Misterija pod šifrom “Odmetnik”

Tragedija putničkog aviona kiparske kompanije “Ilios” (Helios), u kojoj je život izgubila 121 osoba, u brdima severno od poluostrva Atike, već se naziva misterioznom. Sve što je do sada navedeno – da su u pitanju problemi tehničke prirode, zbog pada pritiska i kvara na uređajima za rashlađivanje, odnosno da je avionu verovatno ponestalo goriva ili su otkazali motori pre pada, nailazi u grčkoj javnosti i štampi na nova pitanja o uzrocima pada i na stalno nove verzije. No, nijedna ne daje logičan odgovor na pitanje – šta se zapravo desilo?

Patolozi su posle nesreće utvrdili da su svih 26 putnika, čija su nađena tela dovoljno očuvana da bi mogla biti obducirana, bili živi u momentu pada i da su poginuli od udara aviona o tle. Ova činjenica je direktno u suprotnosti sa tvrdnjom da su putnici stradali pre pada zbog niskog pritiska i zbog otrovnih materija u vazduhu od neispravnog klima-uređaja.

“Boing” je u grčki vazdušni prostor ušao u 10,30 bez uobičajenog kontakta sa kontrolom leta. Istovremeno, reagovao je štab NATO-a u Napulju, koji je registrovao objekat i posle nekog vremena izdao komandu da uzlete dva lovca F-16 iz grčke eskadrile NATO-a i presretnu objekat. Kiparski avion je u Napulju u 11,25 označen šifrom “Odmetnik”.

Prema izjavama pilota F-16, kako je prenelo grčko Ministarstvo odbrane, lovci su se približili “boingu”, videli da pilota nema na njegovom mestu, a da kopilot sedi presavijen. Rekli su da su pratili “boing” koji je kružio iznad ostrva Kea, a da je avion tri puta menjao pravac pre nego što je počeo da pada.

Piloti F-16 dali su izjave samo grčkom Ministarstvu odbrane, s tim što je javni tužilac najavio da će tražiti od njih da svedoče pred sudom. Prema izjavama pilota F-16, oni su videli čoveka sa maskom za kiseonik na licu kako je sedeo na mestu pilota. Prema saopštenju vlade, ta osoba je u 11,40 uključila automatskog pilota. On je, navodno, pogledao prema pilotima F-16, ali nije dao nikakvog znaka. Navodi se da je ta osoba spustila avion sa sedam na pet hiljada stopa, pa na dve hiljade, a kada se “boing” nalazio na oko 800 metara od tla, podigla ga ponovo na sedam hiljada stopa. Moguće je, kako se spekuliše, da je tada ponestalo goriva. “Boing” je pao u 12,05 na nenaseljeno područje severno od glavnog grada.

Vrlo je verovatno da je stjuard Andrea Prodromu, koji je završio pilotsku školu, pokušao da preuzme kontrolu nad putničkim avionom kada su se piloti onesvestili, jer je letelica napravila dvadesetak krugova iznad ostrva Kea. Zatim je “boing” skrenuo prema severu, prema ostrvu Evija, onda desno prema Tanagri (gde se nalazi velika vojna baza sa aerodromom), a zatim levo, na jug, prema Spati. Za vreme tog manevra avion je pao.

Ako je to bio stjuard koji je preuzeo kontrolu nad “boingom”, da li je pokušavao da komunicira sa pilotima F-16 koji su ga presreli? Da li je pokušao da sledi njihove komande? Da li su dva pilota F-16 pokušala da navedu putnički avion prema Tanagri i tamošnjem aerodromu, gde nema naseljenih objekata? Ni na jedno od ovih pitanja ne zna se odgovor. Ni zašto taj, novi pilot, nije poslao SOS poruku niti je upotrebio ijedan od sistema za komunikaciju

Zašto avion nije imao komunikaciju sa kontrolnim tornjem? Kao svaka letelica, i ova je imala jedan osnovni i dva pomoćna sistema za komunikaciju. Kako to da nijedan nije radio? Privatne kompanije imaju politiku da probleme sa svojim avionima čuvaju unutar kuće – to bi moglo biti jedno od objašnjenja. Neposredno posle poletanja predstavnici “Iliosa” pokušali su da stupe u kontakt sa pilotima preko tornja u Larnaki. Šta su hteli da im kažu?

Na mestu nesreće pronađene su dve crne kutije – jedna sa kompjuterski zabeleženim podacima o toku leta, koja je prosleđena u Pariz na veštačenje. Druga, koja sadrži traku sa razgovorima između pilota i kontrole leta, nađena je prazna, to jest – bez trake unutra.

Možda je tehnički neispravan avion postao žrtva neumoljivih međunarodnih standarda o sigurnosti letenja, jedna je od teorija.

Grčka štampa prikazala je ceo događaj iz perspektive nadležnosti NATO vazdušne baze u Napulju, odakle je stigla naredba da uzlete dva lovca. Navodi se da je poslednji kurs koji je kiparski “boing” uzeo, bio usmeren ka naseljenom delu Atike. Pored dva lovca, koja su pratila avion do kraja, osmatrala su ga i dva “miraža” iz sastava grčkog Ministarstva odbrane.

Štampa u ovom kontekstu postavlja pitanje – kako se može promeniti kurs aviona? Kako je izjavio stručnjak grčke avijacije, “ako se napravi praznina u vazduhu ispred krila putničkog aviona, on se može navesti da promeni kurs”. Reč je, konkretno, o dva lovca koja su trenirana da prilaze blizu drugih aviona i koja bi mogla da naprave “vazdušne praznine” i zakonom fizike prisile avion da promeni pravac.

Naravno, navodi se u istoj analizi mogućih zbivanja, postoje hitne situacije kada putnički avion leti ka naseljenom području a piloti nisu u kontaktu sa radarskom kontrolom. “U tim slučajevima pribegava se otvaranju vatre kako bi se onesposobio sistem za letenje” (krila i rep).

“Elefterotipija” postavlja otvoreno pitanje – ko bi u krajnjem slučaju doneo odluku o eventualnom obaranju aviona, i kaže – premijer Karamanlis.

MIRJANA NIKIĆ-HATZARA