Geta za Srbe i Albance

Nakon više od decenije samostalnosti, slovenačke vlasti, mada nevoljno, konačno su skinule sa spiska zabranjenih tema priznavanje statusa nacionalnih manjina pripadnicima naroda i narodnosti iz bivših republika nekadašnje Jugoslavije koji žive u Sloveniji.

Pod pritiscima institucija Evropske unije, predstavnika manjinskih grupa, stranaka opozicije i retkih intelektualaca, ovaj je problem proteklih nedelja osim unutrašnje dobio i međunarodnu političku dimenziju. Wegovo aktuelizovanje najviše je podstaknuto nedavno objavljenim istraživanjem o položaju Srba, Hrvata, Bošnjaka, Albanaca, Makedonaca i Crnogoraca u Sloveniji. Koliko ih je i kakve teškoće imaju.

Država se odlučila da “progovori” ne pokazujući, međutim, spremnost za značajnije i brže promene. Naprotiv! Pre je reč o veštom političkom manevru sadašnje vlade Slovenije radi potvrde svoje dobre volje nego o nameri da pomenute etničke grupe prihvati kao nacionalne manjine, u skladu sa normativima Evropske unije.

Istraživanje stručnjaka Qubljanskog instituta za nacionalna pitanja naručila je prethodna vlada, a po njenom je nalogu strogim velom državne tajne i skrivano više od godinu dana. Iz mnogobrojnih razloga. Opsežna analiza potvrdila je, naime, između ostalog, da su svih šest etničkih grupa iz drugih bivših YU republika potisnute u Sloveniji na ivicu društvenih zbivanja. Žive skoro u getima, većinom u “svojim” zgusnutim naseljima, lišeni osnovnih prava manjina.

U Sloveniji je 1992. ostalo oko 170 000 pripadnika naroda i narodnosti sa ostalog prostora federacije čije je krvavo razbijanje tada već započelo. Više od 90 odsto slovenački su državljani, ali još uvek bez prava nacionalnih manjina. Nemaju svoje škole, štampane i elektronske medije, niti im država daje finansijska sredstva da očuvaju identitet. Prepušteni su sami sebi, skromnim mogućnostima i nadanjima uz pomoć osiromašenih matičnih zemalja.

U novoj državi na sunčanoj strani Alpa za njih se do sada malo šta promenilo. Nastavljena je stara praksa ignorisanja dođoša putevima bratstva i jedinstva. Kolektivna neprepoznatljivost i obespravljenost ostale su im bolna svakodnevica, a asimilacija sve ozbiljnija realnost – ističe analiza. Naročito u poređenju sa Mađarima (6 243), Italijanima (2 258), donekle i Romima, koje jedine, po za sada važećem principu autohtonosti (tradicionalnosti) Ustav Slovenije priznaje kao nacionalne manjine. Iako ih je višestruko manje od Srba, Hrvata i Bošnjaka.

Najbrojniji su, prema poslednjem popisu stanovništva, Srbi (38 964), zatim Hrvati (35 642), Bošnjaci (21 542), Albanci (6 186), kojih je dvostruko više nego pre deset godina, Makedonci (3 972) i Crnogorci (2 667). Odlučno žele da sačuvaju svoje identitete kao nacionalne manjine, iako oprezno to nagoveštavaju već godinama. Uprkos svim zalaganjima, nisu u Sloveniji izborili status primeren normama Evropske unije, što je jedan od glavnih argumenata njihovih zahteva.

Iako Konvencija Veća Evrope o zaštiti nacionalnih manjina, čiji je potpisnik od 1998. i Slovenija, među osnovnim merilima priznavanja nacionalnih manjina uvažava takođe njihovu mnogobrojnost, zvanična Qubljana uporno poštuje samo autohtonost. Čak ni to uvek – kao, na primer, u slučaju Belokranjskih Srba, starosedelaca. Opravdava se nemogućnošću podele na ranije i kasnije doseljene!?

Opomenu Vladi Slovenije da pokrene sa mrtve tačke problematiku manjina uputio je nedavno i komesar za ljudska prava pri Veću Evrope Alvaro Žil-Robles. Ne skrivajući ljutnju, usred Qubljane zahtevao je da se obelodani pomenuta analiza i započnu javne rasprave, naglasivši da Slovenija mora da promeni okoštali stav prema svima. Bio je to jedan od dosad najžešćihšamara njenoj demokratiji u povoju.

Bitan je i stav matičnih država. Wihova su zalaganja do sada bila više skromna nego ohrabrujuća, saglasni su predstavnici svih šest grupa naroda i narodnosti neslovenaca.

Tek započeto otvaranje teme o položaju “novodobnih” manjina u “deželi” u stvari je svojevrsno pipanje pulsa. Ni činjenicada je doskora najuticajniji levo-srednji politički blok stao na stranu marginalizovanih, a vladajuća desničarska koalicija, predvođena Slovenačkom demokratskom strankom Janeza Janše, prinuđena na popuštanje, nisu još uvek dovoljni da se savlada tradicionalni otpor znatnog dela slovenačke javnosti.

Igor Šaranović