Slavija kao neprekidna tema

U proteklih petnaestak meseci u Beogradu su održani brojni arhitektonski i urbanistički konkursi od kojih su neki, kao što su oni za Galeriju na Trgu Republike, Patrijaršiju na Svetosavskom platou i za Spomenik modernoj Srbiji na Slaviji, izazvali izuzetan pozor javnosti i žučna sporenja. Nedavni konkurs za idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje Slavije i okoline prošao je, međutim, bar što se javnosti tiče, skoro nezapaženo. Razlog ovakvoj ravnodušnosti verovatno leži u njegovom anketnom statusu, što ga svrstava u takmičenja čiji rezultati stoje na slobodnom raspolaganju raspisivačima bez direktne realizacijske namene. (Da budemo ironični, istina je da se kod nas i oni drugi konkursi za konkretna idejna rešenja najčešće završavaju u papirnim rolnama prepuštenim prašini kancelarijskih ormara, pa u tom smislu skoro da i nema razlike označavali se oni anketnim ili idejnim.)

Na poslednjem u dugom nizu konkursa koji su za temu imali Slaviju, prvu nagradu jednoglasnom odlukom žirija dobili su mladi i već afirmisani arhitekti Tamara Petrović i Miloš Komlenić. Uspešna prostorna razrada trga, dobar saobraćajni režim, prikladan arhitektonski okvir, pogodnost etapnog razvoja, ekonomska primerenost našim uslovima i izvanredna projektna prezentacija – sve su to elementi koji su njihovom radu obezbedili prednost nad ostalim učesnicima. U sažetom opisu detanljnih crta njihovog rešenja morali bismo da najpre navedemo zadržavanje kružnog toka saobraćaja uz zatvaranje ulica Svetog Save i Deligradske, zatim formiranje pešačkog trga u dva nivoa – nadzemnog i podzemnog – između Kranlj Milanove, Nemanjine, sadašnjeg kružnog kolovoza i fronta nove Narodne banke, pešačke pasaže između novih zgrada i parka Manjež, prodor od Kranlj Milanove prema Wegoševoj ulici paralelan Beogradskoj, te podzemnu vezu za stanicu metroa i garažu za 8 000 vozila. Zapaženu vrlinu ovog rada predstavnlja predlog arhitektonskog okvira (ovde datog u volumetrijskim naznakama) koji smiruje sadašnju zgradarsku rastrojenost i stvara skladno artikulisani prošireni arhitektonski ansambl. Novi objekat zamišnljen na pešačkom platou svojom “lebdećom” formom deluje veoma atraktivno, ali i sa neizvesnim putem od koncepcije do realizacije.

U ponudi ideja datih u 19 projekata bilo ih je veoma različitih, od onih dobro prostudiranih do sasvim neprihvatnljivih. Među neobičnim predlozima izdvaja se rad Z. Radojičića koji unutar sadašnjeg prostora formira pravougaoni okvir od nižih objekata sa internim pešačkim trgom. Pažnje vredan je i rad B. Jovina sa virtuozno iscrtanom panoramom širokog područja oko Slavije i poženljnom (da li i realnom?) idejom pretvaranja Ulice kranlja Milana u pešačku zonu uz autorovo uporno insistiranje na nezavisnom šinskom sistemu (tzv. teškom metrou) umesto uslovima konkursa zadatog “lakog metroa”. Zanimnljivo je da nijedan rad nije uzeo u obzir izabrani spomenik na prošlogodišnjem konkursu priređenom povodom 200-godišnjice moderne Srbije, čime je dato za pravo protivnicima njegovog održavanja i žirijskih odluka.

Konkurs je bio... i prema obrazloženju ocenjivačkog suda svi radovi će biti dati odgovarajućim gradskim ustanovama koje bi trebalo da ih na najbonlji način upotrebe tokom izrade planova detanljne regulacije. Na drugoj strani, mladim pobednicima ostaće značajan uspeh za prilog profesionalnoj biografiji, očekivanje da će njihove zamisli biti obilato iskorišćene u planovima “nadležnih službi”, ali i gorak osećaj da u tim planovima, zbog anketnog karaktera takmičenja, verovatno neće biti njihovih imena.