Gingo biloba

Ovih dana pojavila se prosto neverovatna vest da je radi preuređenja parka kraj Jugoslovenskog dramskog pozorišta posečen u našem gradu jedan od primeraka retkog drveta gingo bilobe. Kao žrtva tog preuređenja palo je još trideset stabala koji su krasili park Manjež.

Gingo biloba je jedino drvo fosil koje još živi na zemaljskoj kugli od svog nastanka pre 200 miliona godina. Drvo, koje je nekada raslo samo u zabačenim krajevima Kine, Kinezi su nazvali srebrnom kajsijom (jinhing). Tamošnji budisti prihvatili su ga kao sveto drvo i preneli u Japan. Japanci su “srebrnu kajsiju” nazvali ginko, a tako ga nekako danas zove ceo svet. Gingo biloba je postao najpre sveto drvo, a zatim ukrasna biljka koje nema u prirodi, baš kao što u prirodi nema domaćih životinja. Na Dalekom istoku i danas se smatra simbolom nade, dugovečnosti, plodnosti, prijateljstva i razumevanja. U Evropu i Ameriku je sa Dalekog istoka stiglo u 18. veku.

Kad je Gete (1748 – 1832), kao poznati ljubitelj biljaka, ugledao gingo bilobu, bio je impresioniran tim čudom prirode. Septembra 1815. godine napisao je sledeću pesmu, i sa presovanim lepezastim listom drveta poslao je svojoj ljubljenoj, trideset pet godina mlađoj Marijani fon Vilemer, rođenoj Jung:

GINGO BILOBA

Mom vrtu poveren

Ovaj list drveta sa Istoka

Čoveku žednog znanja

Krije tajnu koja kopka.

Da li je ono živo biće

U sebi sobom razdvojeno

Ili su to dva bića koja hoće

Da ga smatraju jednim ono?

Odgovor na to pitanje

Sadrži smisao, a to je:

U mojim pesmama

Ja sam i jedno i dvoje.

Smisao Geteove pesme postaje jasniji kad se zna da su razdvojeni muški i ženski primerci gingo bilobe. Ženski primerak rađa žuto semenje koje, kad sazri, padne na zemlju, a onda ga uz pomoć vetra, kao kod paprati, oplode sazrele muške ćelije.

Kad su već posekli drveće, nadam se da će stručni vrtlari “Biodekora” srušiti ono ruglo od nikad nekorišćenog amfiteatra, naslonjeno na Muzičku akademiju, išarano neduhovitim grafitima i besmisleni nadzemni nužnik. I time se bar malo iskupiti zbog seče nevinog raskošnog drveća. Nadam se da se neće sakriti iza svespasavajuće formule: “E, za to već nismo nadležni!”