Arhiva

Ipak štrajk

Slobodan Reljić | 20. septembar 2023 | 01:00

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, popularno nazvan “Krovni zakon”, stupio je na snagu, a prvaci umesto petica, već sabiraju “zvezdice”, “pčelice” ... Iako se slažu da je reforma u sistemu obrazovanja potrebna, sindikati prosvete se ne mire sa situacijom “svršenog čina”. Ubeđeni su da vladin predlog nije dobro zamišljen, da je zamisao preuranjena i brzopleta. Dakle, nužnu reformu obrazovnog sistema vide drugačije.

Mada su svoju izuzetnu zainteresovanost za ovaj vladin projekat saopštili ministru prosvete na vreme, lideri vodećih sindikalnih asocijacija ističu, ne bez revolta, da su u tome zaobiđeni. UGS Nezavisnost, Savez samostalnih sindikata Srbije i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, o reformi školstva imaju uglavnom jedinstven stav. U toku pripreme i nedovoljne javne rasprave o Predlogu zakona, delovali su zajednički: obraćali su se, predlozima i primedbama, ministru Gaši Kneževiću i njegovom timu, oglašavali saopštenjima i otvorenim pismima. Kažu da su podržani od stručne, političke i šire javnosti, a zapaženu podršku dobili su i od Srpske pravoslavne crkve i Srpske akademije nauka i umetnosti. Suština njihovog neprihvatanja vladinog predloga reforme mogla bi se sažeti u nekoliko ključnih tačaka:

Reforma je, kako kažu, potpuno nepripremljena i zasnovana na lošim školskim zakonima. Nisu obezbeđena materijalna sredstva, što je jedan od najbitnijih uslova za njeno sprovođenje. Nema podršku javnosti ni pedagoške struke, pa je izvesno da nema uslova da uspe. I to bi bio, po njihovom mišljenju, početak eksperimenta uživo. Radikalni zahvati u obrazovanju ne mogu se vršiti bez sagledavanja njihovih posledica. U akcijama i namerama vlade prepoznali su brzopletost i površnost.

Pošto je suštinska modernizacija društva nemoguća bez reforme obrazovanja, da bi se ona uspešno sprovela, sindikati prosvete smatraju da bi prethodno trebalo:

  • doneti nove školske zakone koji će uvažiti zahteve zaposlenih,
  • usvojiti platformu reforme koja će biti prihvaćena od pedagoške, stručne, političke i šire javnosti,
  • obezbediti siguran materijalni osnov za sprovođenje reforme,
  • obezbediti institucionalno utemeljen i kontinuiran sistem obuke i obrazovanja nastavnog osoblja, jasno definisanje ciljeva i ishod obrazovanja i kvalitetno vrednovanje rezultata obrazovanja.

Uz ocenu da je u prethodnom periodu rad Ministarstva prosvete bio nezadovoljavajući i da nisu stvoreni ni osnovni preduslovi za reformu obrazovnog sistema, sindikati su početkom marta zajedničkim saopštenjem zahtevali da se početak reforme obrazovanja odloži. Kao svoj doprinos najavljenoj reformi, Granski sindikat prosvetnih radnika “Nezavisnost” svoje viđenje sažeo je u devet tačaka:

  • Skratiti, smanjiti program u korist izučavanja suštine predmetnog gradiva.
  • Vreme za ponavljanja i utvrđivanje gradiva povećati dok 90 posto učenika razume gradivo.
  • Utvrditi način rada tako što će se izlagati slikovito kroz primere i insistirati na logičkom razmišljanju; vratiti lektiru u program; dati sloboda nastavniku za preraspodelu predviđenog vremena za učenje, kontrola rada nastavnika i bar desetogodišnje iskustvo u razrednoj nastavi; broj časova smanjiti na maksimum pet dnevno; obogatiti nastavu kulturnim događajima, uvesti ocenjivanje nastavnika od strane učenika.
  • Ići ukorak s vremenom - uvesti u program obavezno engleski i informatiku.
  • Uvesti novi predmet - učenje o lepom ponašanju i upoznavanje sa savremenim problemima koje izazivaju alkohol, sida, narkomanija, nasilje...
  • Unaprediti komunikaciju između nastavnika, učenika i roditelja,
  • Izbaciti politiku iz škole
  • Obezbediti stipendije
  • Dozvoliti mogućnost sopstvenog finansiranja.
  • Sindikati dalje ističu da se nastavnici, kao glavni izvršioci reformi, protive “reformi radi reforme” i tendenciji da se one sprovode “odozgo nadole”, što znači da im se isporučuju već utvrđena pravila, bez uvažavanja njihove struke.

    Zakon, koji je u maju ušao u skupštinsku proceduru, a usvojen na junskom zasedanju Skupštine Srbije (pa tako i nije prošao stvarnu javnu raspravu), potpuno je ignorisao činjenicu da Pojedinačni kolektivni ugovor nije zaključen. Višegodišnji potresi i protesti zaposlenih u prosveti, koji su i te kako opravdani, značajno su doprineli niskim rezultatima obrazovanja i poraznom podatku da je u Srbiji više od 700 000 nepismenih ljudi. Ako hoćemo u Evropu, moramo se najpre opismeniti, jer nas tamo niko neće razumeti - osnovni je zaključak.

    Sindikati zbog toga sumnjaju da će biti izvodljiv u praksi stav ministra Gaše Kneževića da se problemi mogu rešavati paralelno. Bez materijalne baze nema realizacije ni najbolje zamišljenog rešenja. Na ljudski potencijal neće moći da računaju sve dok zaposleni u prosveti ne dobiju sredstva za minimum egzistencije i dostojanstva. A to će, naprosto, ugroziti svaku reformu. Edukacija kadrova za nove školske programe takođe zahteva i vreme i novac.

    Pitanja i odgovori

    Pitanja i odgovori koje građani Ministarstvu prosvete i sporta postavljaju putem otvorenog telefona i elektronske pošte.

    Da li je predškolsko obrazovanje ove godine obavezno za sve?

    - Do 2007. godine predškolsko vaspitanje neće biti obavezno. Tada će sva deca biti u obavezi da pohaćaju pripremni razred u godini pre polaska u školu. Pripremni razred organizovaće se u obdaništima ili u osnovnim školama. Roditelji će na vreme biti obavešteni o svim pojedinostima koje prate ovu novinu. Program pripreme za polazak u osnovnu školu biće besplatan i trajaće četiri sata dnevno, najmanje šest meseci.

    Da li će i dalje morati da se polaže stručni ispit za nastavnike? Ima li naznaka da će uskoro biti ukinut, jer je to zaista jedna obaveza koja nema nikakvog smisla niti veze sa znanjem i stručnošću nastavnika?

    - Umesto polaganja stručnog ispita nastavnici će ubuduđe polagati ispit za licencu. U toku je izrada programa ispita, a do tada važi prelazna odredba Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Ova odredba je definisana članom 163. Zakona, koji možete pogledati na sajtu Ministarstva prosvete, na početnoj strani.

    Lideri sva tri sindikata jedinstveni su i odlučni da je prioritetni posao potpisivanje Pojedinačnog kolektivnog ugovora. Bez toga se ne može dalje, ni po starom, ni novom obrazovnom sistemu. Svi izričito naglašavaju da je 15. oktobar “DAN D” i prvi i naj-ozbiljniji test za reformu. To predsednica ASNS Ranka Savić, i pored optimizma i želje da se problemi prevaziđu, smatra neizbežnim. I dodaje: “Pedeset odsto srpske populacije uključeno je u probleme obrazovanja. Zato u kreiranju reformi nisu dovoljni samo psiholozi i pedagozi, već je trebalo da učestvuju i nastavnici, roditelji, đaci, šira javnost... Sindikati će 15. oktobra nastupati jedinstveno, jer su male šanse da se do tada potpiše Pojedinačni kolektivni ugovor. To je prilika da sindikalne organizacije, konačno, prerastu u pokret.”

    Reforma se ne dopada ni Branislavu Pavloviću, predsedniku Republičkog sindikata obrazovanja, jer je, kako kaže, zbrzana, ishitrena i nedovršena. Kao dobar primer ističe slovenački model, koji smatra prihvatljivijim i razumljivijim za đake i njihove roditelje, gde, na primer, na početku školske godine, svaki učenik dobija pismeni vodič kroz program i nastavu, što u našem zakonu nije predviđeno. “Izvoditi reformu bez materijalnih pretpostavki, sa malim platama, loše opremljenim učionicama, nije moguće. Postoji, na primer, jedan predmet koji se zove “Ruke u testu”. Škole nemaju materijal za izvođenje nastave. Ostavljeno je roditeljima da se snalaze”, kaže Pavlović.

    Predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika “Nezavisnost” profesor Zdravko Kovač smatra da je razlog za ovakvu brzopletost marketinški pokušaj aktuelne reformske vlasti da reformu dovede do kraja u bilo kom segmentu, s obzirom na to da je, kako kaže, ona u većini oblasti propala. Gospodin Kovač vidi u nedovršenoj, a usvojenoj reformi, i nove socijalne probleme. Veruje da će uskoro doći do otpuštanja nastavnika, na jednoj strani, dok će se, na drugoj, osetiti značajan nedostatak stručnih kadrova. Jer nije moguće na brzinu, kroz kratke kurseve, edukovati dovoljan broj kvalitetnih nastavnika. Za sve je potrebno vreme i novac. “Problem je, između ostalog, nastao i što su reformu obrazovanja planirali nekompetentni ljudi, a ne operativci koji rade u struci. Slično se može očekivati i sa licencama, koje najverovatnije neće izdavati stručne institucije već neke birokratske službe, zbog čega mnogi mogu ostati bez posla iako iza sebe imaju višedecenijski rad. Reforme, kao što vidite, nisu problem sindikata, koliko njihove posledice”, kaže Kovač.

    Uz razumevanje teške ekonomske situacije, svi sindikalni lideri sa kojima smo razgovarali ipak najavljuju jedinstvenu akciju - štrajk do ispunjenja socijalnih zahteva.