Partizanština u sportu

Sa malim zakašnjenjem, kao i autor teksta “Cepter na rogu”, reagujem... sve nadajući se da u starom dobrom maniru NIN objavljuje i drugačija razmišljanja. Ukratko: gospodin partizanovac (to mu je valjda i zanimanje), nekadašnji sudija i večiti (u ovim režimima i kod svih predsednika) Slobodan Novaković uperio je svoje pero protiv Ceptera – ko zna čime izazvan da brani svoju bratiju. Bratiju koja čvrsto drži dizgine sporta, odnosno sportskih organizacija kod nas. Reč je o Ćurkoviću, Zečeviću, Manojloviću (uz Kićanovića, svi iz OK!), Perišiću, Šoštaru... I inim “lepo raspoređenim” tamo gde treba. Kao nekada, “partizanština” ima duboke korene i čvrsto se drži, a kada ih bilo ko “uzdrma” – uzvraćaju žestoko ne libeći se ni niskih udaraca. Kao već izanđale floskule o šerpama i loncima (setimo se: šerpe i lonci su ne tako davno i značajno doprinele smeni vlasti), kao da je sramota što je preduzimljivi Milan Janković sopstvenim umom i aktivnošću stvorio sopstveno ime i imiy. Danas je već poznat u celom svetu, i priznat i tamo gde niko od “velikih” koji ga sada teraju iz OK ne mogu ni da prismrde. Napadajući Ceptera, oni “zaboravljaju” – počev od prvog osumnjičenog za malverzacije u Olimpijskom komitetu – da najpre treba odgovoriti na teške optužbe, pa onda držati lekcije o šerpama i loncima, zamenjuju teze i puštaju “marlu” umesto davanja odgovora na Cepterovo pitanje: ko je, kada i koliko novca lapio – bez dokumentacije, za sebe lično. Mnogi su se prepoznali, a Ćurković ih sve zajedno amnestira “mudrom” konstatacijom: Nećemo se baviti time šta je ko u poslednjih pet godina radio(!?) već se okrećemo budućnosti.

Alal vera, “predsedniče” iznuđenog sastava komiteta istomišljenika (korisnika) koji neće da “se osvrću” već su “zagledani” u budućnost – u kojoj ni njih ne treba pitati šta su radili. Tako ispada po “mudroj” najavi partizanovca koji brani klupske kolege štiteći ih od osnovanih sumnji da nisu čisti kad je reč o parama koje su im prolazile kroz ruke... I ponešto ostajalo u yepu (kako tvrdi Cepter, a kompanija Ćurković-Zečević-Manojlović ne dozvoljava revizorskoj kući da utvrdi istinu). Ko se to boji istine? Svakako ne Filip Cepter. Zašto Manojlović “nema poverenja” (njegova izjava!) u predsednika OK? Zašto – ako ne da sakrije ono što je činio (i drugi sa njim) pa kad treba položiti račune – nema poverenja u predsednika. Neka onda, ako je čist, pusti neutralnu revizorsku kuću da pobije Cepterove sumnje i skine optužbe koje nisu bezazlene.

Ne, ništa od toga, jer se interesna grupa ponaša partizanski – ko nije sa nama, taj je protiv nas – pa nastoji svim silama da, uprežući tu i “podesne” novinare i medije, sačuva partizansko poslovanje OK... bar za trajanje (n)ovog mandata.

Hoće li im sportska javnost, i javnost uopšte, to dozvoliti?

Todor Đurić,

Novi Sad