Štazi na srpskom

Nemačka vlada napravila je presedan u suočavanju sa delima tajnih policija kada je 1992. otvorila za javnost dokumentaciju ozloglašenog Štazija, Službe za državnu bezbednost nekadašnje Demokratske Republike Nemačke i stožera Socijalističke jedinstvene partije. Odnedavno, međutim, na Internet sajtu odeljenja pri nemačkoj vladi koje brine o ovim spisima, sve o Štaziju, njegovom krahu i dosijeima dostupno je i na srpskom jeziku. Portparol Službe za dokumentaciju Štazija Kristijan Bos kaže za NIN da nije poznato da li dokumentacija sadrži i dosijea građana Srbije i Crne Gore, jer se o tome nije vodila posebna istraga, te da ideja o prevođenju stranice na srpski ima druge korene.

- Znamo da u postsocijalističkim društvima u istočnoj i jugoistočnoj Evropi postoji potreba za diskusijom o suočavanju sa prošlošću. Nemački primer je uvek interesantan društvima koja pokušavaju da pronađu sopstveni način da prevaziđu ovaj problem. Tako da smo nedavno posetili Beograd, učestvovali na konferenciji i sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem i premijerom Vojislavom Koštunicom razgovarali o ovoj temi.

Raspuštanje Ministarstva za državnu bezbednost bilo je u jesen 1989. jedan od glavnih zahteva demonstranata. Ipak, prema podacima sa vašeg sajta, najviše su u Nemačkoj za analizu diktature zainteresovani oni koji su te godine bili još deca. Da li državljani drugih zemalja imaju pravo na uvid u dokumenta?

- Bilo ko može da zatraži uvid u sopstveni dosije, na način koji je propisala Služba za dokumentaciju. Više od milion Nemaca je to učinilo do sada. Tokom mirne revolucije 1989. godine insistiralo se na očuvanju i otvaranju dosijea za javnost da bi se nekako stekao uvid u prošlost. Mnogi su se plašili novih građanskih nemira, ali ne zadugo, kaže Bos.

Zakon o dokumentaciji Službe državne bezbednosti iz 1992. godine regulisao je otvaranje arhiva. Na sajtu Službe za dokumentaciju stoji da se u spisima tadašnjeg Ministarstva za državnu bezbednost mogu pronaći izveštaji o ljudima koji su za Štazi uhodili i izdavali svoje sugrađane, ali i primeri građanske odvažnosti i čežnje za slobodom, te da je veoma vidljivo kako je zastrašujuće delovao diktatorski aparat. Jer Služba državne bezbednosti Istočne Nemačke imala je devedeset hiljada stalnih i preko stotinu sedamdeset hiljada “povremenih” saradnika. Osim na srpskom stranice sajta Službe za dokumentaciju Štazija moguće je čitati i na engleskom, francuskom, španskom, ruskom, poljskom, češkom, mađarskom, hrvatskom, turskom i arapskom jeziku.