Povratak Rusa na Bliski istok

Predsednik Putin prvi je šef Kremlja koji je, posle četiri decenije, posetio Egipat i prvi koji je ikada posetio Izrael i okupirane palestinske teritorije. Već po tome je njegov put na Bliski istok bio istorijski. Međutim, bio je to i pokušaj da se povrati izgubljeni deo istorije i međunarodne pozicije Rusije.

Putin želi da na Bliskom istoku vrati Rusiji aktivnu ulogu, ali – u izmenjenim međunarodnim okolnostima – drukčiju od one koju je nekad imao Sovjetski Savez. Ako je Sovjetski Savez u stalnom arapsko-izraelskom sporu uglavnom bio saveznik Arapa, Putinova Rusija želi saradnju i sa Arapima i sa Izraelom. Ali i nešto što Sovjetski Savez uglavnom nije imao: posredničku ulogu u mirovnom procesu na Bliskom istoku.

Istina, Rusija je – zajedno sa SAD, EU i UN – u takozvanom posredničkom “kvartetu”, koji miri Izrael i Palestince, ali je njena uloga u toj formaciji pre formalna, da bi se uspokojila palestinska strana, nego nezaobilazna. Rusija se posle hladnog rata našla na Bliskom istoku na margini, iza zapadnih sila.

Putin je krenuo od Egipta, gde se, oduvek, otvaraju glavna vrata za ulazak u arapski svet. Najavio je zato da je ta poseta “početak direktnog dijaloga sa arapskim zemljama”. Poslednji šef Kremlja koji je, pre njega, boravio u Egiptu, bio je Nikita Hruščov, kada je 1964. pustio u pogon jednu fazu hidrocentrale na Asuanskoj brani, građenoj uz sovjetsku pomoć. U to, Naserovo vreme, u Egiptu je bilo oko 20.000 sovjetskih vojnih savetnika. Kasnije, nakon arapsko-izraelskog rata 1973, predsednik Sadat je usmerio zemlju prema Americi. A pod Mubarakom Egipat je, zbog svog strateškog položaja, postao drugi po značaju, posle Izraela, primalac američke ekonomske pomoći.

U Kairu su Putin i Mubarak razgovarali o ponovnom zbližavanju dve zemlje u novim uslovima, unapređenju ekonomske saradnje, Iraku, Libanu, Siriji, reformi UN i izraelsko-palestinskim odnosima. Ruska štampa piše da je Mubarak bio dragocen informator svom gostu o odnosima između Izraela i Palestinaca, kao i o stanju među samim Palestincima posle smrti Jasera Arafata i izbora novog lidera Mahmuda Abasa.

Verovatno je otvoreni razgovor sa Mubarakom podstakao Putina da u Kairu obelodani svoj predlog o održavanju jedne međunarodne konferencije o Bliskom istoku, na jesen u Moskvi, kad se Izrael – kako to nalaže plan poznat kao “Mapa mira” – povuče iz pojasa Gaze, a Palestinci razoružaju svoje militantne grupe. Bile bi, po Putinovoj zamisli, pozvane sve zainteresovane strane, uključujući i “kvartet” medijatora.

Bio je to probni balon pred Putinovu posetu Izraelu. Predlog su podržali Palestinci, dok su ga SAD i Izrael ocenili kao “preuranjen”. Izraelci sumnjaju u spremnost Palestinaca da ispune svoje obaveze, a Amerikanci slute, premda bez preterane zavisti, da Rusi, u nastojanju da na Bliskom istoku ispolje veću inicijativu, donekle podrivaju njihov mirovni plan.

Nagovešteni su kompromisi. Kondoliza Rajs smatra da bi se, povodom proslave 60-

godišnjice od pobede saveznika u Drugom svetskom ratu, 8. i 9. maja u Moskvi, mogao sastati “kvartet” na nivou šefova diplomatija. Iz Putinove pratnje došlo je tumačenje da se pod moskovskom mirovnom konferencijom nije ni zamišljao samit, nego pripremni skup.

U Izraelu je Putin dočekan srdačno, kao prijatelj jevrejske države u kojoj živi i milion iseljenih ruskih Jevreja. Predsednik Moše Kacav podsetio je da je Moskva nekad podržala stvaranje Izraela, pa je čak hvalio i ulogu Crvene armije u pobedi nad fašizmom, a premijer Arijel Šaron, i sam ruskog porekla, uputio je gostu nekoliko reči dobrodošlice na ruskom. Samo je deo štampe optužio Putina da “podržava neprijatelje Izraela (Iran i Siriju) i da vodi dvostruku igru” (“Maariv”).

Razgovaralo se, sem o unapređenju bilateralnih odnosa, o Iranu, Siriji, Palestincima, borbi protiv terorizma, ruskom antisemitizmu i borbi protiv njega, ali ne – na opšte iznenađenje – i o izručenju ruskih oligarha jevrejskog porekla, koji su u Rusiji krivično gonjeni zbog finansijskih mahinacija, a koji su u Izraelu našli utočište, postavši u međuvremenu i izraelski građani. Šaron je pre Putinovog dolaska rekao da izručenja optuženika neće biti i Rusi su to, zasad, prihvatili.

Putin je u Jerusalimu bio dvostruki garant: da Iran, kao kupac ruske mirnodopske nuklearne tehnologije, neće doći u posed atomskog oružja, od čega Izrael – i sam, po mnogima, nuklearna sila – preterano strahuje, i da ruske rakete kratkog dometa, koje treba da kupi Sirija, neće ugroziti izraelsku bezbednost. Rusko oružje, tvrdi Putin, ni u kom slučaju ne može da poremeti ravnotežu snaga na Bliskom istoku. Wegov argument: na bliskoistočnom bazaru oružja Rusi godišnje zarade jedva pola milijarde, a Amerikanci 6,8 milijardi dolara.

Povratak Rusa na Bliski istok očito nije spektakularan. Izgleda da Moskva, realno, nije više ni očekivala od postignutog.