Srećan 200. rođendan

Pominjanje nečijeg 200. rođendana možda izgleda smešno, iako bi mnogi među nama voleli da jednog dana baš oni budu primaoci lepih želja za takav jubilej. A zašto i ne bi? Oduvek je bilo osoba koje su živele 120 ili 125 godina, a da se u mladosti ni po čemu vidljivom nisu razlikovale od ostalih. Čovek stari po genetski planiranom programu, a kad izgubi sposobnost i potrebu za parenjem i reprodukcijom, što se vremenski poklapa sa osamostaljivanjem i polnim sazrevanjem sopstvene dece, nepotreban je za produženje i očuvanje vrste i – po prirodi stvari – nestaje.

U zrelim godinama, uglavnom se umire zbog bolesti krvnih sudova uslovljenih pogrešnom ishranom i zbog kasno otkrivenog raka. Što se duže živi, to je veća akumulacija grešaka, tj. mutacija u procesu obnavljanja prestarelih i istrošenih ćelijskih tkiva, koje na kraju stvaraju rak. Postoji biološko pravilo po kome se svakih deset godina broj karcinoma udvostručava.

No, kako ljudski život više nije pod pritiskom prirodne selekcije, upravljanje njegovim trajanjem preuzela je nauka. Od kraja prošle godine naučni časopisi i Internet preplavljeni su ponudama za učlanjenje u fondaciju Ansari X koja se namerila da nezavisno od bilo koje svetske države reši “problem starosti i smrti”. To i ne bi bilo tako zapaženo da se ne radi o fondaciji koja je 1996. godine raspisala nagradu od 10 miliona dolara za onog ko prvi uđe u Zemljinu orbitu privatno konstruisanim avionom. Nije prošlo ni osam godina, a Amerikanac Bart Ratan ispunio je tražene uslove i dobio obećanu nagradu. Tako je dokazano da za velike projekte nije potrebna država.

Zaustavljanje starenja je, sasvim izvesno, najprivlačniji svetski projekat, te je Ansari X pred kraj prošle godine osnovao Institut za biomedicinsku gerontologiju i, koliko je poznato, na saradnju je pozvao sve one koji udvostručavanje dužine života vide kao realnu budućnost. Uključeni su i istraživači koji pripadaju naučnom “mejnstrimu” i koji su spremni da svoj naučni ugled stave na kocku i pridruže se “projektu besmrtnosti” čijem bi cilju pozavideo i sam Žil Vern. U svetu biologa mnogi misle da Ansari X nikada ne bi ušao u tako neverovatan poduhvat da nije na tragu nečemu što je podložno genetskom inženjeringu, tj. biotehnološkoj manipulaciji onih gena koji diriguju dužinom ljudskog veka, dok drugi misle da nauka o besmrtnosti i nije nauka nego obično fantaziranje. Stvari su postale još zanimljivije početkom ove godine kada je u Ansari X došao čovek po menu Roj Karcvejl koji je 1980. godine ostao upamćem po tvrdnji da će ondašnji rudimentarni Internet, tj. vladina mreža za komunikacije, za dvadeset godina postati globalni i najvažniji sistem za razmenu informacija, ali i kao dobitnik Američke nacionalne nagrade za tehnologiju, pošto je izumeo ravno ležište skenera. U svojoj novoj knjizi “Fantastično putovanje: živi dovoljno dugo da bi živeo večno”, ( Radž Kurznjeil & Terrdž Grossman “Fantastic Vodžage: Live long enough to live forever” Rodale Books, US) Roj Karcvejl zajedno sa svojim koautorom, nutricionistom, predviđa da je sledeći veliki svetski naučni korak pobeda nad smrću. U svojoj knjizi nigde ne kaže koliko će on dugo živeti, ali tvrdi da u sledećih stotinak godina ne planira sopstveno umiranje.

Ukoliko se malo vratimo unazad, ne više od 10 do 15 godina, videćemo da su se u nauci dogodile neverovatne stvari. Učvrstile su se bio i nanotehnologija koje manipulišu genima. Na primer, nanorobot, dugačak 3 mm, proizveden prošle godine u Kineskoj akademiji nauka, slobodno putuje krvnim sudovima i razgrađuje nataložene naslage derivata holesterola u njihovoj unutrašnjosti.Izdvajanje sekvencija dezoksiribonukleinske kiseline (DNK), svojevremeno strašno skup postupak, već desetak uzastopnih godina, pojeftinjuje za oko 50 odsto po godini. Napredak u biotehnologiji, odnosno genetičkom inženjerstvu, postaje mnogo jasniji u svetlu činjenice da je za sekvencionisanje DNK iz virusa SIDE bilo potrebno 15 godina, a da sekvencionisanje SARS-a, prošle godine, nije trajalo duže od 30 dana.

Roj Karcvejl i njegov kolega Teri Grosman tvrde da se život već danas može produžiti i do 100 godina, pod uslovom da se koriste sva raspoloživa sredstva za očuvanje odlične fizičke kondicije i da se primenjuju svi testovi, uključujući genetičke, kako bi se otkrio rak u najranijem stadijumu razvoja. Roj Karcvejl s ponosom ističe da svakodnevno uzima 250 vrsta dodataka svojoj hrani, uključujući alfa-lipoičku kiselinu, ekstrakte raznih zrnastih biljaka, N-acetilsalicil i surutku, ginko bilobu, acetil-karnitin kao i vinpocetin kojim poboljšava rad svog mozga. Takođe, jedanput nedeljno prima intravensku infuziju fosfatidilholina 4, koji podmlađuje telesna tkiva tako što poboljšava stabilnost ćelijskih membrana. Sve vrste alkohola i kafa zabranjeni su ukoliko se želi večni život, kaže poznati futurolog.

Pored Reja Karcvejla, na svetskom frontu, na kome se traži pobeda nad smrću, dominira i Obri de Grej, kompjuterski programer, čovek neobičnog izgleda, sa bradom do pojasa, koji organizuje stručne kongrese (ovog septembra, u Kembridžu, održaće drugu konferenciju o starenju) i čini sve da obezbedi 100 miliona dolara, koliko je za bazična naučna istraživanja potrebno njegovom Institutu za biomedicinsku gerontologiju. Naučni cilj De Greja svodi se na pronalaženje uzroka starenja i oštećenja ljudskih ćelija, kao i na pronalaženje načina za zaustavljanje tih procesa.

Na pitanje – šta kaže na život od 200 godina, DŽej Ošlanski, biodemograf sa Univerziteta Ilinoj u Čikagu, ističe da pored tela postoji i duh i da nikada ne bi želeo produženje svog života uz infuzije i mnogobrojne dodatke hrani, a uz oduzimanje uobičajene jutarnje šolje tople kafe i večernje čaše hladnog viskija.

Momčilo B. Đorđević

(Autor je profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu)