Kako je Fljorin zavoleo liberalizam

Ovih dana je ameri?ka TV-mre?a PBS prikazala dokumentarni film ?Bruklinska veza?. Glavna li?nost dokumentarca je Fljorin Krasni?i koji je ulo?io 30 miliona dolara u naoru?avanje i snabdevanje boraca OVK za vreme rata koji je okon?an 1999. kada je Srbija posle bombardovanja NATO prihvatila mirovni plan UN. Krasni?i, ina?e, nije nepoznat ameri?koj javnosti jer je glavni junak jedne knjige (NIN objavljuje kratak prikaz) a u najavi ovog filma holandskog reditelja Klartje Kvejrejnsa gostovao je u ?uvenoj emisiji ?60 minuta? na CBC mre?i. (NIN objavljuje transkript emisije). Novo je, ipak, da ?Krasni?i, ?ija se mr?nja prema srpskim vlastima rasplamsala posle pogibije njegovog ro?aka 1997. godine, nastavlja da nov?ano i vojno poma?e pobunjenike koji ?ele da oteraju UN, NATO i Srbe sa Kosova?. ?Situacija na Kosovu jo? nije re?ena?, ponavlja ovaj dr?avljanin SAD ameri?koj javnosti svoju ocenu. ?Istera?emo Ujedinjene nacije sa Kosova.? A da najave onih koji o?ekuju nove nemire na Kosovu ne moraju biti bez osnova pokazuje i Krasni?ijeva pretnja: ?Ovde u SAD imamo tim snajperista spremnih da (odlete na Kosovo) izvr?e operaciju za veoma kratko vreme?. Po reagovanju institucija te?ko bi bilo zaklju?iti da ameri?ke vlasti nalaze neki problem u ovim radnjama. (NIN objavljuje ocenu Stejt departmenta.) Da bi se razumeo kontekst u kome Krasni?i radi dodali smo i ?ire izvode iz jednog teksta Mi?ela ?osudovskog, profesora iz Otave.

Ameri?ka TV-mre?a Si-Bi-Es nedavno je u emisiji ?60 minuta? objasnila kako su Albanci na Kosovu preko Amerike do?li do ?naj?uvenije snajperske pu?ke na svetu?. Ovo je stenogram emisije koju je vodio Ed Bredli. Na kraju priloga smo dodali komentar Stejt departmenta.

 Bredli:  Pre 15 godina Osama bin Laden je poslao jednog od svojih ljudi u Sjedinjene Dr?ave da kupi i donese dvadesetak pu?aka kalibra 12,7 milimetara, onih koje ubijaju na udaljenosti od vi?e od jedne milje i mogu ?ak da obore avion. Uprkos svim naporima koji se u poslednjih nekoliko godina preduzimaju za spre?avanje terorizma, Bin Laden bi isto to mogao da u?ini i danas. Jednostavno, naj?uvenije snajperske pu?ke na svetu kalibra 12,7 i 7,62 milimetara jo? uvek mo?ete relativno jednostavno da kupite i transportujete. Ina?e, re? je o pu?kama koje probijaju ?eli?nu oplatu debljine pola in?a.

 

Danas ?ete ?uti svedo?enje ?oveka koji se bavio krijum?arenjem oru?ja i pre nekoliko godina je jednu gerilsku vojsku, onu na Kosovu, opremio tim sna?nim oru?jem. Bio je spreman da razgovara sa nama zato ?to danas smatra da je to ?to je uradio bilo isuvi?e jednostavno. Taj ?ovek je Fljorin Krasni?i. Na ovom snimku ga vidimo kako ?alje novu po?iljku oru?ja albanskim pobunjenicima. (Na snimku se vidi Fljorin Krasni?i kako isporu?uje oru?je i govori na albanskom.)

 

?... Evo to ?e sada biti prokrijum?areno preko planina na Kosovo. Posle nekoliko dana putovanja na konjima, pu?ke ?e se na kraju na?i u rukama pripadnika gerilskih snaga iz redova Oslobodila?ke vojske Kosova koja se ve? gotovo deceniju bori za nezavisnost od Srbije. Evo, ove pu?ke smo doneli na konjima. (Vide se mu?karci kako raspakuju po?iljke sa oru?jem.)

 

Bredli: Krasni?i je sve to oru?je doneo u svoju porodi?nu ku?u na Kosovu. Ve?inu pu?aka mogao je lako da kupi i u Albaniji, ali ne ove kalibra 12,7 milimetara.

 

Krasni?i: Ovo sti?e iz ?ku?e hrabrih i zemlje slobodnih ljudi?, kako mi volimo da ka?emo za Ameriku.

 

Bredli: Krasni?i danas ?ivi u Bruklinu, u Njujorku. Do?ao je u Ameriku 1989. godine, ilegalno je pre?ao meksi?ko-ameri?ku granicu u prtlja?niku nekog automobila; u d?epu je imao svega 50 dolara. Danas je ameri?ki dr?avljanin i vlasnik uspe?nog preduze?a za postavljanje i popravljanje krovova.

 

Krasni?i: To je posao koji obavljam da bih obezbedio egzistenciju. To je na?in na koji zara?ujem novac u Njujorku.

 

 

 

(Na snimku se vidi Krasni?ijeva porodica; slika svadbe; Krasni?i u prodavnici vojne i mornari?ke opreme.)

 

Bredli: U Njujorku postoji vrlo brojna zajednica Amerikanaca albanskog porekla. Kada je 1998. godine izbio rat na Kosovu, mnogi mladi pripadnici te zajednice dobrovoljno su krenuli u borbu. Krasni?i je shvatio da ?e biti od ve?e koristi ukoliko bude prikupljao novac za gerilsku vojsku. Onda je po?eo da kupuje standardnu opremu u ovoj prodavnici vojnih potrep?tina u Bruklinu.

 

Krasni?i: Sve ?to vam je potrebno za jednu manju gerilsku vojsku mo?ete da kupite ovde u Americi.

 

Bredli: Ali kako ste sa kupovine ?izama, toki-vokija i maskirnih uniformi pre?li na kupovinu pu?aka?

 

Krasni?i: Ovde je na delu drugi amandman. Tu imate sve oru?je koje vam je neophodno za vo?enje rata.

 

Bredli: Mislite na pu?ke?

 

Krasni?i: Mislim na M-16. To su pu?ke koje ameri?ki vojnici dan-danas koriste u Iraku. Sve pu?ke koje ameri?ki vojnici koriste u bilo kom ratu mo?ete da kupite ovde, u prodavnici revolvera i pu?aka ili na sajmovima pu?aka.

 

Bredli: Koje je va?e najomiljenije oru?je? Oru?je koje ste najradije kupovali? Da li se neko posebno isticalo?

 

Krasni?i: Mislim da je daleko najbolja pu?ka ?filip? kalibra 12,7 milimetara.

 

Bredli: ?ta mo?ete sve da uradite pomo?u te pu?ke?

 

Krasni?i: Pa mo?ete da ubijete ?oveka sa udaljenosti od jedne milje. Mo?ete da rasturite svako vozilo, tako?e na udaljenosti od jedne milje.

 

Bredli: A kako stoje stvari sa helikopterima i avionima? Mo?e li pu?ka da se koristi i u borbi protiv njih?

 

Krasni?i: Sasvim lako.

 

(Na snimku se vidi Krasni?i kako ulazi u prodavnicu; Krasni?i u prodavnici oru?ja.)

 

Bredli: Ako je snaga ove pu?ke kalibra 12,7 milimetara zadivila Krasni?ija, jo? ga je vi?e zadivila lako?a sa kojom je mogao da je kupi. Krasni?i je dopustio jednoj holandskoj televizijskoj ekipi da ga prati do prodavnice oru?ja u Pensilvaniji.

 

Krasni?i: Treba mi jedna od ovih pu?aka kalibra 12,7 milimetara, ako je mogu?e za pet metaka. Je li ovo sve ?to imate? Imate zna?i samo ove za po jedan metak?

 

Neidentifikovani ?ovek: Da, ovde imate pu?ku za jedan metak. To je pu?ka kalibra 12,7 milimetara.

 

Krasni?i: Treba da imate samo kreditnu karticu i dobar kreditni dosije na njoj i mo?ete da kupite koliko god ho?ete pu?aka, niko vas ni?ta ne?e pitati.

 

Bredli: Jeste li bili iznena?eni ?to se sve to tako jednostavno odvijalo?

 

Krasni?i: Pa nisam samo ja bio iznena?en. Ve?ina ljudi koji nisu Amerikanci zapanji se kad vidi koliko je jednostavno do?i do pu?ke u sredi?tu Amerike. Ve?ina trgovaca oru?jem u Montani i Vajomingu uop?te ne postavlja nikakva pitanja. Kao da ste u?li u bakalnicu.

 

Neidentifikovani ?ovek: Ho?ete li da pogledate pu?ku i ka?ite mi ?ta mislite o njoj?

 

Krasni?i: Dobro, stvarno je dobra.

 

Bredli: A kako stoje stvari sa municijom za ovu pu?ku? Mislim, to je samo taj jedan specijalni metak, zar ne? Postoji nekoliko razli?itih varijanti.

 

Krasni?i: Da, postoje pancirni meci koji probijaju oklop, postoje i obele?avaju?i meci.

 

Bredli: Mo?ete li s jednakom lako?om da kupite i municiju?

 

Krasni?i: Nju je mnogo jednostavnije kupiti nego same pu?ke. Za municiju ne morate da poka?ete ni voza?ku dozvolu niti bilo koji drugi dokument.

 

Bredli: ?ekajte malo. Ho?ete da ka?ete da jednostavno mo?ete da u?ete u prodavnicu oru?ja ili na sajam oru?ja i kupite metak koji probija oklopna oja?anja? Vi kao civil to mo?ete u Americi da uradite?

 

Krasni?i: Zar niste nikad probali? Pa Amerikanac ste. Mo?ete da odete na bilo koji sajam oru?ja i sami da se osvedo?ite. Pitajte, uostalom, stru?njake, sigurno ?e vam rado pomo?i.

 

(Na snimku se vidi D?o Vins kako hoda)

 

Bredli: Zato smo i pitali stru?njaka D?oa Vinsa, biv?eg visokog zvani?nika Federalnog biroa za alkohol, duvan i vatreno oru?je (ATF). Pitanje je glasilo: da li svako, pa i terorista, mo?e s lako?om da kupi pu?ku kalibra 12,7 milimetara.

 

D?o Vins: Kada je re? o oru?ju, mi smo prakti?no jedna velika prodavnica slatki?a; ljudima je vi?e nego jednostavno da ovde kupe koje god ?ele oru?je.

 

Bredli: Zna?i li to da je Amerika najbolje mesto za nekog teroristu ukoliko ?eli da se opremi pu?kama?

 

Vins: Apsolutno.

 

Bredli: Velika je zabrinutost zbog mogu?nosti da teroristi kupuju oru?je za masovno uni?tenje i donesu ga u Sjedinjene Dr?ave. Za?to bi trebalo da brinemo zbog manjeg oru?ja, kao ?to su ove pu?ke kalibra 12,7 milimetara, kada napu?taju SAD?

 

Vins: To manje oru?je je najomiljenije me?u teroristima. Na svim snimcima teroristi?kih napada u Iraku i Avganistanu mo?ete videti pobunjenike koji na ramenu nose minobaca?e. Ti minobaca?i koji se ispaljuju s ramena zapravo funkcioni?u po istom principu: jedan metak, jedno punjenje. Kada imate ofanzivno oru?je iz koga se mo?e vi?e puta pucati, onda je to bolje takti?ko oru?je.

 

Bredli: Zna?i da se to oru?je manjeg kalibra ?e??e koristi za ubijanje ljudi nego ?to je to slu?aj sa velikim oru?jem?

 

Vins: Naravno.

 

Krasni?i: (Ponovo snimak Krasni?ija u prodavnici oru?ja.) Hvala, samo mi zapakujte i pone?u je.

 

Bredli: Pitali smo Krasni?ija kako je transportovao pu?ke od 12,7 milimetara iz Sjedinjenih Dr?ava, dalje.

 

Krasni?i:Pa jednostavno ih natovarite na avion, prijavite ih i mo?ete da ih transportujete kuda god ?elite.

 

Bredli: I to je u redu?

 

Krasni?i: Da, to je sasvim u redu.

 

Bredli: Ali to nije tek bilo koja pu?ka?

 

Krasni?i: Ma sve je to potpuno legalno. Tretira se kao lova?ka pu?ka.

 

Bredli: I onda ste te pu?ke transportovali na Kosovo?

 

Krasni?i: Transportovali smo ih u Albaniju, a onda su ih vojnici odneli na bojno polje.

 

Bredli: Da li govorimo o samo jednoj pu?ci?

 

Krasni?i: Ne. Bilo je vi?e od jedne pu?ke.

 

Bredli: Vi?e od jedne. Zna?i li to da ih je bilo mnogo?

 

Krasni?i: Da.

 

(Snimak Stejsi Saliven)

 

Bredli: Krasni?i nije ?eleo da nam ka?e koliko je ta?no pu?aka kalibra 12,7 milimetara poslao na Kosovo, pa smo to pitanje postavili Stejsi Saliven, nekada?njoj novinarki Njuzvika koja je napisala knjigu o Krasni?iju pod naslovom ?Nemojte strahovati jer imate sinove u Americi?. Koliko je pu?aka transportovao?

 

Stejsi Saliven: Verovatno nekoliko stotina.

 

Bredli: Nekoliko stotina?

 

Salivenova: Da.

 

Bredli: Pa gde je mogao da nabavi nekoliko stotina takvih pu?aka i da ih izveze iz zemlje?

 

Salivenova:  To je sasvim jednostavno. U jednom trenutku mo?ete da iznesete dve ili tri takve pu?ke. On je imao grupu momaka koji su bili ra?trkani ?irom Amerike. Bilo ih je na Aljasci, bilo ih je u Nevadi, bilo ih je u Kaliforniji, u Mi?igenu, u Ilinoisu. Svako od njih bi kupio po nekoliko takvih pu?aka u jednom trenutku, a onda su ih po dve ili tri transportovali komercijalnim letovima.

 

(Na snimku se vidi aerodrom na kome se nalaze avioni; tu je i pripadnik slu?be bezbednosti)

 

Bredli: Ljudi iz Krasni?ijevog tima nikada nisu imali probleme kada je trebalo izneti pu?ke iz Sjedinjenih Dr?ava, ali su ?esto u ?vajcarskoj morali da presedaju, a tamo?nje vlasti ?elele su da znaju u koje svrhe nameravaju da upotrebe tako mo?no oru?je.

 

Krasni?i: Rekli smo im da idemo u lov na slonove. Na to su oni kazali da u Albaniji nema slonova. Onda smo im obja?njavali da idemo u Tanzaniju. Zato smo morali da osnujemo lova?ki klub ovde u Americi i lova?ki klub u Albaniji.

 

Bredli: Zna?i, morali ste da otvorite la?ni lova?ki klub u Albaniji i da ka?ete ?vajcarskim vlastima da su ?lanovi tog lova?kog kluba odlazili u Tanzaniju da bi lovili slonove.

 

Krasni?i: Upravo tako.

 

Bredli: Verovatno nikada niste i?li u lov na slonove, zar ne?

 

Krasni?i: Nisam u ?ivotu ni video slona, a kamoli pucao na njega.

 

Bredli: Krasni?ijevom timu bio je potreban nekakav o?igledan dokaz kojim bi potkrepili pri?u o lovu u Africi.

 

Krasni?i: Morali smo da kupimo slona u Tanzaniji i da spremimo celokupnu dokumentaciju, kako bi im to posvedo?ilo da smo obi?ni lovci na slonove.

 

Bredli: Koliko ste platili slona?

 

Krasni?i: Oko 10 000 dolara.

 

Bredli: Jeste li uspeli da dobijete pare natrag?

 

Krasni?i: Ne.

 

Bredli: A nikada niste dobili ni slona.

 

Krasni?i: Ne, nismo dobili slona. Mi jednostavno nismo bili zainteresovani za slonove. Jedino za ?ta smo bili o?ajni?ki zainteresovani jeste da vodimo taj rat.

 

(Na snimku se vide konji natovareni pu?kama; vojnici sa pu?kama u rukama; Krasni?i kako ?eta po aerodromu)

 

Bredli: Krasni?ijeve isporuke pu?aka kalibra 12,7 milimetara osna?ile su samopouzdanje gerilskih boraca i omogu?ile su im da imaju opremu kakvu nikada ranije nisu imali, ali tih pu?aka jednostavno nije bilo dovoljno. Onda je Krasni?i prekr?io zakon i isporu?ivao pu?ke u mnogo ve?em broju nego ?to je to carina dozvoljavala. Kolika je bila najve?a po?iljka pu?aka kalibra 12,7 milimetara koju je poslao na Kosovo?

 

Salivenova:  U jednoj koju je poslao avionom natovarenim oru?jem, mislim da je bilo oko stotinu pu?aka.

 

Bredli:: Stotinu pu?aka kalibra 12,7 milimetara?

 

Salivenova: Da, stotinu pu?aka kalibra 12,7 milimetara.

 

Bredli: Po re?ima Salivenove, krijum?ari oru?ja su transportovali pu?ke kamionom do njujor?kog aerodroma ?Kenedi? i onda ih sakrili u po?iljke hrane i ode?e namenjene izbeglicama.

 

Salivenova: To su samo utovarili u avion. Po?to ni?ta ne prolazi rendgensku kontrolu...

 

Bredli: Carina to nije pregledala, zar ne?

 

Salivenova:  Ne, sve je to zapakovano kao humanitarna pomo?.

 

 

 

Bredli: ?injenica da je Krasni?i mogao da prokrijum?ari veliku po?iljku oru?ja sa aerodroma ?Kenedi? nije predstavljala nikakvo iznena?enje za ?oveka koji je u to vreme bio zadu?en za kontrolu ameri?ke carine, komesara njujor?ke policije Reja Kelija.

 

Keli: S obzirom na koli?inu po?iljki koje odlaze iz na?e zemlje i koli?ine po?iljki koje u nju sti?u, uop?te ne sumnjam da je mogu?no prokrijum?ariti takvo oru?je u inostranstvo. Postoje odredbe koje dopu?taju da se pu?ke isporu?uju inostranstvu. Te odredbe sadr?e broj?ana ograni?enja, ali verovatno ima na?ina da se propisi zaobi?u.

 

Bredli: I pretpostavljam da se sa sigurno??u mo?e re?i da nemamo dovoljan broj carinskih slu?benika koji bi mogli sasvim detaljno da pregledaju svaki avion koji odlazi iz zemlje?

 

Keli: Da, tu ste potpuno u pravu.

 

Bredli: Traganje za oru?jem koje biva transportovano iz zemlje podse?a na traganje za iglom u plastu sena, ukoliko federalni agenti ve? ne prate krijum?are i njihove aktivnosti. Nekada?nji zvani?nik ATF D?o Vins ka?e da bi Kongres morao da donese zakon koji bi omogu?io pripadnicima organa reda da koriste kompjuterske programe za ?uvanje svih podataka o prodaji oru?ja, mada je to ne?to ?emu se zagovornici slobodnog raspolaganja oru?jem ?estoko protive. Vi tako odlu?ite da kupite pu?ku i odete i kupite je. Ili revolver. Podatak o va?oj kupovini onda ?e u?i u centralnu ...

 

Vins: Ne?e.

 

Bredli: ... bazu podataka, zar ne?

 

Vins: Ne, ne?e u?i.

 

Bredli: Zna?i li to da ti podaci ne ulaze u centralnu bazu podataka u kojoj se ?uva spisak ljudi koji su kupili oru?je, pa su tu onda i svi serijski brojevi tih oru?ja, i ostale informacije?

 

Vins: Ne, ni?ega od toga nema. Ne postoji nikakva nacionalna registracija. Da smo kompjuterizovali celokupnu prodaju vatrenog oru?ja mogli bismo da uo?imo odre?ene obrasce pona?anja.

 

(Opet snimak Krasni?ija u prodavnici oru?ja)

 

Bredli: Ovo bi, kako Vins ka?e, obuhvatilo i sve one pu?ke kalibra 12,7 milimetara koje su kupili Fljorin Krasni?i i ljudi iz njegovog tima.

 

Vins: Ljudi obi?no kupuju vatreno oru?je za lov, u sportske svrhe ili radi samoodbrane. Ali nikada ne kupujete 50 komada istog tipa oru?ja, ili i vi?e u ovom slu?aju. Da je bila izvr?ena ma kakva analiza, to bi o?igledno dovelo do toga da zazvoni neko zvono na uzbunu na carini ili bilo gde drugde, na bilo kom drugom mestu koje bi ovo istra?ivalo.

 

Bredli: Kako biste opisali na?e zakone o oru?ju?

 

Krasni?i: Mnogo su liberalniji nego i u naj?ivljoj i najliberalnijoj evropskoj ma?ti. Mo?ete da ih zamislite kao najliberalnije zakone na svetu, a onda ?ete u praksi videti da su jo? liberalniji od toga.

 

Bredli: Ali, vi ne biste mogli da kupite pu?ke za Oslobodila?ku vojsku Kosova da su zakoni u Sjedinjenim Dr?avama stro?i, a opet ?ujem da ka?ete da se protivite oru?ju. Kako mo?ete da budete neko ko se protivi oru?ju kada kupujete pu?ke da biste oslobodili svoj narod?

 

Krasni?i: Ja sam iskoristio liberalne zakone u ovoj zemlji da bih pomogao svojoj staroj domovini. Duboko sam uveren da sam radio u korist dobra, ali je sigurno da ima ljudi koji bi sve to mogli da u?ine i u korist zla.

 

      

 

 *   *   *

 

Pitanje u Stejt departmentu, prvi dan...

 

Pitanje: U nedavnoj emisiji ?60 minuta? TV mre?e Si-Bi-Es otkriveno je da su pripadnici Oslobodila?ke vojske Kosova kupovali i ilegalno iz Amerike prebacivali albanskim pobunjenicima na Kosovu sve tipove ameri?kog oru?ja u vreme pobune 1998. godine. Pitam se da li je Stejt department bio svestan ovog nezakonitog preno?enja oru?ja i ?eleo bih da ?ujem va? komentar o tome. Interesuje me i da li osu?ujete tu akciju?

 

Odgovor: Dozvolite mi da odgovor na to pitanje dam na slede?em brifingu. (22. mart 2005.)

 

 

 

...slede?eg dana

 

Pitanje: Da li je Stejt department odobrio transport oru?ja iz SAD Oslobodila?koj vojsci Kosova 1999. godine? Koje su mere bile preduzete da bi se zaustavila ilegalna prodaja oru?ja toj grupi?

 

Odgovor:  Na osnovu Zakona o kontroli izvoza oru?ja nikakvi delovi opreme koji se nalaze na posebnom spisku ameri?ke municije, uklju?uju?i tu i snajperske pu?ke kalibra 12,7 milimetara, o kojima je bilo govora u emisiji ?60 minuta?, ne mogu se izvoziti iz Sjedinjenih Dr?ava bez posebnog pisanog ovla??enja Uprave za kontrolu trgovine oru?jem pri Stejt departmentu (DDTC). Takvo ovla??enje nije izdato za izvoz vatrenog oru?ja ili bilo kog drugog odbrambenog artikla Oslobodila?koj vojsci Kosova. Molim vas da pitanja o eventualnim akcijama organa reda u vezi sa ilegalnim izvozom vatrenog oru?ja postavite Odeljenju za unutra?nju bezbednost i njegovom Birou za imigraciju i carinu, kao i Birou za alkohol, duvan i vatreno oru?je pri Ministarstvu finansija.          

Prevela Ljiljana Nedeljkovi?

OVK ? gangsteri, teroristi i CIA   Mra?no poreklo OVK   Kosovski ?borci za oslobo?enje? su se finansirali od organizovanog kriminala   Da li se jo? se?ate ?kontra?a? i Olivera Norta? Matrica doga?anja na Kosovu sasvim je sli?na operacijama CIA u Latinskoj Americi, na Haitiju i u Avganistanu gde su ?borci za slobodu? do sredstava dolazili pranjem novca i trgovinom drogom. Jo? od po?etaka hladnog rata zapadne obave?tajne slu?be su razvile vrlo slo?ene odnose sa ilegalnom trgovinom narkoticima. Od slu?aja do slu?aja, novac od droge koji se prao kroz me?unarodne bankarske sisteme kori??en je za finansiranje tajnih operacija.   Prema autoru Albertu Mek-Koju model tajnog finansiranja uspostavljen je jo? tokom rata u Indokini. 1960. godine. Meo vojska u Laosu, koja se suprotstavljala snagama neutralne vlade princa Suvana Fume i pokreta Patet Lao, finansirala se od trgovine narkoticima a sve u okviru vojne strategije kreirane u Va?ingtonu.   Uzorak iz Indokine uskoro je preslikan u Centralnu Ameriku i na Karibe. ?Porast na grafikonu uvoza kokaina u SAD?, pisao je novinar D?on Dinges ?skoro da se poklopio s pove?anjem priliva ameri?kog naoru?anja i vojnih savetnika u Centralnu Ameriku.?   Javna tajna je bila da su vojske Gvatemale i Haitija, kojima je CIA tajno pomagala, bile ume?ane u narko-trgovinu na Ju?noj Floridi. Otkriveni su jaki dokazi u aferi Iran-Kontra i sa Me?unarodnom kreditnom trgova?kom bankom (BCCI) da su tajne operacije po?ivale na pranju novca od droga. ?Prljavi novac? recikliran kroz bankarski sistem ? ?esto kroz sasvim anonimne fantomske kompanije ? postajao bi ?novac za tajne operacije?, za finansiranje razli?itih pobunjeni?kih grupa i gerilskih pokreta od nikaragvanskih ?kontra?a? do avganistanskih mud?ahedina. ?Kako su SAD ?elele da snabdeju pobunjene mud?ahedine stinger-raketama i drugom vojnom opremom bila im je potrebna puna saradnja Pakistana. Do sredine 80-ih CIA je u Islamabadu imala jedan od najve?ih ameri?kih obave?tajnih centara na svetu?, pisao je nedeljnik ?Tajm? 1991. ?Ve? i ?injenica da je oko BCCI pukla velika bruka za SAD, a da se nije povela iole ozbiljnija istraga, jasno pokazuje da su svi odgovorni zatvarali o?i pred prometom heroina iz Pakistana?, izjavio je jedan ameri?ki obave?tajni oficir.(...)   Od ranih devedesetih Bon i Va?ington su ruku pod ruku uspostavljali zone uticaja na Balkanu. I njihove obave?tajne agencije su sara?ivale. Prema izjavi analiti?ara obave?tajnih delatnosti, D?ona Vitlija, tajno pomaganje kosovskih pobunjenika uspostavljeno je kao zajedni?ka akcija CIA i nema?ke slu?be bezbednosti BND (Bundes Nachrichten Dienst) iste one slu?be koja je pre toga odigrala klju?nu ulogu u instaliranju desni?arske nacionalisti?ke vlade Franje Tu?mana u Hrvatskoj. Zadatak da se stvori i finansira OVK prvobitno je dodeljen Nema?koj: ?Nosili su nema?ke uniforme, isto?nonema?ko naoru?anje a finansirali su se delom i od droge.? Prema Vitliju zadatak CIA je bio da u Albaniji uve?ba i opremi OVK.   Pre po?etka gra?anskog rata u Bosni, Nema?ka i njen ministar inostranih poslova, Hans Ditrih Gen?er, aktivno su podsticali secesiju, ??to je posle samo za sebe ubrzalo korake me?unarodne diplomatije? i izvr?ilo pritisak na zapadne saveznike da priznaju Sloveniju i Hrvatsku. Prema navodima slu?be ?Geopoliti?ki nadzor droge?, i u Nema?koj i u SAD, odgovaralo je (mada to nigde nije zvani?no izgovoreno) formiranje ?velike Albanije? u ?iji bi sastav u?le Albanija, Kosovo i delovi Makedonije. Son Gervasi tvrdi kako je Nema?ka tra?ila od saveznika da joj daju odre?ene ruke ?kako bi ostvarila ekonomsku dominaciju u ?itavoj 'Mitteleuropa?.?   Tajni planovi Bona i Va?ingtona predvi?ali su podsticanje nacionalisti?kih oslobodila?kih pokreta u Bosni i na Kosovu, ?to je za krajnji cilj imalo destabilizaciju Jugoslavije. Ovo drugo je kasnije izme?u ostalog ostvareno i tako ?to su ?zatvarali o?i? pred o?iglednim dokazima o priticanju pla?enika i finansijskih sredstava iz islamisti?kih fundamentalisti?kih organizacija.   Pla?enici koje su finansirale Saudijska Arabija i Kuvajt u?estvovali su u borbama u Bosni. Matrica iz Bosne preslikana je i na Kosovu: mud?ahedini iz islamskih zemalja, borili su se rame uz rame sa OVK na Kosovu. Javljano je da su nema?ki, turski i avganistanski instruktori obu?avali OVK u taktici gerilske borbe i izvo?enju diverzija.   Prema izve?tajima Nema?ke novinske agencije (Deutsche Presse-Agentur) islamske zemlje su finansijsku podr?ku OVK usmeravale preko ?efa Nacionalne informativne slu?be Albanije (NIS), Ba?kima Gazidedea. ?Gazidede, za koga se tvrdi kako je revnostan, posve?eni musliman iz Albanije pobegao je marta pro?le godine (1997), a sad (1998) je pod istragom zbog kontakata s islamisti?kim teroristi?kim organizacijama.?   Kanali za snabdevanje OVK ?boraca za slobodu? vode preko surove i te?ko pristupa?ne planinske granice Albanije, Kosova i Makedonije. Albanija je istovremeno i klju?no ?vori?te u tranzitnom lancu puteva narkotika koji vode preko Balkana a kojim heroin klase 4 dolazi na evropsko narko-tr?i?te. ?ak 75 odsto heroina koji stigne u Evropu je iz Turske, a lavovski deo po?iljki pro?e u tranzitu preko Balkana. Prema izve?tajima ameri?ke Slu?be za sprovo?enje zakona o narkoticima, DEA (Drug Enforcement Administration), ?procenjeno je da ?etiri do ?est tona heroina svakog meseca krene iz Turske (balkanskom rutom) ka zapadnoj Evropi?. Obave?tajni izve?taj Savezne kriminalisti?ke agencije Nema?ke sugerira da su ?manjinski Albanci danas najja?a grupa koja vr?i distribuciju heroina po zemljama potro?a?ima u zapadnoj Evropi.?(...)   Od 1993. ve?i broj ameri?kih vojnika je stalno prisutan na makedonsko-albanskoj granici s mandatom da osigura sprovo?enje embarga. I pored njihovog prisustva, trgovina narkoticima i oru?jem cveta. Zapad se jednostavno pravi kao da to ne vidi. Prihodi od nafte i narkotika se koriste za nabavku oru?ja (naj?e??e u obliku direktne trampe): ?Isporuke nafte u Makedoniju (da bi se zaobi?ao gr?ki embargo 1993-94) mogu da poslu?e kao pokri?e za heroin, a i za isporuke kala?njikova za albansku 'bra?u? na Kosovu.?   Plemenski klanovi sa severa razvili su naro?ite veze sa sindikatima zlo?ina u Italiji. Ovi drugi su odigrali klju?nu ulogu u krijum?arenju oru?ja preko Jadrana u albanske luke Dures i Valonu. Zaklju?no sa 1992. na Kosovo je uglavnom krijum?areno lako oru?je, kala?njikovi AK-47, RPK ili PPK ma?inske pu?ke, te?ki mitraljezi kalibra 12,7 mm, itd.   Priliv zarada od trgovine narkoticima omogu?io je da se OVK veoma brzo uve?a do 30 000 ljudi. Jo? br?e, OVK je uspela da nabavi i sofisticiraniju opremu, uklju?uju?i i protivvazdu?ne i protivoklopne rakete.   OVK je nabavila i elektronsku opremu za izvi?anje, ?to je omogu?avalo da se preko satelita prenose ili primaju informacije o pokretima Vojske Jugoslavije. Logor za obuku OVK u Albaniji je ?najve?u pa?nju posve?ivao obuci u rukovanju te?kim naoru?anjem ? raketnim baca?ima i topovima srednjeg kalibra, te kori??enju tenkova i oklopnih transportera kao i komunikacijama, komandovanju i kontroli? (prema izvorima jugoslovenske vlade).   Ovako intenzivne isporuke oru?ja vojsci kosovskih pobunjenika u punoj su saglasnosti sa geopoliti?kim ciljevima Zapada. Ni najmanje ne iznena?uje ?zaglu?uju?a ti?ina? me?unarodnih medija u vezi s kosovskom trgovinom drogom i oru?jem. Izve?taj za 1994. 'Geopoliti?kog nadzora droge? konstatuje: ?Krijum?arenje (droge i oru?ja) se procenjuje isklju?ivo na osnovu geostrate?kih implikacija (...). Na Kosovu krijum?arenje droge i oru?ja raspaljuje geopoliti?ka strahovanja i o?ekivanja?...   Mi?el ?osudovski  (Autor je profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Otavi, Kanada)

Novi izvori

 

Kako je izvojevan rat na Kosovu

 

Novinarka Stejsi Saliven koja je za

 

?Njuzvik? pisala o ratovima na Balkanu ? napisala je kroz iskustva Amerikanca albanskog porekla Fljorina Krasni?ija hroniku rata na Kosovu. Naslov knjige je ?Be Not Afraid, for D?ou Have Sons in America? (Ne bojte se, jer imate sinove u Americi)

 

Krasni?i je peto od sedmoro dece jedne albanske porodice sa Kosova ?iji je dom u blizini planine Prokletije na zapadu pokrajine postao popri?te oru?ane pobune. On je rukovodio pobunom iz svoje kompanije za izgradnju krovova u Bruklinu, uz pomo? velike mre?e albanske dijaspore i hrabrih mladih ljudi kojima se smu?ilo da slu?aju pri?e o tome kako Albanci pate pod vla??u Srba. Tako je nastala Oslobodila?ka vojska Kosova (OVK), pobunjeni?ka formacija koja je dovela Kosovo do ta?ke klju?anja. Salivenova se zainteresovala za Kosovo 1993. kada je, kao student zavr?ne godine univerziteta Kolumbija, pisala pri?u o jednoj od njujor?kih etni?kih zajednica ? izabrala je misteriozne Albance koji su ?iveli u delu Bronksa koji se zove Tremont. Upoznala se sa njihovom domovinom, otkriv?i da je to Kosovo, a ne Albanija, i njihovim otporom koji je ja?ao u senci uzavrelog Balkana.

 

Njeno zanimanje za misterioznu pobunjeni?ku grupu OVK, za koju je ?ula kada je 1996. boravila na Balkanu, odvelo ju je nazad u Njujork i u ?Trajengl d?eneral kontraktors?, gde je oti?la da sazna da li vlasnik te kompanije Fljorin Krasni?i zaista prikuplja novac za OVK. ?Mislio sam da to ve? znate?, odgovorio joj je. Salivenova je prona?la svoju pri?u.

 

Salivenova dr?i ?itaoca u napetosti ?ivim na?inom pripovedanja koji je kombinacija akcije i avanture sa realpolitikom, dok nam pri?a kako je ovaj bruklinski proizvo?a? krovova ?namamio? Ameriku i NATO u rat na Kosovu. Ona nam pru?a ?okantno apsurdan uvid u to kako je Krasni?i usmeravao sredstva na kupovinu desetina i desetina uniformi i vojni?kih ?izama u bruklinskim prodavnicama u kojima se prodaju vi?kovi ameri?ke vojske; radio-stanica; kala?njikova, M-16, snajpera i prigu?iva?a u prodavnicama oru?ja ?irom Amerike, u kojima ljudi mogu da kupe vatreno oru?je bez ikakve provere. (Uz ?ove prvoklasne mladala?ke ludorije? idu putovanja do Pakistana gde se kupuju rakete.)

 

Ova pobunjeni?ka vojska, kako pi?e Salivenova, nije dobijala samo materijalna sredstva od Krasni?ija iz Bruklina, ve? je imala i politi?ku podr?ku u Va?ingtonu preko ratobornog republikanskog kongresmena D?ozefa Diogvardija, ?ija je porodica poreklom iz Albanije. On je ubedio kongresmene, uklju?uju?i mo?nog predsednika Senatskog odbora za spoljnu politiku D?esija Helmsa, da se OVK bori za osloba?anje od komunisti?ke represije, pobijaju?i tako definiciju OVK kao teroristi?ke organizacije, koju je dala administracija Bila Klintona. Tako su na kraju Amerika i ostale ?lanice NATO uvu?ene u bombardovanje.

 

Naslov knjige ?Ne bojte se, jer imate sinove u Americi? uzet je iz stare albanske pesme koju su momci sa Kosova, kao ?to je Fljorin Krasni?i, pretvorili u simbol stradanja njihovog naroda pod vla??u Srba. Njena melodija se provla?i kroz ?itavu knjigu, koja se mo?e smatrati delimi?no biografijom, a delimi?no istorijom uspona OVK i uzroka rata na Kosovu. Jer, ona kroz Krasni?ijevu osvetu pripoveda mu?nu istoriju Kosova i nedavnih sukoba na svarljiv na?in. Uprkos tome, kao pravi novinar, ona svom protagonisti ne dozvoljava da njenu pri?u pretvori u jednostranu optu?nicu. Citiraju?i Ni?ea ? ?onaj ko se bori protiv ?udovi?ta treba da pazi da i on sam ne postane ?udovi?te? ? Salivenova uspostavlja ravnote?u izme?u Krasni?ijevih iskustava i bri?ljivih istra?ivanja i komentara o akcijama Srba, Albanaca i me?unarodne zajednice, prvenstveno Amerike, raspodeljuju?i odgovornost na sve . Za Salivenovu nema nevinih.

 

Ona zaklju?uje da je slo?eni konglomerat faktora i karakteristika zajedno uzrokovao kosovsku tragediju. Amerika tu igra glavnu ulogu. Za razliku od Dejtona, gde su pregovara?i skrojili mirovni sporazum kojim je okon?an krvavi sukob u Bosni, Amerika nije uspela da re?i problem Kosova, po?to su Albanci sna?no lobirali u Va?ingtonu i tako rasplamsali vatru koja je tinjala.

 

( Transitions Online ? Prag)