Da izvinete, javna preduzeća nevina

VESNA DŽINIĆ, KOMISIJA ZA RESTRUKTURIRANJE JAVNIH PREDUZEĆA

Da li su mere koje je guverner doneo tokom poslednjih mesec dana, donesene u dogovoru sa Ministarstvom finansija?

- Pa, jesu. I ministar za finansije i ja smo članovi Monetarnog odbora Narodne banke, tako da smo u toku. Upoznati smo. Radimo koordinirano da bismo ispunili sve te uslove MMF-a, a jedan od uslova je održavanje inflacije u određenim okvirima i limitima. Pošto i Ministarstvo finansija i Narodna banka imaju veliki uticaj na finansijski sektor, naravno da međusobno koordiniramo i dogovaramo se.

Da li je na Monetarnom odboru postojala kalkulacija koliko će ove mere uticati na pad privredne aktivnosti i rast nezaposlenosti?

- Nama to nije prikazano na Monetarnom odboru. Ovom merom bi trebalo da se smanji uvoz robe i pospeši domaća proizvodnja.

Od Ministarstva finansija se stalno zahtevaju odgovarajuće mere iz oblasti fiskalne politike. Šta bi to trebalo da bude?

- Mi više ne znamo koje bismo to mere mogli da primenimo iz oblasti fiskalne politike. Jer, naša država će ove godine iskazati suficit, dakle višak prihoda nad rashodima. Znači da je naša fiskalna politika toliko restriktivna da smo došli do iskazivanja suficita, što je poprilično neuobičajeno za jednu zemlju u tranziciji. To znači da smo potrošnju već sveli na neke prilično restriktivne mere. Zategli smo fiskalnu politiku da ne može više.

Prigovara se vladi i da nije obavila očekivano restrukturiranje javnih preduzeća. Može li se kvantifikovati koliko javna preduzeća utiču na ove monetarne probleme?

- Toliko se oko javnih preduzeća vodi polemika, naročito oko ovih osam, da mislim da se i preteruje, iskreno da vam kažem. Prvo, ta javna preduzeća zaista imaju veliku moć. Wihov fond plata je 32,7 milijarde godišnje. To jeste veliki iznos i zato smo ga i limitirali. Fond plata može rasti samo u okvirima dogovorenim sa MMF-om, za ovu godinu to je sedam odsto u odnosu na prošlu. To je čak ispod inflacije. Wihov fond plata već godinama raste ispod stope inflacije. Prosečne plate u javnim preduzećima rastu brže jer iz njih odlazi određeni broj ljudi i oni povećanje plata imaju i po tom osnovu. Wihove plate mogu da budu udar, ali to je toliko kontrolisano da oni mimo toga ništa ne mogu da rade, pa ne vidim kako bi platama taj udar mogli da izvedu. Priznajem da je poslednjih godina restrukturiranje javnih preduzeća bilo usporeno, ali ove godine smo povukli radikalne poteze. Do kraja godine će 33 sporedna dela tih javnih preduzeća biti ponuđena na prodaju.

Dakle, vi tvrdite da plate u javnim preduzećima više ne mogu uticati na inflaciju. A cene usluga javnih preduzeća?

- Sami ste svedoci, cene naftnih derivata držimo ispod tržišnih cena, izmenjen je Zakon o akcizama da bi država smanjila svoj udeo u toj ceni i na neki način zaštitila NIS. Poredeći se samo sa okruženjem, koje nije mnogo bogatije od nas, i naša cena struje je mnogo niža. Telekom za fiksnu telefoniju godinama nije podigao cene niti će mu biti dozvoljeno da ih u ovoj godini podigne. PTT je prošle godine simbolično podigao cene za usluge, ali je njegov uticaj na inflaciju bio 0,1 odsto. Dakle, samo prošle godine jednokratno, ove godine neće podizati cene. Jatove cene ne utiču na inflaciju, niti su uticale, aerodrom isto nije u toj korpi. ŽTP jeste prošle godine podigao cene, ali je uticaj na inflaciju isto bio minoran.

A lokalna javna preduzeća?

- Izmenama zakona o javnim preduzećima i tu će biti uspostavljena kontrola po analogiji sa ovih osam velikih javnih preduzeća. I njihove plate će morati da budu u granicama zacrtanim u našem memorandumu o makroekonomskoj politici. Cene njihovih usluga kontrolisaćemo kroz saglasnost.

Pa, dobro, ko je onda uzročnik inflacije?

- Po mom mišljenju, pre bi se tu moglo govoriti o uticaju stranih banaka. One kad ovde dolaze, naravno, žele nova tržišta, dolaze sa svežim parama i jednostavno pospešuju našu tražnju. Ta kreditna ekspanzija je sigurno uticala na inflaciju, a ne javna preduzeća. Jer, koji je uticaj javnih preduzeća na inflaciju, da izvinite, ako imate zabetoniranu masu plata.

U Hrvatskoj je bankarski sektor prešao u strano vlasništvo i iskustva nisu baš najbolja. Mi nismo izvukli nikakve pouke?

- Mi, kao što znate, ne planiramo da prodamo sve banke. Od 18-19 banaka u kojima je vlasnički prisutna, država većinsko vlasništvo ima u šest-sedam i smatramo da njih treba ponuditi na prodaju. Mi ćemo Komercijalnoj banci omogućiti da dobije povoljan kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj, a i neki drugi povoljni krediti će ići preko njih. Ne možemo drugačije da ih pomažemo, niti bi trebalo. Kao država ne držimo depozite u poslovnom bankarstvu. Izmenama zakona o budžetskom sistemu biće predviđen sledeći korak centralizacije: i devizna sredstva će biti centralizovana u Narodnoj banci.

A lokalna samouprava?

- Da, ali njima je ta samostalnost u raspolaganju sopstvenim sredstvima dozvoljena. Ali kad su korisnici republičkog budžeta u pitanju, pravila su vrlo kruta.

A Agencija za privatizaciju, ona pare drži u Rajfajzen banci?

- Ali, ne, to nisu njihove pare. To su pare od privatizacije, pre raspodele. Oni imaju 60-90 dana, koliko kupac traži posle tendera, i za to vreme novac mogu da drže u poslovnoj banci. Posle toga novac prelazi kod nas i sve se centralizuje u NBS.