Bolton je preblag

Obični građani Srbije – kako nas što ne krademo niti imamo odakle i da hoćemo, zovu njeni neobični i važni građani – sigurno se ne bi zaustavili na deset spratova, poput Boltona, jer su jed i očaj toliko duboki da bi se išlo do ispod podruma, a od razloga kojih je bezbroj navešću samo nekoliko.

Predsedavajući SB UN, austrijski diplomata je sakrio izveštaj koji je potvrdio da je vojska SRJ ispunila obavezu povlačenja iz Bosne da bi nam, kao nekome ko ne ispunjava naloge UN,bile uvedene najrazornije sankcijesvih vremena; stavljeni smo zapravo u najveći na svetu, besprimeran, najmonstruozniji koncentracioni logorikada viđen; ljudi su umirali od gladi, bez lekova, bez operacija, bebe nisu imale kiseonika, nije bilo goriva, procvetao je kriminal – kao u svakom logoru, doživeli smo ekonomsku, zdravstvenu, moralnu, psihološku i ljudsku katastrofu od koje se nikada nećemo oporaviti. A sve zbog laži na najvišem nivou – uz saučesništvo svih, i “prijatelja”, naravno.

Sve zone u Hrvatskoj koje su bile pod zaštitom UNbrutalno su etnički očišćene, uz brojne vrlo surove zločine, pod budnim okom Ist Rivera. Srebrenica je bila demilitarizovana zona pod zaštitom UN i dve godine je Orić, pod njihovom visokom zaštitom,činio neviđene zločine koji su onako nekažnjeni, podsticani čak na taj način, sigurno uvećali želju za osvetom i mnogima konačno pomutili razum.

Prvoslav Davinić je izjavio da zna pravu istinu o Markalama, Račku i Srebrenici jer je kao službenik UN imao u posedu dokumente koji opisuju pravo stanje stvari, ali on to ne sme sada da objavi jer je to službena tajna UN – istina je tajna, a laž nije, laž je istina! Da je to izjavio Davinić tvrde “Novosti” u kolumni od 8. maja. Dakle život je potpuno upropašćen milionima ljudi samo zato što istina koju znaju činovnici Ist Rivera nije ona koja danas slovi za važeću, jer da jeste smela bi da se objavi i ministar bi smeo da napiše memoare. I šta da poželim UN koje su uništile i ukrale jedini život koji imamo?

Čemu mirovna organizacija pored koje može da se bestidno i divljački bombarduje zemlja koja nema ni teoretske šanse da se zaštiti. Čemu organizacija koja ne poštuje i ne sprovodi vlastitu Rezoluciju 1244 i “Kumanovski sporazum”. I konačno, Kai Eide ovih dana meri, na apotekarskoj vagi maltene, ispunjenost standarda, kao da se u Prištinu nije vratilo stotinak Srba, već njih 39 000, pa se postavlja pitanje za onih još hiljadu prognanih. Kao da je vraćeno desetine hiljada kuća i stanova i stotine hiljada ljudi pa se čine napori da se vrati još poslednjih hiljadu; kao da postoji sloboda kretanja i pravo na život samo, eto, što je negde, u nekom selu možda, došlo do svađe na međunacionalnoj osnovi završene uzajamnim šamarima. Ništa, naravno, od svega. Stotine hiljada Srba i drugih je u izgnanstvu, kuće su što spaljene što otete, ljudi žive u enklavama – kako zovu geta da se Vlasi ne dosete, nema slobode niti prava na život, a simulira se kaoda standardi samo što nisuispunjeni.

Naravno da takva organizacija, kao štosu UN danas, mora da doživi najdublje reforme, a ne da padnetako nisko da se čak beda i očaj Iračanana najbesramniji načinzloupotrebljavajusa najvišeg mesta. “Nafta za hranu i lekove” najgolije sirotinje je otišla u džepove nezasitih, a oni će da donesu mir, pravdu, slobodu i demokratiju?! Ma nemojte!

Dragan Vidaković,

Prilike