Pretnje i strahovi

Odjek desetogodišnjice srebreničkog pogroma, koji je u Hagu već okarakterisan kao genocid, oživeo je i pitanje hoće li Srbija plaćati stotine milijardi dolara za ovaj zločin. Strah i zebnja bacili su u drugi plan obeležavanje još jednog zločina nad Srbima u Srebrenici i Bratuncu. Ali tu nije kraj. Najava crnogorskog predsednika Filipa Vujanovića, posle razgovora s predsednikom Hrvatske, da će Crna Gora platiti ratnu štetu građanima Konavla, vidno je uzbudila duhove u Srbiji. Za razliku od upućenih pravnika, politička i šira javnost je mišljenja da ova odluka može da se odrazi na proces pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu povodom tužbi koje su protiv naše zemlje podnele Hrvatska i Bosna i Hercegovina.

Naknada štete Konavlima već je ugovorena s Crnom Gorom, saopštio je predsednik Hrvatske Stjepan Mesić. Odšteta će biti isplaćena novčano jer je ono što je za vreme sukoba, početkom devedesetih godina, odneseno s područja Dubrovnika nema smisla vraćati. I Vujanović je saopštio da će problem ratne odštete Hrvatskoj biti rešen do kraja jula. “Moram da kažem da sam, kao i predsednik Mesić, veoma zadovoljan što je jedno udruženje, crnogorsko-hrvatsko, čiji smo mi pokrovitelj, iniciralo jednu sjajnu ideju da se naprave ove naknade i vjerujem da ćemo ih vrlo brzo, ja se nadam do kraja ovog mjeseca, efektuirati u jednom dobrom kontaktu koji ćemo imati i gde će se te naknade, kroz ono što je stav Vlade Crne Gore, koji je izvesno pozitivan, i realizovati.” U Beogradu se već priča da je jedan od osnivača tog udruženja nekadašnji komunistički sineast Veljko Bulajić. Potpora su mu, sigurno, članovi Dukljanske akademije.

O kakvoj realizaciji se radi, najbolje je objasnio Luka Korda, načelnik Opštine Konavle, najavljujući u Cavtatu sastanak, s hrvatske strane predsednika Mesića i premijera Iva Sanadera, dok će Crnu Goru predstavljati predsednik Vujanović i premijer Đukanović. Korda je još dodao da u opštini Konavle procenjuju da ratna šteta na tom području iznosi oko sto miliona evra.

S druge strane, dve crnogorske opozicione stranke, Demokratska srpska stranka i Srpska narodna stranka izrazile su protest zbog takve najave Vujanovića. Predsednik Izvršnog odbora SNS-a Budimir Aleksić rekao je da “bankrotirana” Crna Gora nema novca da plati ratnu odštetu Hrvatskoj, dodavši da je to ozbiljno pitanje koje se ne može rešavati u četiri oka između dva predsednika i da zaslužuje da bude uključeno u ona pitanja koja se tiču sukcesije bivše SFRJ, naglašavajući da bi i Hrvatska trebalo Crnoj Gori da plati odštetu za Srbe koji su stradali tokom Drugog svetskog rata.

Crna Gora je, očigledno, preuzela jednu obavezu, predstavljajući se kao samostalna, nezavisna država, što samo govori o stanju u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora. U srpskom parlamentu ovaj potez su osudili kao separatni dogovor, mimo državne zajednice. Advokat Đorđe Mamula iz DSS-a kaže da je Svetozar Marović, predsednik državne zajednice SCG, još 1991. godine rekao da “vodimo rat za mir”. Mamula dodaje da je crnogorska opozicija podsetila na ovu izjavu onda kada je “Marović išao u Sarajevo i tamo se izvinjavao u ime svih nas, koji nismo činili nikakve zločine”. Po njegovom mišljenju, ovo je pokušaj manipulacije javnim mnjenjem, koja je u funkciji “neizvesnog referenduma iduće godine”.

Za razliku od Mamule, koji ne misli da će ovaj potez uticati na proces pred Međunarodnim sudom pravde, drugi poslanici smatraju da ova ponuda može da nanese mnogo štete državi u procesu pred ovim sudom. “Ja vidim Srbiju i Crnu Goru kao nekoga kome su vezali kamen oko noge, pa ga bacili u vodu, a sada se dodaje još kamenja, kako bi potonuo. U ovom slučaju, Crna Gora je ta koja dodaje kamenje, kaže Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a.

Oni umereniji, poput Dušana Petrovića, potpredsednika DS-a, smatra da sva dešavanja iz tog perioda, koja se tiču odnosa sa drugim državama, treba da budu, pre svega, prodiskutovana između političkih vrhova Srbije i Crne Gore. Formalno-pravno, reći će Petrović, to je u nadležnosti državne zajednice i o “tako bitnim pitanjima važno bi bilo da postoji jedinstvena politika”. Petrović je nedvosmislen: “Ukoliko se separatno, na ovaj, ili onaj način priđe dogovorima sa drugim državama, to može da dovede do urušavanja pozicije državne zajednice, pa samim tim i pozicije druge države članice.” Upravo ono što rukovodstvo Crne Gore i želi.

Kada je reč o mogućnosti da eventualni dogovor o isplati ove ratne štete dalje utiče na sudbinu tužbe koju je Hrvatska svojevremeno podnela protiv naše zemlje Međunarodnom sudu pravde u Hagu, pravničko tumačenje ne otvara vrata velikoj zabrinutosti. Slične opaske su bile i u periodu dok u Hagu nije utvrđen zločin genocida. Mala uteha za ono što nam se može desiti.

Samo hrvatska Državna komisija za procenu ratne štete osam godina je radila na proceni i donela konačan zaključak, u novembru 1999. godine, da je Hrvatska oštećena za 37,1 milijardu dolara. U agresiji je, kako je komisija navela, nestao jedan i po bruto društveni proizvod Hrvatske, a za obnovu je, procenili su, potrebno deset do dvanaest godina. Nekoliko procena ratne štete pre ove kretale su se oko 22 milijarde dolara, ali je ova zvanično prihvaćena. Ako se tome doda stotinu do dve stotine milijardi dolara koje bi, verovatno, potraživala Bosna i Hercegovina, bila bi to kazna koju ni mnogo ekonomski jače države ne bi podnele u dugoj budućnosti.

Najbolji primer za to je spor koji je sandinistička vlada Nikaragve vodila protiv Amerike.

Međunarodni sud pravde je presudio u korist Nikaragve. Amerika nije htela da plati odštetu i umesto toga je srušila vladu u Nikaragvi. Nova vlast više nije postavljala to pitanje pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija. Posle ovog slučaja Amerika više nikada nije dala saglasnost da Međunarodni sud pravde bude merodavan u njenim sporovima sa drugim državama.

Teško je zamisliti da bi Srbija ikada smela sebi da priušti takvu aroganciju. Jednostavno, ta opcija za Srbiju nije realna. Amerika sebi može, kao megasila, da priušti da se povuče iz sistema međunarodne pravde. Ali Srbija, sigurno, nije u takvoj poziciji.

Preti li Srbiji ratna odšteta? Branka Prpa Kraj ove zemlje - Jasno je da nam preti čim postoje tužbe. Ne bavim se time i ne mogu da znam koliko je ta pretnja realna ali znam da ako se to i ostvari, da će ova zemlja biti upropašćena. Iovako smo na ivici, pred bankrotom, još ako se donese takva odluka, biće katastrofa. Možda i kraj ove zemlje. Milan Božić Malo zavisi od nas - Da, Srbiji preti mogućnost plaćanja ratne odštete. Spoljni faktor će doneti odluku da li da Srbiju grubo kazni za sve izgubljene ratove tako što ćemo poslužiti kao primer ostalima šta biva sa onima koji ne slušaju ili će njihova odluka zavisiti od naše kooperativnosti, odnosno saradnje sa Haškim sudom. Šta je od ta dva, ne možemo znati. Ja priželjkujem ovo drugo. Odnosno, bolje rečeno – nadam se da sam u pravu, a bojim se da grešim. I da se ne lažemo: to malo zavisi od naših sadašnjih političara. MilošJevtić Prepustiti ekspertima - Ne treba se plašiti plaćanja ratne odštete zato što je cela priča takva da se tužba protiv Srbije veže za tužbu Srbije protiv osam zemalja članica NATO-a. To nema nikakve veze sa strahom, već stvar treba prepustiti ekspertima koji će na najbolji način voditi o tome računa. Goran Svilanović Hrvatskoj ne, ali Bosni... - To je veoma teško pitanje. Treba proceniti prema sudskom postupku, ukoliko se on sa Hrvatskom uopšte nastavi. Mislim da je tužba Hrvatske protiv Srbije bez šansi za uspeh, ako govorimo o sudskom postupku. Izvan njega, moguće je da će biti dogovora, ali to je drugo pitanje, kao i kakvi bi ti dogovori bili. Spor sa Bosnom je, međutim, nešto sasvim drugo. Slavoljub Đukić E, sad je dosta - Toliko Srbiji svašta i svačim prete da ravnodušnost, uz sočnu psovku, postaje naše duševno stanje. Neka bude šta mora biti! Najviše se uzdam u “faktor zasićenosti”, što će reći, da će se najveći svetski moćnici zadovoljiti beskonačnim ponižavanjem jednog naroda i pobednički milostivo reći: E, sad je dosta. Đorđe Vukadinović Niko neće plaćati - Ne verujem da Srbiji neposredno preti plaćanje ratne odštete iako se stiče utisak da ta ideja u samoj Srbiji ima neobično mnogo navijača, a podrazumeva se da takvo raspoloženje postoji u okruženju i dobrom delu međunarodne zajednice. Bez obzira što se čini da je ta stvar svršena, ne verujem da će bilo ko bilo kome plaćati odštetu nakon ove runde balkanskih ratova, iako se čini da je Srbija najozbiljniji kandidat za tako nešto. Slobodan Gavrilović Zavisi od države - Državni organi treba da učine sve da do toga ne dođe. Trebalo bi da prilože svu moguću, raspoloživu argumentaciju da plaćanje ratne odštete ne bude slučaj u Srbiji.