19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
“Kuća od voska” je film o opakim delima dva emocionalno i umno redukovana a praktično vrlo vešta brata, rođena kao sijamski blizanci. Sve stanovnike zabačene američke varošice, koju više nijedan kartograf ne upisuje na svoju mapu, zalili su voskom i palanku pretvorili tako u muzej voštanih figura koji niko ne posećuje. Jednog dana, igrom nepovoljnog slučaja, grupa mladih nabasa na ovo ukleto mesto. Izuzev brata i sestre, takođe blizanaca, svi će biti uvošteni na izuzetno svirep i banalan način – a ovaj okrutan postupak, nama će, bez zazora, biti detaljno predočen. Umesto straha i sažaljenja, ponuđeno nam je sadističko uživanje. Ali, pođimo redom.
Prvo. Kad govorimo o hororu, moramo imati u vidu da je poreklo ovog užasavajućeg straha metafizičko. Kako kaže Paskal, reč je o užasavanju pred večnim mukom beskrajnih prostora. Dakle, reč je o specifičnom ljudskom osećanju, a ne o instinktu koji je zajednički čoveku i životinji.
Drugo. Umetnost horor-filma najdirektnijim putem izaziva kod gledaoca snažne emocije straha i sažaljenja. Dakle, horor-film je najbolja savremena potvrda katarze, onako kako ju je razumeo Aristotel – kao, izazivanjem sažaljenja i straha, pročišćavanje takvih osećanja.
Kad imamo u vidu metafizički koren i katarzični efekat horor-filma, onda je jasno da su autori “Kuće od voska”, doduše ni prvi ni poslednji, mogućnost jednog žanra – od kojeg je Alfred Hičkok napravio umetnost čije je dejstvo najpribližnije starogrčkoj tragediji – izneverili na jedan svirep i banalan način. Umesto da se gledalac užasava i gnuša opakih radnji onih koji su mu slični, on se naslađuje minucioznim prikazom nepočinstava onih koji se, igrom genetike ili usled roditeljske mržnje, nisu ni razvili u grešna ljudska bića.
