U znaku kataloga

Katalog je danas neizostavni pratilac svake izložbe, pa su dosadašnja česta kašnjenja kataloga ili njegova pojava čak i posle završetka beogradskog Salona arhitekture bili predmet oštrih kritika. Na iznenađenje i zadovoljstvo brojne publike, svečano otvaranje ovogodišnjeg Salona održano je uz prezentaciju izvanrednog izložbenog kataloga. Realizovana u lepoj grafičkoj opremi i kvalitetnoj štampi, ova publikacija, uz tri dobra uvodna teksta, pruža posetiocima i medijskim poslenicima detaljne informacije o izloženim delima i njihovim autorima, a istovremeno ostaje kao trajni zapis o najznačajnijim događajima u našoj arhitekturi tokom protekle godine.

Veliko interesovanje za čin otvaranja i uvećana svakodnevna posećenost, govore o sve primetnijem značaju i ugledu ove arhitektonske smotre. Otuda je razumljivo što nagrade i priznanja Salona, koje dodeljuje jednomandatni žiri, izazivaju pažnju opšte i, naročito, stručne javnosti. Ovog puta ulogu ocenjivača imali su profesori Arhitektonskog fakulteta D. Marušić, P. Arsić i M. Timotijević i istaknuti arhitekti M. Musić i Z. Radojičić.

Poslednjih godina se događa da najbolje delo sa NIN-ove godišnje liste najuspešnijih ostvarenja dobije i glavnu nagradu Salona. Tako je i ovom prilikom GRAND PRIX dobila stambena zgrada u Tepićevoj ulici na Dedinju arhitekata Dejana Miljkovića i Jovana Mitrovića, predstavljena posebnim osvrtom u NIN-u od 16. decembra i u okviru liste “Deset najboljih” u broju od 6. januara. Da ne bismo ponavljali tada date ocene, reći ćemo samo da je reč o delu dostojnom ove cenjene nagrade.

Dobitnik jednog od osam žirijevih priznanja, planinska kuća “Pejović” na Povlenu arh. Blagote Pešića (takođe data i komentarisana na našoj listi) bila je po svojim vrlinama nesumnjivo glavni takmac pobedniku. Ostala priznanja u kategoriji izgrađenih objekata sasvim zasluženo su pripala Jovanu i Ružici Sarić za stambeni objekat u Podgorici, Ranku Tomiću za Konak manastira Svetog Arhangela u Prizrenu, Goranu Vojvodiću i Grozdani Šišović za enterijer “Shonjroom EPM” u Beogradu i timu J. Janjić, N. Jeremić, G. Trivanović i R. Šterić za Tržni centar “Tempo” na Vilinim vodama. U kategoriji projekata priznanja su dobili Sonja Radović za urbanu i ambijentalnu rekvalifikaciju reke Morače u centru Podgorice i tim S. Vesnić, V. Milenković, T. Stratimirović, S. Marlović i M. Mirosavić za Arheološki park na Malti.

Za razliku od prethodnih, ova godina je obilovala raznovrsnim stručnim publikacijama, a žiri je dao primat “Enciklopediji arhitekture” Slobodana Maldinija. Ova po mnogo čemu neobična dvotomna knjiga zaslužuje poseban osvrt, a ovom prilikom mi bismo samo izrazili čuđenje što je žiri Salona, koji ima za prevashodni cilj afirmaciju i unapređenje srpske arhitekture, izrekao izuzetne pohvale delu u kome nismo našli ništa o srpskoj arhitekturi u poslednja dva stoleća.

Među delima izvan žirijskih priznanja izdvojili bismo dve stambene zgrade u Beogradu Milutina Geca, kuću “Šaponjić” u Beogradu Jelene Ivanović-Vojvodić i Vasilija Milunovića i Salon Tojota u Banjaluci Branke Tmušić i Branislava Stojanovića.

Ovogodišnji salon je svojim srednjim kvalitetnim nivoom za nijansu nadmašio onaj prethodni, a na ideološkom planu uočljivo je sve izrazitije pomeranje stilskog putokaza od postmoderne i “high-tech”-a ka neomoderni. I dalje je primetan izostanak većih graditeljskih poduhvata, što je i razumljivo u našim kriznim ekonomskim uslovima. U tom smislu za nas je bilo iznenađenje što ovde nije prikazana Beogradska arena, koja svojim građevinskim obimom i uloženim sredstvima na neki način prkosi našem investicionom siromaštvu.

Među najavljenim propratnim događajima najveću pažnju privlače gostovanja poznatog evropskog arhitekte (rođenog u Beogradu) Borisa Podreke i režisera Emira Kusturice, autora pitoresknog naselja na Mokroj gori.