Dah

Za početak treba naći ventil. Današnji ventili su dobro skriveni. Istina, obično vam u prodavnici pokažu gde se ventil nalazi, a nekada proizvod ima i šemu, odnosno crtež kako nešto treba da izgleda kada se ispuni, sa posebno vidno obeleženim mestom gde treba da se duva.

Pogađate, sledeći korak je da pravilno prislonite usne i koliko možete udišete na nos i izdišete na usta. Potom sve zavisi od veličine samog proizvoda na naduvavanje i vašeg kapaciteta pluća. Zavisi nešto i od strpljenja, o tome svedoče brojne polunaduvane stvari, one čiji su vlasnici odustali. Ili su, jednostavno, ostali bez daha. Ima i toga. Čovek misli da može nešto veliko, a ubrzo se zaduva, pocrveni u licu, kako to negde kažu “izduši”.

Postoji izvesna sličnost sa stvarčicama koje koristimo na plaži, “mišićima”, pojasevima i dušecima. Samo što ove stvari na naduvavanje nisu osmišljene za razonodu – već da bi nam ispunile život. Neko je smislio, dosetio se da će se takvi proizvodi odlično prodavati. Ne samo jastuci, fotelje i kreveti, već i sve drugo od pokućstva, pa i novinski članci, knjige, ljubavni partneri, kuće, gradovi, po potrebi i čitave države. (Naravno, ovo poslednje, države, makar i najmanje, ipak su prevelike, pa je za njihovo naduvavanje potrebno nekoliko stotina hiljada ventila u koje valja istovremeno zaduvati, mada konačnu tvorevinu neće baš svi podjednako koristiti.)

Kako se ovakve stvari na naduvavanje proizvode, manje je važno. Uglavnom, one od našeg daha narastaju, zadobijaju unapred utvrđen oblik, i iako je sve od gume, slikarije sa spoljašnje strane stvaraju privid da je nešto kao pravo, vešto oko više nije dovoljno da napravi razliku. Važno je da nisu skupe, da za njih nije potrebno mnogo razmišljanja, da nisu potrebni rezervni delovi, da ne zahtevaju nikakvu naročitu pažnju... Potrebno je samo priljubiti ventil uz usne i što upornije izdisati. Uz malo potrošačkog truda možete imati sve što ste uvek želeli. Što više toga oko sebe tako ispunite i sami ćete se osećati ispunjenijim, bitnijim...

Pored svega ovoga, stvari na naduvavanje lako mogu da se izduvaju, prekalupe, odlože tako da ne zauzimaju mnogo mesta, te da se posle izvesnog vremena, kada se zaborave, iznova, još pompeznije naduvaju. Stvari i izjave, stvari i mišljenje, stvari i ideje, stvari i njihovi vlasnici...

Na samom kraju valja dodati da se po svemu sudeći ozbiljno radi na izradi jedne jedine grandiozne stvari koja bi, kada se naduva, zamenila sve što postoji. Ona bi bila toliko neizmerno velika da bi ispunila svaku prazninu, svaki slobodan prostor, da bi razmakla sve što sada postoji... Rečju, kada bi se sasvim ispunila dahom – postala bi jedina stvar na svetu. Istina, tada bi, i oni koji su joj darivali sopstveni dah, postali višak, bili bi samom tom stvari pritisnuti, možda i smoždeni. Ako ne bi pre svega toga, pre svega ovoga – „izdušili”.