Čuvari istorije školstva

Kada je osnovan Pedagoški muzej? Ukoliko ste pomislili da je to bilo u periodu posle Drugog svetskog rata prevarili ste se. Za utehu može da vam posluži da je isti odgovor dala i većina Beograđana koje je NIN zamolio da približno odrede vreme u kome je osnovana ova institucija.

Pedagoški muzej osnovan je 24. novembra 1896. godine a njegov osnivač bilo je Učiteljsko udruženje Srbije. Muzej je osnovan sa zadatkom da “pribira i čuva nastavna sredstva i sve drugo što ima pedagoške i istorijske vrednosti za osnovne škole i učitelje”.

Istorija ovog muzeja pratila je istoriju Srbije, što znači da je muzej više puta razaran a njegove zbirke uništene tako da je ceo posao na prikupljanju materijala o istoriji našeg školstva počinjao ispočetka.

U početku, Pedagoški muzej bio je smešten pri nekoj školi, najduže je bio u današnjoj osnovnoj školi “Kralj Petar”, a od 1969. godine smešten je u današnju zgradu u kojoj se do 1945. godine nalazila Beogradska realka. Stalna postavka muzeja postoji od 1975. godine a trenutno se vrši osavremenjavanje stalne postavke.

Prema rečima Maje Nikolove, kustosa Pedagoškog muzeja, današnji zadatak muzeja je da se bavi proučavanjem istorije školstva, prosvete i celokupne kulturne delatnosti učitelja i profesora. Muzej prikuplja svu građu koja se odnosi na ovu oblast uključujući i onu koja se danas koristi u našim školama ali se njegove izložbe odnose na period našeg školstva do 1941. godine.

Biblioteka Pedagoškog muzeja je verovatno najznačajniji segment ove kulturne institucije jer se u njoj nalaze udžbenici i pedagoška literatura koji su korišćeni u našem osnovnom, srednjem i visokom školstvu. Ona predstavlja izvor građe za naučne radnike koji se bave istorijom pedagogije.

Zbirka koja obuhvata materijalnu bazu školstva obuhvata opremu škola i školska učila. Eksponati ove zbirke

najatraktivniji su đacima koji posećuju ovaj muzej i u njemu može se videti rekonstrukcija jedne učionice sa početka dvadesetog veka.

Zakonske odredbe nalažu školama da same čuvaju svoju arhivsku građu ali arhivska građa koju su sakupili pojedini prosvetni radnici i zaveštali ovom muzeju, čini fond arhiva Pedagoškog muzeja. U arhivu se nalazi i veliki broj fotografija koje dokumentuju rad našeg školskog sistema od predškolskih ustanova, do visokog školstva. Muzej se bavi i izdavačkom delatnošću a najmanje dva puta godišnje na Svetog Savu i na Dan osnivanja muzeja, otvaraju se izložbe koje su posvećene istoriji školstva.

U svetu nema mnogo pedagoških muzeja. U bivšoj SFRJ postojali su pedagoški muzeji u Zagrebu i LJubljani ali je samo beogradski muzej imao stalnu postavku i svoju zgradu. Saradnja sa slovenačkim i hrvatskim pedagoškim muzejima postoji i danas a Maja Nikolova kaže da Pedagoški muzej želi saradnju sa sličnim ustanovama i u drugim zemljama ali je problem u tome što oni ne znaju gde se one nalaze.

O tome na koji način muzej obogaćuje svoje zbirke, Maja Nikolova kaže:

“Imamo dugogodišnju saradnju sa Zavodom za izdavanje udžbenika tako da nam oni šalju svoju skoro celokupnu izdavačku delatnost i poneka nastavna sredstva. Veliki broj eksponata nam poklanjaju građani. Najmanji broj eksponata dobijamo otkupom. Uglavnom otkupljujemo savremenu pedagošku literaturu. Nismo uspeli da otkupimo mnogo dokumenata i fotografija iz starijeg perioda jer su uglavnom bili precenjeni.”

Iako se materijalna situacija Pedagoškog muzeja u poslednje dve godine popravila, Maja Nikolova objašnjava da i dalje prilikom pravljenja kataloga za neku izložbu kustosi moraju da vode računa o broju strana i fotografija koje će biti objavljene jer su materijalna sredstva za te prilike strogo ograničena.

Na otvaranjima izložbi u Pedagoškom muzeju okupi se oko 400 ljudi a redovni posetioci ovog muzeja su đačke ekskurzije ali i penzionisani prosvetni radnici.

“Penzionisani prosvetni radnici su inspiracija za nas koji ovde radimo. Imaju preko 70 godina ali su beskrajno vitalni. Oni su i dalje zainteresovani za to šta se dešava u oblasti pedagogije. Zadivljeni smo njihovom žeđi za znanjem. Na kraju krajeva, da generacije prosvetnih radnika nisu bile takve, ne bi bilo ni ovog muzeja”, kaže Maja Nikolova.