Očekivana izolacija

Prema svemu sudeći, Irak je postao okosnica oko koje će se rešavati mnogi problemi Ujedinjenih nacija, a moguće je i novo ustrojstvo ove svetske organizacije. Mada su mnogi s nadom, ne zna se kakvom, očekivali početak redovnog godišnjeg zasedanja Ujedinjenih nacija, nikakva nada za eventualne promene u ponovo podeljenom svetu nije se pokazala realnom.

Svet je ostao podeljen još dublje i još više. Samo što je ova podela prilično neobična. Na jednoj strani je ceo svet, a na drugoj Sjedinjene Američke Države, koje su, posle govora američkog predsednika DŽordža Buša ostale još više izolovane.

Otvarajući zasedanje, generalni sekretar UN Kofi Anan je kritikovao koncept “preventivnog” rata koji su uvele SAD da bi povele vojnu intervenciju u Iraku. U izlaganju, ranije dostavljenom medijima, Anan je ocenio da su preventivni napadi na druge države neadekvatan pokušaj da se spreči razvoj oružja za masovno uništavanje, kao i da je to u suprotnosti sa principima svetske organizacije primenjivanim u obezbeđenju svetskog mira u proteklih 58 godina. Ali, nije eksplicitno pomenuo Sjedinjene Države.

Preventivni napad na druge države, kao termin i već kao praksu, uveo je DŽordž Buš posle terorističkog napada na NJujork, a Irak je bio prva žrtva te doktrine. Na veliku žalost ostatka sveta, to je doktrina koju može da usvoji samo jedna država i da je primeni bez većih posledica. Osim verbalne osude ostatka sveta. Amerikanci su tu doktrinu već isprobali u praksi, na Iraku, a svetu, ovaj put oličenom u ličnosti generalnog sekretara UN, ostalo je samo da kritikuje vlade koje su prekoračile pravo na samoodbranu dozvoljeno Poveljom Ujedinjenih nacija.

Anan je ukazao da je nekoliko zemalja upotrebilo silu “bez ovlašćenja dobijenog od UN”.

Te države, precizirao je generalni sekretar, tvrde da imaju pravo i obavezu da upotrebe silu u preventivnom napadu na teritoriju drugih zemalja, čak i kada se tek utvrđuje postojanje sistema naoružanja koji predstavljaju pretnju.

Anan je uveren da takvo ponašanje ozbiljno ugrožava svetski mir i jedinstvo Svetske organizacije. Anan, međutim nije pomenuo Sjedinjene Američke Države. Ne bi mnogo pomoglo, niti bi šta bilo lakše da ih je pomenuo, to je svima poznata činjenica, ali ovako ostaje sumnja da ta osuda nije toliko čvrsta, eksplicitna, odnosno da je takva kakva je, ipak, data s namerom da se ne zatvori sav manevarski prostor koji ova organizacija (UN) mora da održava. Ali, usprotivio se, ipak, tvrdnji da svet stoji na raskrsnici.

Ostavši sam na sceni, američkom predsedniku DŽordžu Bušu nije ostalo ništa drugo no da u obraćanju Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija nastupi agresivno, beskompromisno, povremeno se povlačeći, a povremeno preteći. Bio je to, zaista, dosad najbolji javni nastup američkog predsednika, koji su članovi Generalne skupštine pozdravili dugim aplauzom.

Pozivajući se na “moralnu čistoću” i “zakone morala” Buš je hrabro zatražio pomoć Ujedinjenih nacija ne odstupajući ni za stopu od tvrdih američkih stavova. Tražio je pomoć u ljudstvu i u novcu, pod izgovorom da je to sve za postizanje mira u Iraku, rekonstrukciju Iraka, organizovanje demokratskih institucija, donošenje ustava i sprovođenje demokratskih izbora.

Ujedinjene nacije bi trebalo da daju trupe, koje bi samo finansirali, stručnjake, koje bi takođe finansirali, a nadzor i komandovanje bi ostali u isključivoj nadležnosti Amerikanaca. To Buš nije eksplicitno naglasio, ali bila je to činjenica koje su svi bili svesni i koju su svi znali i pre Bušovog obraćanja UN.

Ponovo, ili po ko zna koji put izneo je svoj crno-beli pogled na svet u kojem su svi podeljeni na civilizovane i necivilizovane. O državama koje proizvode i daju oružje u ruke teroristima. Opomenuo je Skupštinu da teroristi ne bi trebalo da imaju prijatelje u “ovoj prostoriji”.

Govor je očigledno pripremljen za domaću javnost, jer je Buš pritisnut i od demokrata i od svojih republikanaca, u godini u kojoj su već počele predizborne aktivnosti, zbog sve većih troškova, “održavanja mira” u Iraku, recesije, povećane nezaposlenosti, ali i sve većeg broja žrtava na američkoj strani.

Zabrinut za svoju budućost (izbori) Buš je sve to zavio u šećerne oblande i ponudio kao božićni kolač ostatku sveta. A ostatak sveta nije da nije bio zabrinut. Čak mnogo više posle ovog govora, jer je očekivao, iako bezrazložno, da Buš barem malo popusti, barem u svom “diplomatskom” rečniku.

Na kraju je američki predsednik pozvao svet da prevaziđe razlike i pomogne u izgradnji Iraka. “Narod Iraka traži i zaslužuje našu pomoć - i sve nacije dobre volje treba da istupe i obezbede tu pomoć”, rekao je DŽordž Buš.

Ali, francuski predsednik Žak Širak, koji je govorio posle Buša, optužio je rat koji su povele Sjedinjene Države, da je proizveo najveću krizu u istoriji Ujedinjenih nacija i rekao da Bušova unilateralna akcija može voditi samo u anarhiju.

“Niko ne može delovati sam u ime drugih i niko ne može prihvatiti anarhiju društva bez pravila”, rekao je Širak. Rat poveden bez odobrenja Saveta bezbednosti potresao je multilateralni sistem. Ujedinjene nacije su u najvećoj krizi od svog nastanka, zaključio je Širak.

Uskoro se očekuje da će Amerikanci predložiti novu rezoluciju o Iraku. U toj rezoluciji neće ništa biti drugačije od onog što se čulo u Bušovom govoru. A Žak Širak je, opet, najavio veto, kao i kada se govorilo o napadu na Irak, zbog čega Amerikanci nisu ni “izašli” sa predlogom rezolucije pred Savet bezbednosti. To je ozbiljna pretnja, ali i obaveza.