima na umu da je u SAD ovaj dokument omiljeniji čak i od lične karte.
S druge strane, Švarceneger, super heroj akcionih filmova, uprkos ranjivosti nije izgubio nerve ni u sredu, trećeg septembra, kada je jedan ljutiti student Kalifornijskog državnog univerziteta jajetom “ukrasio” njegov sako. Dok se obezbeđenje unezvereno okretalo oko sebe u nadi da će spaziti nevaljalca, Švarceneger je jednostavno skinuo sako i rekao:
“Sada mi ovaj momak duguje slaninu!”
I demokratama i republikancima jasno je da onaj ko osvoji hispano glasove, ima gotovo sve šanse da od oktobra upravlja Kalifornijom, jer Latinoamerikanci čine više od trećine ukupnog stanovništva, odnosno više od šesnaest odsto glasačkog tela ove države SAD. Ono što ne pominju ni jedni ni drugi, jeste da je, prema još nepotvrđenim istraživanjima kretanja raznih ekonomskih faktora, Kalifornija uspela da zaustavi privredni pad i da se polako oporavlja. Jedan od razloga zašto se ova radosna vest ne saopštava žiteljima Kalifornije mogao bi da bude čisto strateške prirode, jer onaj ko uspe u naredne dve godine, tj. do redovnih izbora za guvernera Kalifornije, da ostavi utisak sposobnog, dinamičnog guvernera, ima šanse da osvoji mandat koji se završava 2010. godine.
U Bustamantevom i Dejvisovom štabu nema odmora iako se čini da demokrate imaju prednosti koju politički neiskusni frontmen Republikanske partije tek treba da nadoknadi. I jedan i drugi odlično znaju da za razliku od Švarcenegera koji je stoički izdržao baražnu vatru medija i protivnika, Bustamantea tek čeka suočavanje sa “demonima prošlosti”. Ukoliko republikanci uspeju da ubede glasače kako su demokrate potpuno zavisni od novca interesnih grupa koje su gurnule Kaliforniju u dugove, odnosno velikih sindikata i indijanskih plemena koja po svaku cenu pokušavaju da rašire kockarski biznis, Bustamante neće imati mnogo šanse. Tim pre što je Kruz Bustamante već obećao da će porezi u Kaliforniji biti veći, najveći u istoriji ove države - oko osam milijardi dolara na godišnjem nivou.
