Asteriks je bio Srbin

Evo, daću krv da vidimo čija baba bolja riba. Ovo nije grafit. Ovo je rečenica sa e-foruma na temu „Povijesno otkriće! Hrvati, najstariji narod Europe!” koji se od prošle jeseni zavrteo na netu. Onomad kad je hrvatski ministar nauke Dragan Primorac objavio rezultate genetskih istraživanja u Bosni i Hercegovini po kojima su Hrvati starosedeoci Balkana. Sa srpske strane su odmah procurili podaci istraživanja koji isto tako dokazuju da Srbi poseduju najstariji evropski gen i – paleogenetski rat je počeo. Istina, ovog puta srpsko-hrvatski virtuelni rat, ali povijesni, dakako.

Genetska istraživanja u svetu nisu novost. Na osnovu analize Y hromozoma, koji prate migracije muškog dela populacije, jer se prenose samo sa oca na sina, i mitohondrijalne DNK, koja se nasleđuje isključivo po ženskoj liniji, utvrđeno je da su Adam i Eva bili crnci, zapravo, da je Afrika kolevka čovečanstva. Po toj verziji „prva Eva” je izašla iz Afrike pre 150 000 godina, a Australija je naseljena pre 70 000 godina, Evropa pre oko 39 do 51 hiljadu godina a Severna i Južna Amerika, naravno preko Azije, pre 12 do 15 hiljada godina. Dakle, i u tim prvim seobama čovečanstva, oba američka kontinenta su poslednja naseljena. Po Brajanu Sajksu, rekao bi profesor dr Vladimir Glišin, Evropu su naselili prastanovnici Kaspijskog mora, u sedam navrata, sedam egzodusa, tzv. sedam evropskih Eva.

To da smo nekad bili Afrikanci, ajde de, bilo je toliko davno, čak i za srpske pojmove o vremenu, pa to možemo i da preskočimo. Ali, ni slutili nismo da će iz kapi krvi jednog dana moći da nam se pročita da li smo baš tako čisti Srbi i da li smo bili Evropa pre Evrope, jer tako nam je u genu zapisano!?Zato je NIN odlučio da naučnike u Srbiji pita: koja su to genetska istraživanja rađena na teritoriji Srbije i Crne Gore? Da li se iz takvih istraživanja može zaključiti da su Srbi prastanovnici Balkana, tj. Podunavlja? Da li je moguće utvrditi starost „srpskih gena” kao što je to u Zagrebu učinio profesor Ivan Jurić za hrvatske gene i došao do podatka o 27 000 godina starosti hrvatskog haplotipa, koji se zove EU7? Ili Hrvati, kao i dosad, imaju samo bolju medijsku kampanju za sve što rade, pa će očigledno dobiti i ovaj rat na netu? I koliko sve ovo ima veze sa ozbiljnom naukom?

Srbija je 1998. učestvovala u projektu “Diverzitet Y hromozoma” sa još pedeset evropskih i mediteranskih zemalja koji je vodila britanska laboratorija ser Aleka Yefrisa, čoveka koji je zaslužan za izraz DNK fingerprinting, danas nezaobilaznu metodu identifikacije individualnog genoma. Zapravo, Laboratorija za radiobiologiju i molekularnu genetiku Instituta Vinča, bila je jedna od svega osam nacionalnih laboratorija koja je, sem što je sakupila srpskih sto uzoraka krvi, radila i analize DNK tih uzoraka. Ostali su skupili uzorke i poslali ih u Britaniju. Od eks-YU naroda, Slovenci su učestvovali kao davaoci, ali nisu radili analize. Ovaj rad je objavljen 2000. godine u prestižnom The American Journal of Human Genetics, a među naučnicima koji su ga potpisali su dr Dragan Alavantić i Sanja Glišić iz Instituta Vinča. Posle više niko ništa slično nije radio, kaže u razgovoru za NIN dr Alavantić, rukovodilac istraživačkog tima

Laboratorije za molekularnu genetiku u Vinči. Niko tako nešto neće da finansira u Srbiji, za razliku od Hrvatske u kojoj je to očigledno nacionalni interes.

Međutim, zanimljivo je da je dr Alavantić za ovu studiju uzeo uzorke od stotinu Srba iz Beograda i okoline i jedini je uslov bio da su poslednje tri generacije rođene u Srbiji, dakle i otac i deda. I da su se, naravno, izjašnjavali kao Srbi.

“Za ovu studiju koja je objavljena pre pet godina, to je irelevantno”, kaže dr Alavantić, “mogao sam da uzmem i Mađare i Rome, recimo, jer je cilj bio da se odgovori na hipotezu šta je veća genetska barijera, geografija ili jezik. Zapravo, koja je barijera jača. Uzeo sam Srbe, jer mi je to bilo najlakše. Rad je pokazao da je geografska barijera jača. To znači da ću se ja, kao Srbin, lakše mešati sa Mađaricom iako se ne razumemo, ali smo na dva sata udaljenosti, ili pola dana jahanja kroz istoriju, nego sa Ruskinjom koja mi je isuviše daleko, iako je mnogo bolje razumem.”

Međutim, analiza stotinu srpskih DNK uzoraka je pokazala još nešto.

“Pokazala je da se naši geni nalaze u genetskom korenu Evrope. Tačnije, 50 odsto uzoraka imalo je tu tzv. haplo grupu 2, koja se može naći u skoro svim populacijama u Evropi, ali ne u toj količini... Mi bismo, po ovom jako malom broju uzoraka mogli da kažemo da smo negde u genetskom korenu, što znači da su, iz te grupacije, mogle da se razvijaju neke druge populacije koje nalazimo po Evropi”, odmerava svoje reči dr Alavantić jer kaže da se ovakve interpretacije genetičara često zloupotrebljavaju u dnevnopolitičke svrhe. On dodaje: “Ponavljam da ovakva interpretacija proizlazi iz ovih skromnih rezultata, što nas može odvesti u potpuno pogrešan zaključak. Jer, možda sam slučajnim odabirom baš uzeo one sa haplo 2 grupom, a da uzmem uzorak od još 9 900 Srba, možda bih dobio neki sasvim drugi rezultat. Potrebno je mnogo više dobro dizajniranih studija i još mnogo rezultata da bi se bilo kakav sigurniji zaključak mogao doneti.”

Arheolozi će se odmah prisetiti kako je 1991. objavljena enciklopedija Scientific Europe po nalogu Evropskog saveta, koja obuhvata celokupno evropsko relevantno naučno istraživanje (od kvarkova do kosmičkih proučavanja). Rečju, u knjizi od skoro 1 000 strana Evropa je odredila šta je za nju nauka u narednih sto godina. I gde su koreni njene nauke. Pored tekstova o genetici, novim materijalima, klimatskim promenama, na četiri strane ove luksuzne naučne revije predstavljena je i Rudna glava, ranoeneolitski rudnik kod Majdanpeka (5 000 g. p.n.e), zapravo, evropska industrija metala, koja od pre 7 000 godina, potiče iz drevnih rudnika bakra na Balkanu. Dakle, otkrićem Rudne glave (1968), Evropa je utvrdila svoj kulturni i istorijski identitet, jer je reč o najstarijoj tehnici bakra na svetu. To nam, ponovo, daje mogućnost da pomislimo da je civilizacija Evrope autohtono nastala ovde, kod nas, tj. da je na Rudnoj glavi, pre 7 000 godina Evropa iskoračila iz kamenog u metalno doba!

“I šta nam to dokazuje?”, pita Andrej Starović, arheolog, kustos Narodnog muzeja u Beogradu. “Sem da su Vinčanci, ne samo na Rudnoj glavi, nego i na teritoriji cele Srbije otvarali rudnike, a mi ih danas zatvaramo, zar ne?”, ironičan je Starović. On dodaje: “Stalno zamišljamo kako je jedan narod bio ovde, pa je došao drugi narod i istrebio one prve... U stvari, bile su stalne migracije, tako da su oni koji su se mogli nazvati starosedeocima na Balkanu u vreme kada, recimo, Rimljani osvajaju ove teritorije, već tada miks plemena i u političkom i u demografskom antropološkom smislu tako da je teško govoriti o nekim starosedeocima kao jednom entitetu.”

Kad govorimo o vinčanskoj civilizaciji, na teritoriji Srbije, Bosne, Hrvatske, Mađarske, Bugarske, Rumunije, otkriveno je i ispitano više od 1 000 lokaliteta, a mi i slovima imamo poznate samo dve nekropole. Jedna je Botoš kraj Zrenjanina, koja je otkrivena tridesetih godina prošlog veka, sa oko 20 skeleta koji nikad ozbiljnije nisu ispitani. “A ti skeleti više ne postoje, nisu sačuvani”, kaže Starović. Druga nekropola je Gomolava, kraj Hrtkovaca blizu Rume. Sa, opet, dvadesetak skeleta.

Arheolog Starović zaključuje: “Serija otkrića skeleta grobova koji potiču iz različitih perioda počev od neolita, vremena vinčanske kulture, pa sve do ranog srednjeg veka kada pouzdano imamo slovenske nekropole odakle su uzimani drugi uzorci, toliko je mala i nekoherentna da je u najmanju ruku problematično izvoditi bilo koji zaključak na osnovu tih otkrića.

Dakle čak i ako bismo utvrdili da vi i ja imamo neku potencijalnu srodnost sa Haićanima, to nije naučno pitanje, jer nemamo ideju kako da uspostavimo mehanizam koji bi pokazao šta se tu događa i otkud sličnost.”

Slično nam potvrđuje i antropolog dr Marija Đurić-Srejić iz Laboratorije za antropologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu:

“Glavni problem za jedno pouzdanije zaključivanje po tom pitanju je nedostatak skeletnog materijala iz tog ranog perioda, za koji se pretpostavlja da se desilo doseljavanje Slovena na ovo područje. Nemamo skeletni materijal koji bi bio direktniji dokaz za to u kojoj meri je došlo do mešanja sa paleobalkanskim stanovništvom, sa starosedeocima. Posle profesora Srboljuba Živanovića koji je obradio nalaze u Vojvodini pre tridesetak godina i dao svoj zaključak o tome, nikakav novi materijal iz tog perioda nije pronađen.”

Međutim, dr Srboljub Živanović, profesor sa koledža Svetog Bartolomeja u Londonu, kaže za NIN da su rezultati genetskih istraživanja samo potvrda onoga što je on dokazao još 1979, kada su njegovi rezultati i objavljeni. Profesor Živanović je sasvim siguran: “Sada je najbitnije da znamo da je naše stanovništvo koje naseljava Srbiju – autohtono. To znači da ono vodi poreklo od preistorijskog stanovništva tih predela.”

Kako to znamo?

“U svakom delu sveta postoji reka-arterija tog dela sveta. Za Evropu glavna arterija je Dunav. Podunavlje je poreklo najstarijeg stanovništva. Mi smo pronašli najstarije ostatke prastarog čoveka i to u Vojvodini. Vojvodina je bila vrsta tresetišta u Panonskom moru i onda nije čudo što smo baš u Žitištu i Bačkom Petrovcu pronašli najstarije lobanje ikad viđene na toj teritoriji, stare između 35 i 40 000 godina. Prateći epigenetske karakteristike tih lobanja, dolazimo do kromanjonaca koje smo pronašli duž Dunava i to sa obe njegove strane, najviše u Đerdapu, jer je tu najveći broj arheoloških istraživanja urađen, ali su nađeni i sa rumunske strane. Najstariji kromanjonci su datovani u deseti milenijum. Ti kromanjonci imaju manje-više iste karakteristike kao i sadašnje stanovništvo. Takvo stanovništvo, tih karakteristika, nalazimo i u Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj... Od njih su se razvili stanovnici paleolita, mezolita, neolita, zaključno sa našom Vinčom”, siguran je profesor Živanović.

Datovanje ovog kromanjonca, našeg pretka, urađeno je u Britanskom muzeju u Londonu, dodaje profesor, u laboratoriji, specijalnom metodom “koju sam ja opisao i koja se sad koristi u takvim istraživanjima”.

Kako znamo da su baš ti kromanjonci naši preci?

“U selu Trnjane, koje se nalazi između Dunava i Požarevca, postoji groblje koje počinje od dunavske strane, pa ide prema Požarevcu. Tu su se ljudi sahranjivali i u najstarija vremena i danas. Kad smo istražili to groblje, pronašli smo najstarije stanovnike, kao i ove savremene i sve ostale po redu i svi oni imaju iste rasne karakteristike, drugim rečima imamo jedan nesumnjivi kontinuitet rase”, uveren je dr Živanović. On kaže da će antropolozi u Srbiji imati puno posla, a da je u njegovo vreme antropologija, baš kao i genetika, bila na lošem glasu: “Komunizam nije razumeo antropologiju. Ta ideologija je jednostavno zabranjivala razgovor o poreklu stanovništva, rase, iako je antropologija bila mnogo šire od toga.”

Većina srpskih naučnika sa kojima je NIN razgovarao sigurna je da je jedno veliko i ozbiljno istraživanje neophodno kako bismo najzad utvrdili ko smo i kuda idemo. Zbog zdravlja nacije. I genetski, i antropološki i arheološki i istorijski i lingvistički i kako god hoćete. Bilo bi dobro napraviti jedan interdisciplinarni tim, i finansirati ga, razume se, kaže profesor dr Vladimir Glišin, pionir srpske molekularne genetike. On upozorava da su to izuzetno ozbiljne studije, da zahtevaju široku populaciju i ne mogu samo da se rade za jedan gen, ili grupu gena, nego je potrebno raditi ih na nivou genoma. Glišin je sasvim precizan: “Kad uradimo istraživanje genoma, e onda ćemo to da uporedimo sa Vinčom, Lepenskim virom, kromanjoncima u Žitištu, skeletima ovim i onim, i tek onda, molim lepo, pravićemo reviziju istorije. Do tada, to je sve pričam ti priču.”

Prate se, dakle, i Y hromozomi i mitohondrije. Tako može da se utvrdi da li su žene bile statične, a muškarci pokretljiviji, ili je bilo podjednako. “Po jednoj lepoj studiji, ispostavilo se da su u nekim slučajevima žene bile pokretljivije nego muškarci. Jer su ustanovljene češće mutacije u mitohondrijama nego u Y hromozomu. Kako su se žene selile bilo je više šanse za mutacije”, objašnjava Glišin.

Kad je čuveni profesor Luka Kavali-Sforca sa Stenforda, istraživao mitohondrijalnu DNK, proveravani su i Y hromozomi i da se vidi da li se rezultati međusobno poklapaju. Svako neslaganje dovodi u pitanje rezultate i zaključke jednog ili drugog istraživanja, ili iz mitohondrija ili iz hromozoma. “Ako se te stvari poklope, onda možete da kažete to je tačno”, tumači Glišin i dodaje: “Luka Kavali-Sforca je u studiji Geni, ljudi i jezici, pokušao da pokaže da evolucija jezika i gena u zatvorenim grupama ima logike. Mi i Hrvati i Sloveni imamo strašno puno reči iz sanskrta. Gomila je reči tu slična. To znači zajedničko poreklo, tamo negde smo bili zajedno, oni su otišli desno mi levo. Arijevci su otišli u Indiju, delom ih pokorili i nametnuli im kastinski sistem da se ne mešaju s njima. Mi smo verovatno arijevci. Iz tog Kaspijskog dela. Na kraju, ima malo jezika gde je R samoglasnik. Mi smo SRbi, a oni su HRvati. Lepo je znati to”, smeška se Glišin.

Dr Nikola Tucić, profesor teorije evolucije na Biološkom fakultetu u Beogradu, kaže da je on protiv takvih istraživanja na nivou genoma. Jer se postavlja pitanje: zašto? I čemu će to da služi? “U redu je samo ukoliko je medicinski opravdano. Jer dešifrovanje genetičkog koda bi moglo da pomogne u prevenciji nekih oboljenja. Kao i u odabiru lekova jer se dešava da su pojedini geni imuni na neke lekove”, objašnjava Tucić.

On takođe kaže da rezultatima ovakvih istraživanja može da se manipuliše i da je zgodno interpretirati ih na različite načine. Poslednji takav projekat koji su Hrvati radili u koprodukciji sa Italijanima na teritoriji Bosne i Hercegovine, ne pokazuje samo da je kod Hrvata otkriven najveći procenat paleolitskih markera, 70 odsto, kod Muslimana 43 odsto a kod Srba 30 odsto.

“Zanimljivo je da je otprilike jednak procenat slovenskih gena u Hrvata, Muslimana, Srba, 12, 13, 15 posto. I to je jedna od interpretacija. Srbi po ovim markerima pokazuju najveći genetički diverzitet u Bosni i Hercegovini. To znači da unutar grupe Srba imate najrazličitije elemente merene preko ovih markera. A Hrvati imaju najmanju grupnu varijabilnost. To znači da su se Srbi najviše mešali, od svih, pa onda Muslimani, pa Hrvati”, tumači rezultate ministra Primorca profesor Tucić.

Možda je baš najveći genetički diverzitet dokaz starosti jedne populacije? Kako god bilo, neko je na netu pre neki dan upitao: Da li to znači da su Asteriks i Obeliks bili Hrvati?

Asteriks se izjasnio kao Srbin, dobio je odgovor. Kažu, tako se osećao.