Kraljevski vatromet za Republiku

Nisu došli radikali, socijalisti i Crnogorci. Ako se ne računaju ovi beogradski i Amfilohije Radović. Razočarala je i engleska kraljevska porodica. Nisu viđeni ni Bogoljub Karić, Miroslav Mišković, Filip Cepter i njegovi oponenti iz Olimpijskog komiteta, Miodrag Kostić, Zoran Drakulić... Za tabloidnu vest dana nije se postarala ni princeza Jelisaveta Karađorđević. Svi ostali su bili tu: I Biljana Vučo, i Borka Pavićević, i Sonja Biserko... I švedska kraljica Silvija sa suprugom, švedskim kraljem Karlom XVI Gustavom u svojoj senci. U koju su se gurali da stanu, za slikanje, i domaći lideri bez krune. Bio je i veliki vojvoda Anri od Luksemburga i brat lihtenštajnskog vladara princ Filip-Erazmus. Pošto su nedavno proslavili godišnjicu pomirenja svojih država, ruku pod ruku su šetali izraelska ambasadorka i nemački ambasador. Kad je došao američki ambasador Majkl Polt, svi su došli, prokomentarisao je neko. Bili su i predsednik Srbije i srpski premijer, i ministri spoljnih i unutrašnjih poslova i odbrane. I G17 plus. I Nenad Čanak i Sulejman Ugljanin. Bio je i Cune Gojković iako nije pevao. Doputovao je i tast, doputovala je i bivša supruga slavljenika princa Aleksandra Karađorđevića, naslednika prestola u Republici Srbiji, sa sadašnjim mužem i kćerkama. Oboje pastoraka i sva tri sina slavljenika – razume se. Prvi suprug princeze Katarine Karađorđević nije doputovao.

Princ Aleksandar Karađorđević slavio je svoj 60. rođendan tri dana. Objašnjenja onih koji nisu došli bila su kratka i jasna, kakva im je i politika. Oni koji su došli, i monarhisti i antimonarhisti i oni kojima je svejedno, malo su se oko svojih razloga pomučili. Uključujući i objašnjenje da li se radilo o privatnoj ili službenoj proslavi rođendana. Oko čega su u očitoj konfuziji i na samom dvoru jer na pitanje da li su pozvani neki od onih koji nisu došli, odgovaraju pozivajući novinare na pristojnost. I pokloni su, kažu, intimna stvar čije obnarodovanje je više u vlasti poklonodavca nego poklonoprimca. Da, sem ukoliko se ne radi o poklonima države. A država Srbija sa prestolonaslednikom ima službene veze utoliko što se iz republičkog buyeta za održavanje Kraljevskog i Belog dvora, koji su mu odlukom vlade dati na korišćenje pre donošenja zakona o denacionalizaciji, izdvaja suma čije je povećanje za 40 miliona na 120 miliona planirano rebalansom. Oko korišćenja dvorskog kompleksa na Dedinju princ se žestoko posvađao sa delom porodice Karađorđević.

Proslava je, inače, počela u petak na Kalemegdanu, završena je u ponedeljak posetom Oplencu. Gala večera sa oko 1 000 zvanica održana je u subotu, dan pre rođendana, u Kraljevskom dvoru. Posle gotovo dvočasovnog čestitanja, novinari, gosti i vrlo važni gosti videli su film koji bi pristajao svim kraljevskim porodicama u regionu: od rođenja u, naravno, londonskom hotelu Kleriy – 17.jula 1945. godine – do povratka u Srbiju i Kraljevski dvor. Predsednik Krunskog saveta Dragomir Acović držao je govor u kome je gospođi Sonji Biserko nešto zasmetalo, a to nije bio deo o “srpskoj i jugoslovenskoj kruni”. Pošto ovom novinaru na prvo slušanje nije zasmetalo isto, odustali smo od namere da prvi utisak naknadnim čitanjem pokvarimo.

Kancelarija prestolonaslednika je izbrojala: služena su 43 nacionalna jela, uz svako je bilo objašnjenje na engleskom i srpskom jeziku. Koji mladi prinčevi nisu naučili. Ni najstariji Petar. Ni blizanci. Priređen je vatromet i za goste na dvoru, ali bez Hendla, čija je “Kraljevska muzika za vatromet”, praćena pravim vatrometom i uz prisustvo princa koji gaji nadu da će jednom biti kralj, prethodne večeri na Kalemegdanskoj tvrđavi razgalila poznavaoce. Slušaoci kod kojih je patriotizam nadvladao muzikalnost aplaudirali su radije kompletnoj instrumentalnoj verziji “Marša na Drinu”. Slavljeniku bi se samo zbog rođendana mogao oprostiti govor na lošem srpskom jeziku. Ministar odbrane Prvoslav Davinić govorio je na dobrom, ali engleskom jeziku, iako mu nije rođendan.

Prema više puta ponavljanim anketama, broj pristalica monarhije u Srbiji se ustalio između sedam i 15 odsto.Da ih je tako malo, po odzivu na prestolonaslednikov rođendan, nikad se ne bi reklo.

Zašto nisu bili TOMISLAV NIKOLIĆ, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, na pitanje zašto radikali, iako su neki pozvani, nisu bili na proslavi rođendana Aleksandra Karađorđevića, kaže: “ Ne znam zašto bismo bili. Ja samo još svome unučetu slavim rođendan, a ovim matorim ljudima…” IVICA DAČIĆ, predsednik Glavnog odbora SPS-a, na pitanje da li je tako veliki broj aktuelnih državnih funkcionera na proslavi rođendana učestvovao da bi izrazio političku podršku ideji monarhije ili iz pristojnosti, kaže: “ Ja mislim samo iz pristojnosti. I ja sam imao pozivnicu, ali sam se izvinio jer smo za vikend imali obeležavanje 15 godina postojanja Socijalističke partije Srbije. Na rođendan bih inače išao u znak pristojnosti da poznajem čoveka, ali ne poznajem ga, pa ne znam zašto bih išao na rođendan čoveku koga ne poznajem.” SVETOZAR MAROVIĆ, predsednik državne zajednice Srbija i Crna Gora, rečeno je NIN-u u njegovom kabinetu, dobio je pozivnicu za proslavu rođendana Aleksandra Karađorđevića i poslao je čestitku. Zašto su bili PREDRAG MARKOVIĆ, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, odbio je da komentariše politički karakter prisustva velikog broja državnih funkcionera na rođendanu Aleksandra Karađorđevića jer “sa funkcije na kojoj se nalazi to ne može da čini”.”Kao što znate, član Krunskog saveta postaje se za ceo život, pa sam ja, kad sam izabran za predsednika Skupštine, za sebe tražio status koji je imao Borislav Pekić – da dok se bavim politikom, ne učestvujem u radu Krunskog saveta čiji sam član. Taj status sam dobio. Politički komentar učinio sam samo pri izboru za predsednika Skupštine, kad sam samostalno izrekao zakletvu, iako predsednik Skupštine zakletvu ne podnosi. Ali pošto predsednik Skupštine u slučajevima kad je predsednik republike sprečen obavlja i tu dužnost, tad sam rekao da se za mene šef države postaje ili narodnim izborom ili rođenjem. Zakletvu sam završio sa: Tako mi Bog pomogao.” MIHAJLO MIHAJLOV, politički disident iz komunističkog perioda, kaže da se sa princom Aleksandrom upoznao još 1978. godine u Čikagu, da ga je princ poveo svojoj kući, gde se upoznao sa njegovom prvom ženom, da su se posle videli bezbroj puta i da je bilo logično da bude tamo. Mihajlov napominje da je i sam republikanac i da princ to zna, ali da bi povratak Aleksandra na presto bilo neuporedivo korisniji za Srbiju nego vlast bilo koga sadašnjeg lidera, bilo koje režimske partije: “Danas više u Evropi nije podela na monarhije i republike nego na autoritarne i demokratske sisteme, pola najdemokratskijih evropskih država su monarhije, a većina diktatura su bile republike. Princ je vaspitavan u Engleskoj i on je apsolutni demokrata. Ono što se na njegovom rođendanu meni najviše dopalo, što me je frapiralo, jeste to što je na svoj rođendan doveo ljude i sa leve i sa desne strane. Nađite bilo kog političara iz režima koji bi imao tu hrabrost. Srbija bi samo dobila time kad bi princ Aleksandar postao monarh.” BORKA PAVIĆEVIĆ, Centar za kulturnu dekontaminaciju, pozvana je na rođendan pošto se početkom godine sa još nekoliko predstavnika nevladinih organizacija sastala sa princom, pri čemu su jedni na druge ostavili lep utisak.”Ja mislim da je zasad odlučeno da Srbija nije monarhija. A tako veliki broj ljudi došao je na rođendan jednom građaninu ove zemlje koji ima svoje ime i ugled i, po meni, predstavlja toponim oko koga se misli da se može vratiti neki identitet. Mislim da su pozivi na rođendan tako i upućeni da obuhvate što širi krug ljudi. Ali ma koliko da ih je bilo, njihovim prisustvom se ne može rešavati o odnosu monarhije i republike. Uostalom, u Srbiji je kralj bio ustavna kategorija, a ne od Boga. Inače, bio je to vrlo lep, svečan i emancipiran događaj, vrlo formatiziran, mimo nekih protokolarnih delikatnosti, kao što je, recimo, navika naših ljudi da ulaze preko reda.”