Četke i metle

Nadam se da je predsednik Tadić otpušten sa VMA, gde je protekle nedelje bio podvrgnut rutinskoj operaciji na sinusima i u vezi s devijacijom nosa. Nisu to nikakve smrtonosne bolesti, ali su, svejedno, neugodne, izazivaju glavobolje i zamor. U zdravstvenom smislu odobravam ovaj njegov korak.

Ali, moguće je da predsednik Tadić benigne zdravstvene probleme koristi kao “originalno” političko sredstvo. Ima neke zakonomernosti u njegovom čestom pribegavanju azilu bolnice. Jer, ovo mu nije bio prvi put. Pitanje je zašto se predsednik, koji deluje zdravo kao dren (višak kilograma ćemo zanemariti), prepušta u ruke lekarima baš tada kada se prepušta, umesto da je to učinio juče ili odložio za sutra?

A to se, nekim slučajem, uvek dogodi kada se od njega očekuje da radi svoj posao, da rešava nekakve probleme u funkcionisanju države. Neki zlobnik će sigurno doći na pomisao kako se, ovog puta, Tadić sklonio u krevet na Banjici pred velikom vodom iz Rumunije i zato što je onaj pukovnik bio vezan lancima u Bugarskoj. Ne.

Predsednik se setio svojih bolesnih sinusa kako bi uzeo predah od novinarskih pitanja na temu abrova o pregovorima za ulazak DS u vladu. I Koštunica i on su takvu mogućnost demantovali, uz olakotno saznanje da se međusobno često sastaju. Osim toga, vest o (delimičnom) povratku DS-a na vlast lišena je svakog realnog osnova. Premijer, koji ionako ima dosta problema sa nekim članovima sopstvene “neprincipijelne koalicije”, jeste svakako protiv te opcije, dok, s druge strane, Tadić i DS kao svoje preduslove za pridruživanje vladalačkom timu traže da im se unapred garantuje mesto potpredsednika vlade i da dobiju resore najvažnijih ministarstava (imaju i konkretne kandidate: Vlahović, Đelić, Kori Udovički), što bi, ukoliko bi im se udovoljilo, Koštunicu svelo na formalni, protokolarni status, a to samo još više osnažuje njegovu odbojnost prema toj utopijskoj kohabitaciji.

Sva je prilika da DS namerno cilja “visoko” kako bi bio odbijen. Ta stranka, prosto, ne želi da uđe u ovu vladu. Wena ambicija je da vladu obori. Sam Tadić je to potvrdio, rekavši da će poslanici DS-a glasati za opoziv vlade kada se tema o njenom dosadašnjem radu nađe na skupštinskom dnevnom redu. Nema zamerke. Cilj svake opozicione partije, pa tako i DS-a, jeste da postojeća vlada padne. Ali, ipak, reč je o problematičnom projektu.

Najpre otud što on podrazumeva jednokratnu koaliciju sa SRS-om. Čak i u takvim okolnostima “opozicioni lobi” ili “kokus” ne raspolaže dovoljnim brojem “poslaničkih kartica” da bi ozbiljnije naudio vladi Vojislava Koštunice. Uspeh bi bio moguć tek uz podršku “spavača”, disidenata iz stranaka vladajućeg bloka, koje – priča se – kontroliše B. Karić, a to bi, na duže staze, kao i na 110 metara s preponama, urušilo imiy DS kao “vodeće partije” tzv. demokratskog bloka. Najzad – ali nikako ne na kraju – valja računati i sa određenim otporom “međunarodne zajednice”, koja je, ocenjujući pozitivno Studiju o izvodljivosti našeg priključenja EU, iskazala poverenje u vladinu politiku, kako u pogledu njenih “evropskih integracija”, tako i uopšte. Izgledalo bi da DS, obarajući je, kažnjava ovu vladu zato što je ostvarila ono što je pri samom vrhu programskih ciljeva samog DS-a.

No, uzmimo da je sve moguće. Dakle: vlada pada, novi izbori. Ti bi izbori bili najveće iskušenje baš za DS. Lideri ove partije su zavedeni rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, te su sve više robovi sopstvenog rejtinga. Opasna iluzija. Demokrate iz Krunske ulice iskazuju krajnju ravnodušnost u odnosu na mogućnost da kazaljka tog rejtinga može promeniti smer. Kao što odbacuju pomisao da, bez obzira na rejting, oni ni izbliza neće osvojiti dovoljan broj mandata kako bi samostalno formirali novu vladu. Svaka nova vlada će ovde nužno biti koaliciona. To je dobar znak našeg demokratskog statusa.

Ali, s kim bi to DS mogao ući u koaliciju? Sa radikalima? Sa Karićem? Sa socijalistima? Ne verujem da će im se bilo koja mogućnost naročito dopasti. Još manje će se dopasti tim potencijalnim koalicionim partnerima. I oni će takav svoj stav eksplicitno demonstrirati tokom eventualne predizborne kampanje. Neće u tome biti usamljeni, jer će i stranke koje su danas na vlasti – nekima su od njih, uzgred budi rečeno, pune gaće u strahu od izbora – zdušno podržavati tu “negativnu kampanju” u odnosu na DS. Sasvim otvoreno: ponovo će isplivati na površinu političke scene sve ono što je sada ispod tepiha.

Evo samo nekoliko “lepljivih pitanja” u odnosu na “nasleđe” DOS-a, u čijoj je vladi DS bio “odlučna pokretačka snaga”, trošeći 90 odsto vlasti uz jedan posto podrške: afera sa potpredsednikom vlade koji je detektovan kao strani špijun, mešanje marginalnih činovnika u poslove tajne policije, glasanje iz Soluna i Bodruma, oduzimanje mandata poslanicima DSS-a, koji nisu vraćeni ni posle odluke Ustavnog suda, kršenje ustavnih odredbi u zavođenu “vanrednog stanja”, umešanost članova “organizovanog kriminala” u policijske istrage, pribavljanje priznanja upotrebom neprimerne fizičke sile, račun o pojedinim slučajevima privatizacije, prodaja šećerana za tri evra...

Sve ovo otuda što se DS nije baš pretrgao u poslu “čišćenja kuće”, osim što je iz svojih redova isključio samozvane članove nelegalne liberalno-demokratske frakcije, no i to uglavnom u cilju suzbijanja unutarstranačke konkurencije. U tom smislu, Čeda i Leka igraju pošteno. Samo što to ispada na njihovu štetu, bez obzira na podršku nekih medija. S druge strane, pak, sve je ostalo isto. Pa će, tako, DS morati da smisli način kako da parira optužbama konkurentskih partija. Bojim se da od toga neće biti ništa, osim pada rejtinga DS-a. Najpre zato što nikome iz “demokratskog bloka”, a najmanje DS-u, ne odgovara da se točak istorije vrati, da sve opet bude kao pred izbore iz 2003. godine.

Tadiću i drugovima – mada to oni neće da shvate – najviše odgovara postojeća situacija. Situacija, u svakom slučaju, nije idealna. Ali je, što se tiče DS-a, veoma ugodna: briga ove partije prešla je na drugoga, ona je lišena svake odgovornosti u smislu dileme “kud plovi ovaj brod”, a sme da laje. Samo neka se time suviše ne zanosi.

Vreme koje je pred nama treba iskoristiti: metlu u šake!