Rusiji ne odgovara nezavisno Kosovo

Boris Šmeljov, direktor Centra komparativnih političkih istraživanja u Moskvi

Nalazimo se pred velikim tragičnim događajima na Balkanu. Kosovo je politički i istorijski ćorsokak, a Zapad je počeo da rešava nerešive probleme, smatra Boris Šmeljov, direktor Centra komparativnih političkih istraživanja u Moskvi. Nezavisno Kosovo značilo bi nestabilnost na Balkanu i u celoj Evropi, tvrdi on komentarišući očitu sklonost Zapada da Kosovu da samostalnost.

- Evropa i NATO su veoma naivni kad misle da će albansku naciju moći da drže pod

kontrolom. To je mlada i veoma agresivna nacija. Albanci znaju šta hoće i spremni su da ginu za to. Amerikanci to ne shvataju i nisu spremni na žrtve. Međusobna ljubav trajaće dok ne padne prva krv. Dovoljno je da sutra neki ekstremisti dignu u vazduh dva autobusa sa američkim ili britanskim vojnicima i da oni odu otuda. Situacija na Kosovu je toliko napeta da ni Zapad nije u stanju da je drži pod kontrolom. Nezavisno Kosovo je put do Velike Albanije u kojoj bi bile sadašnja Albanija, Kosovo, deo Makedonije, deo Crne Gore i deo južne Srbije. Na teritoriji Evrope pojavila bi se jedna veoma agresivna država, koju, ako uđe u NATO, niko ne bi mogao da zadrži. To bi bio sudar dve kulture i uzrok stalne nestabilnosti na Balkanu.

Koje greške Zapad pravi na Kosovu?

- Zapad sve posmatra sa svoje, racionalne, tačke gledišta, a nije svestan da tu ima mnogo iracionalnog, da je to sasvim druga kultura koja je spremna, ako treba, da za svoju ideju digne u vazduh celu Evropu. Smenivši Miloševića Zapad je preuzeo odgovornost za rešavanje problema ne shvatajući njegovu veličinu i specifičnost.

Srpska ponuda Albancima je “više od autonomije, a manje od nezavisnosti”. Smatrate li da je to rešenje?

– Ne, nije rešenje. S natalitetom koji imaju, Albanci bi brzo progutali pola Srbije i Crne Gore. Srbija mora pristati na podelu Kosova. Sa političke, strateške i ekonomske tačke gledišta Kosovo za Srbiju ne igra veliku ulogu. Uostalom, šta je alternativa? Sami Kosovo ne možete da zadržite, nazad ga vratiti ne možete, rat je nemoguć… Bolje je da dobijete nešto nego ništa. Uostalom, imate i iskustvo – svojevremeno je Karayiću nuđen kompromis u Bosni, nije pristao i šta je dobio? Samo je izgubio.

Ruski mirotvorci su napustili Kosovo. Ima li Rusija još uvek svoje interese na Balkanu?

- Ruski interes je jaka, uspešna, napredna Srbija. Ne ona Miloševićeva, i ne Šešeljeva. Ona može da postane jaka samo ako se odrekne dela Kosova. Reka Ibar treba da postane granica jer je u severnom delu ipak ostalo srpsko stanovništvo. Srpski političari treba da skupe hrabrost i da to objasne narodu. Da prestanu da troše energiju na Kosovo i ulože je u ekonomski napredak zemlje, u rešavanje socijalnih problema.

Da li je to i ruski zvaničan stav?

- Zvaničan stav izrazio je predsednik Putin kad je predložio održavanje međubalkanske konferencije. To se još nije dogodilo, ali Kosovo može biti proglašeno nezavisnom državom samo na sastanku Saveta bezbednosti. Rusija nikad neće staviti svoj potpis ni na kakvo rešenje ako ne budu uvaženi njeni stavovi. A jedan od njenih stavova može biti upravo održavanje konferencije na kojoj će se doneti odluka. Rusiji ne odgovara da Kosovo dobije nezavisnost zato što će to biti moćni presedan za situaciju u svetu i za samu Rusiju. Mi imamo Čečeniju, na Kavkazu imamo Nagorno Karabah, tu su Pridnjestrovlje i Abhazija. Samostalnost Kosova stimuliše separatističke tendencije i u nizu drugih zemalja – u Kurdistanu, Tibetu, Baskiji…

Može li se desiti da Zapad izvrši pritisak na Putina, kao svojevremeno na Jeljcina, i da on, ipak, pristane na drugačije rešenje?

- Mislim da je to vrlo malo verovatno. Pristanak Rusije na nezavisnost Kosova stvara Rusiji mnogo problema. Ne vidim šta bi to Zapad mogao da ponudi Rusiji da na to pristane. Mnogo se promenilo od 1999. Rusija je ekonomski neuporedivo jača i može da insistira na svojim interesima. A nezavisno Kosovo ne odgovara ni Evropi, jer bi u tom slučaju bilo konačno jasno da su jedna neevropska kultura i neevropska agresivnost pobedile trulu evropsku kulturu koja je navikla na kompromis, koja nije spremna da se bori i koju je lako pobediti.